Кампања за нову опозицију

Противници власти

Свађа у опозицији неће ни после избора променити њен положај у односу на власт, али ће у великој мери променити саму опозицију и њене лидере

Иако Демократска странка званично бојкотује изборе, дешавања у њој и око ње толико има да, по присутности у јавности, изгледа као да је у кампањи. Најновија свађа њеног лидера Зорана Лутовца, иначе савезника СЗС са Драганом Ђиласом на челу, и крила које је против бојкота, чији најуочљивији експонент је Александра Јерков, кулминирала је кривичним пријавама и саслушањем у полицији.
Ко је у праву морала је да проверава полиција, што се већ сматра незапамћеним преседаном у новијој политичкој историји Србије – да полиција разматра да ли су кривотворени потписи за сазивање Главног одбора једне парламентарне странке. Штавише, још већи куриозитет би био да Бранко Ружић, као министар државне управе, пресуђује која је демократска странка права – она на чијем челу би могла бити Јерковљева, или она чији је председник Лутовац.

УНУТАРДЕМОКРАТСКА МРЖЊА Потпредседница Демократске странке Александра Јерков саслушана је у Управи полиције за Београд, поводом кривичне пријаве коју је против ње поднео председник ДС-а Зоран Лутовац због наводног фалсификовања потписа. Док је Јерковљева давала изјаву у полицији, подршку јој је испред зграда давала група демократа међу којима су били потпредседник ДС-а Драгослав Шумарац, те функционери те странке Маја Виденовић и Балша Божовић и Бранислав Лечић.
Мржња и анимозитети су, изгледа, толики да се за „грло хватају“ чак и око ситница везаних за пријављивање. „Кривичну пријаву против мене је поднео Зоран Лутовац. Који ме је тиме означио као фалсификатора, криминалца и особу коју треба кривично гонити и то због тога што је са трећином чланова ГО, од којих су многи данас овде, поднела захтев за сазивање седнице ГО“, казала је Јерковљева.
С друге стране, један од потпредседника странке Дејан Николић наводи да пријаву није поднео Зоран Лутовац већ правни тим и да је на списку за сазив ГО било фалсификованих потписа. „Правни тим није поднео циљано пријаву против Александре Јерков већ је поднео против подносилаца иницијативе, то су биле три особе и против њих у правном смислу су покренуте кривичне пријаве. Готово сам сигуран да Александра Јеков није лично фалсификовала потписе, али да јесте злоупотребљена од неке групе људи који јесу фалсификовали потписе и који су јој те потписе дали или потурили. Све што треба да Александра Јеков уради је да каже ко јој је дао фалсификоване потписе“, рекао је Николић.
Све наводе из пријаве Јерковљева је одбацила, уз оцену да је пријава против ње поднета „искључиво из политичких разлога“ јер с колегама упозорава да странка губи своју политику.
Последњи „рат“ у странци је и почео тврдњама „побуњеника“ да је Лутовац прекршио страначки Статут тиме што је пропустио редовни рок за одржавање седнице ГО (једном у три месеца) а све, наводно, због губитка већинске подршке за политику коју води – са нагласком на улазак у Савез за Србију и одлуку о бојкоту предстојећих избора. Главни одбор који је за 17. мај тражила група, међу којим је и Александра Јерков, није одржан, а за 31. мај Главни одбор заказао је Зоран Лутовац.
У медијима су се већ појавиле паралеле с неким ранијим збивањима у ДС-у, бар када су личности у питању. Тако је „Демостат“ навео поређење управо потпредседнице Александре Јерков са Александром Јоксимовић, садашњом амбасадорком у Лондону. Иако одборница ДСС-а Војислава Коштунице, Јоксимовићева је, када је Зоран Ђинђић после протеста 1996/97. постао градоначелник Београда, прешла у ДС где јој је додељена позиција портпарола којој баш и није у потпуности била дорасла, због чега је убрзо тихо скрајнута.

ЗДРАВА СНАГА ОПОРАВКА Александра Јерков је „преузета“ из Лиге социјалдемократа Војводине (у јануару 2013), када је ДС изгубила власт, дочим је она, уз Бојана Пајтића, тада још премијера Војводине, и његовог оперативца Душана Елезовића требало да представља „здраве снаге опоравка“ странке. И она је била портпарол ДС-а, али, кажу, није марила за новинаре и медије чак и кад је то било неопходно.
„Пучисти“ сами и без ДС-а немају неки значај на политичкој сцени, због чега се хватају и траже подршку старих чланова како би добили на тежини. Један од њих би требало да буде и Бранислав Лечић за кога се баш и не може рећи да је слика и прилика изворног ДС-а, јер је и сам из ње излазио (био у ЛДП-у Чедомира Јовановића) и у њу се враћао, али је с њима изразито сагласан да је „бојкот погрешна стратегија“. „Знате, у бизнису кад једна стратегија и тактика не уроде плодом, мењате тактику, па лидере, па стратегију. Исто би тако требало да буде и у политици. Немате резултат после годину и по дана и не питате се да ли нешто треба да промените?“, рекао је Лечић за „Правду“.
Није занемарљива опаска да ће неизласком на изборе ДС бити ускраћен за финансирање из државне касе које добија као парламентарна странка, што ће сигурно довести до нових подела и сукоба у странци. Лутовац ни ту није хтео да ризикује оформивши нешто што се зове Грађански демократски клуб, у коме је окупио групе интелектуалаца које му у јавности дају подршку.
Да ли случајно или некако баш синхронизовано са овим сукобом, оживљава и дуго најављивана али доста занемарена идеја о уједињењу својевремено „отпалих“ делова Демократске странке, пре свега СДС-а Бориса Тадића, некадашњег председник Србије, и ДС-а, и Заједно за Србију Небојше Зеленовића. С обзиром на то да се Тадићеве амбиције не везују толико за предстојеће парламентарне изборе, колико за, њему много значајније, председничке изборе, који су на реду 2022. године, о којима он и отворено говори, позиција са, рецимо, врха ојачале Демократске странке била би сигурно боља од ове садашње. „Волео бих да не морам да наступам на изборима као председнички кандидат или носилац листе. Али ако то буде неопходно, ја ћу преузети ту улогу, мада не бих волео да се поново нађем у ситуацији да трчим трку, јер нико неће – не би било први пут ни да ми се то деси“, напомиње Тадић, уз опаску да 2004. није желео да крене у освајање Андрићевог венца.

СЕРГЕЈЕВ ВОЗ Насупрот свима њима лидер Покрета слободних грађана Сергеј Трифуновић и званично иде на изборе, уз најаву да, како каже, „покреће локомотиву“. Не пропуштајући да упути замерке власти, уосталом он је опозиција, да ПСГ наилази на покушаје опструкције у скупљању потписа за излазак на изборе 21. јуна, уз оцену да се ради о „новом виду малтретирања опозиције“, он главну „жаоку“ оставља за некадашње савезнике. „Све ово што вам недељама говорим биће вам јасно кад се распадне Савез за Србију. Додуше, то ће бити после избора, па ће бити мало касно за неке ствари. Није фрка. Ми покрећемо локомотиву. Привезаће се многи вагони и укрцати многи путници. И даље смо на истом колосеку“, навео је Трифуновић.
Био је то, у ствари, његов одговор на оптужбе и тврдње да је издао бојкот и да је „за то добио новац од Александра Вучића“. „Политика је ствар актуелног тренутка. Ја не робујем агендама, схватио сам да је ситуација промењена након пандемије и да је потпуно бесмислено седети у бојкоту, поготово што се озбиљно акумулирао бес људи“, рекао је Трифуновић за Нову ТВ. А да је и те како вичан борби која не бира средства Трифуновић је показао изјавом да је после одлуке да изађе на изборе одмах о томе обавестио Бориса Тадића и Драгана Ђиласа. „Одмах сам позвао два човека са којима могу да разговарам. То су Борис Тадић и Драган Ђилас. Објаснио сам им да се код мене у ПСГ озбиљно ’кува’ заокрет ка изласку на изборе и да ја више немам контрааргумент за то. Тадић је рекао да ће одмах са нама, ако нас двојица излазимо на изборе, а Ђилас је рекао да ’капира’ да је бојкот бесмислен, али да сада нема куд“, рекао је Трифуновић.
Ђиласу је само остало да то немушто демантује. Има он одговор и на наводе неких медија да га напуштају поједини одбори, нарочито они у Топличком крају. „У последњих неколико дана више од половине чланова Покрета слободних грађана у Топлици напустило је ову политичку опцију, јер како кажу, не слажу се са централом и одлуком да се изађе на предстојеће изборе. У све четири општине Топличког округа: Прокупље, Блаце, Куршумлија и Житорађа, било је 50 чланова ПСГ, а сада нема ни пола“, објавио је портал „Директно“, близак опозиционом Савезу за Србију. А Трифуновић на те и сличне информације одговора: „ Аууу, креће, што би реко Борис Тадић, ’Подморничка политика’. Ниски, подли напади дојучерашњих ’сабораца’ и ’савезника’ из редова садашње опозиције, то јест бивших играча власти којима је глумац уласком у политику сјебао зацртане агенде и планове… ово сам чекао.“
Наравно, његова одлука да иде на изборе и изјаве и коментари које је давао тим поводом нису могли протећи без опаски његовог старог непријатеља, такорећи још једног представника опозиције који излази на изборе – Ненада Чанака: „Само да се разумемо – када кажем ’Глумац’, мислим на особу која је по професији глумац која у датом случају глуми политичара. Глума је часна професија, али ово је лоше одрађена шмира где чак ни текст није научен.“
До избора је остало око три недеље, па ипак кампања не привлачи толико пажње (мада би ту требало да буде главни сукоб власти и опозиције) колико сукоб и свађе у самој опозицији. Дакле, изборима се не мења (тешко у овом случају) само власт већ и опозиција.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *