Кад је виртуелно уверљивије од живота

Сазвежђе видео-игара у овом тренутку

ДРУГИ ДЕО

У свету у коме се захтева бесомучни рад за углавном бедне наднице, у коме су милијарде људи на ивици опстанка присиљене да ринтају по читав дан, истовремено се сваке године утроше стотине милијарди сати на играње игара које у потпуности замењују све аспекте живота, симулирајући на леп или ружан начин сваки његов детаљ

Већ смо говорили о најкомерцијалнијем огранку индустрије забаве. На, да тако кажемо, једном тасу су видео-игре, а на другом сви остали видови забаве (филм, музика, телевизија…). У тој мери су видео-игре постале примарни вид забављања за читав свет, без обзира где се играчи налазили, из које културе потицали, ком свету припадали, без обзира чак и на узраст, образовање, расу, па и пол и било које друге видове подела и припадности. Из свих тих огранака и фиока у које нас сврставају анкетари и прикупљачи свих могућих података стиже све више играча. Видео-игре су данас убедљиво забава број један. Отуд и преко 150 милијарди долара годишњег прихода који стиже овом делу забавне продукције с константном тенденцијом раста. И као да то није било довољно, свету се десила епидемија вируса корона који је завио у црно економију и озбиљно угрозио опстанак скоро свих огранака шоу-бизниса. А индустрији видео-забаве је, напротив, учинио услугу. Милиони људи широм света затворени у своје куће окренули су се видео-играма. Раст у заради бележе све врсте играчког потенцијала. У рекордним параметрима забележен је раст интересовања/коришћења (наравно и последичног прихода) стриминг сервиса (онлајн-играње), игара на мобилним уређајима (индустрија видео-игара је зарадила астрономске приходе и од драстичног повећања реклама услед раста мобилног играња, посебно на андроид уређајима). Ипак су и даље најкомерцијалније игре на конзолама, а у том сегменту убедљиво предњачи Сонијев „Плејстејшн“. И те како профитабилно је и играње на хардверу такозване виртуелне реалности. А не треба заборавити ни додатно убрзање у освајању нових конзумената порнографског огранка видео-играња који је у комбинацији с виртуелном реалношћу добио још комерцијалнију варијанту.

Лековито играње

Све у свему, било ком одељку играчке области да припада понуда произвођача милионској армији гејмера, она се сада дословно претвара у злато. Најзанимљивије је што је с појавом поменуте епидемије Светска здравствена организација, просто невероватно, ваљда да би примирила стадо по карантинима, препоручила играње видео-игара у кућним притворима. Као, одједном, препуштање овој забави је постало изузетно добро, лековито чак! Заборављене су претходне вишегодишње, па и вишедеценијске, анатеме које су из истог извора стизале, наводећи да је играње видео-игара изузетно штетно, посебно на психу млађих нараштаја, да изазива опасну зависност и склоност према насиљу, да иницира разне психичке поремећаје, доводи до занемаривања друштвених и породичних обавеза и слично. Све је то сада заборављено, занемарено, па посредно и негирано и то од исте „струке“ која је колико до јуче била веома критична на рачун свих игара, укључујући и оне које нису насилне. Покренута је и иницијатива чији се назив може превести „Играјте заједно одвојено“ не би ли се милиони физички једни од других изолованих спојили у сајбер свету уз помоћ игара које могу да се играју у друштвеним модовима преко интернета. Ван себе од среће највећи произвођачи видео-игара су поздравили ову иницијативу и препоруку СЗО која им је сигурно донела бар неколико десетина, можда и стотина милиона долара додатне зараде током пандемије.
Дакле играње видео-игара је сада здраво. Отуда и препоручљиво. А шта је најпопуларније? Када је реч о поменутој „Плејстејшн“ конзоли, у недостатку спортских, конкретније фудбалских мечева, свакако је најпопуларнија игра ФИФА 20, чије смо турнире с фудбалерима у улози видео-играча могли да пратимо на спортским каналима. Чак су и директно коментарисани! Ништа патетичније није, чини се, виђено на телевизији. У фудбалским утакмицама ове легендарне игре уживали су и поклоници код својих кућа као играчи, што су и чинили пре пандемије и поменутих ТВ сурогат турнира. Игра, иначе, пружа и верзије уличног фудбала, и уобичајених симулација великих фудбалских такмичења. За корона заробљенике који припадају маси фудбалских фанатика и зависника од ове игре ништа друго им и није било потребно. Вероватно је на неки перверзни начин ово био њихов најбољи период у играчком животу. На поменутој конзоли милиони су провели свој корона затвор и уз такође чувене игре, нових верзија, „Дума“, „Кол оф дјути“ серијала , „Дримс“, „Фајнал фантази“, тренутно изузетно популарног „Дет стрендинга“ и низа других. Треба напоменути да „Плејстејшн“ има и огранак виртуелне реалности у којој нуди више од 200 наслова, па су и у том одељку многи проводили сате у некој својој реалности без брига о зарази и досади услед изолације. Занимљива је и тзв. плејлинк копча за породично и пријатељско играње, која омогућава повезивање играча преко телефона или таблета око многих игара, али и квизова или певачких двобоја. Удвостручену продају конзола и игара за њих није забележио само Сони са својим „Плејстејшном“ већ и сви други кључни произвођачи ове врсте играчке опреме, „Икс бокс“ и „Нинтендо“ (њихов актуелни хит број један је „Енимал кросинг: њу хорајзонс“ која представља симулацију живота на пустом острву).

У ПОСТАВЦИ МУЗЕЈА МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ У ЊУЈОРКУ За оне који не улажу озбиљан новац у играње већ се задовољавају најјефтинијим, али легендарним решењима из огранка аркадних игара, које су мобилни телефони вратили у живот из давних година њиховог настанка и владавине, 1980-их, вероватно је протекло време кућне изолације бар делом било забавно уз чувену игру „Пакмен“ – недавно је прославила 40. рођендан наставивши своју недодирљиву дуговечност, али и оправдавајући епитет једне од најпопуларнијих игара свих времена која је чак добила и место у сталној поставци Музеја модерне уметности у Њујорку. Занимљиво је да су из неког разлога током корона изолације порасла занимања за игре симулације. Летење и вожње су подразумевајући и увек популарни вид ове забаве, као и поменути фудбалски, али и уопште спортски (тенис, рецимо), међутим и чувена симулација живота „Симсови“, која успешно опстаје са стално унапређиваним верзијама већ деценијама, добила је нови талас популарности у време када у стварном свету и није било много животно. Односно, ваљда, баш зато. Стварате животе виртуелним ликовима и тако поново, макар у машти, изграђујете свој живот који је застао у страху од епидемије. Ваљда је то резон који је оживео и иначе значајну популарност ове игре, али и многих других мање или више сличних у којима, макар у машти, играч добија божанске стваралачке моћи.

Свет који нема времена милијарде сати троши на видео-игре

Виртуелни друштвени контакти постали су реалност за милионе људи, који осим свих поменутих и уопште игара које могу да се играју и у онлајн-модовима (мултиплејерима), могу међусобно да се такмиче и у класичним друштвеним играма које постоје одавно, а сада су доступне и у дигиталним верзијама прилагођеним за мобилне уређаје, као што су шах, домине, монопол и игре с картама. Покренути су и нови сајтови за окупљање љубитеља оваквих игара који су током изолације створили неку врсту алтернативне играчке друштвене мреже. У том одељку друштвеног повезивања су и игре за одрасле, од наивних, попут игре истине (извлаче се картице са сексуално провокативним питањима и задацима), до сајтова са хард порно анимацијама и играма. Изузетно су постале популарне порно анимације које могу да се гледају у веома уверљивој верзији тзв. виртуелне реалности. Може се рећи да тај део понуде порно индустрије бележи највећи раст присталица, тј. потражње, а самим тим и зараде. Не само да су у понуди анимације већ и класични порно филмови, али и игре у којима се играч налази у позицији протагонисте порно филма. Дакле, и тај сегмент виртуелизације стварности која је постала нереална је покривен понудом и за нарасли број усамљеника због пандемије и за све више иначе усамљених и самих људи на, парадоксално, пренасељеној планети. Поменути примери су само малени, али веома комерцијални део индустрије видео-игара, која је једина увек, у свим условима, кризама и временима, односно на свим просторима, веома профитабилна. Апсурдно је да у такмичарски суровом капиталистичком глобализму, где због пословних обавеза нема времена ни за нормалан сан, оваква индустрија представља најпрофитабилнији посао у читавој производној делатности забаве. У свету у коме се захтева бесомучни рад за углавном бедне наднице, у коме су милијарде људи на ивици опстанка присиљене да ринтају по читав дан, истовремено се сваке године утроши стотине милијарди сати на играње игара које у суштини или симулирају стварни живот или га потпуно негирају и замењују нестварним, али у свему бољим од стварног. Апсурди наше цивилизације заиста никада неће престати да нас изненађују и запањују.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *