Između nove vlade i novih izbora

Sukob između Hašima Tačija i Aljbina Kurtija okončaće Ustavni sud „Kosova“, donekle Venecijanska komisija, a pre svih Amerika

Ni epidemija virusa korona nije sprečila Skupštinu samoproglašene države Kosova da izglasa nepoverenje vladi Aljbina Kurtija i otvori niz političkih sukoba i nesuglasica koji inače prate ovu kvazidržavu i NATO tvorevinu. Posmatrači će zapaziti da je bilo potrebno 11 sati rasprave, mnogo ad hok sastanaka iza zatvorenih vrata, političkih pisama i cimanja vašingtonskih prijatelja pa da kosovski predsednik Hašim Tači omogući glasanje o nepoverenju kako bi srušio vladu svog političkog protivnika Aljbina Kurtija.

SUKOB KURTIJA I TAČIJA Strogo formalno, Kurtijeva vlada je pala iz istog razloga kao i prethodna. U pitanju je bilo neslaganje koalicionih partnera oko stoprocentnih taksi na srpsku robu, ali i oko budućnosti pregovora s Beogradom kojima, još uvek zvanično, posreduje Evropska unija. SAD su podržale glasanje o nepoverenju Kurtijevoj vladi dok mu se EU protivila, smatrajući da je to neodgovorno u trenutku krize s virusom korona.
Demokratski savez Kosova je inicirao glasanje o nepoverenju vladi nakon što je Kurti smenio funkcionera ove partije, ministra unutrašnjih poslova Agima Veljiua. Pandemija COVID-19 poslužila je kao pozadina za iskrivljena tumačenja pada kosovske vlade. Naime, do sukoba koalicionih partnera došlo je nakon što je Veljiu – suprotno stavu vlade – podržao ideju kosovskog predsednika Hašima Tačija o uvođenju vanrednog stanja zbog pandemije. Dok je pandemija iskorišćena kao povod, pravi uzrok pada kosovske vlade leži u sukobu Kurtija i Tačija.
Njih dvojica u „rat“ su ušli odmah posle konstituisanja vlasti u Prištini, a kulminacija sukoba usledila je oko odluke o povlačenju takse na srpske proizvode i sastanaka koje je predsednik takozvanog Kosova imao u SAD. Prema diplomatskim krugovima iz Vašingtona, SAD navodno ulažu sve karte u Tačija, pritiskale su ga da pogura ukidanje taksi, ali ne delimično kako je to u početku hteo Kurti. Takav Kurtijev potez Vašington je doživeo kao provokaciju, što je posebno naljutilo Trampovog posrednika Ričarda Grenela, koji nije krio da taj gest nije bio deo dogovora.
Vašington ne samo da je razočaran Kurtijem već na njega gleda kao na nemačkog čoveka, što relaciju Vašington–Priština dodatno komplikuje. A poznato je da Amerika i Nemačka različito gledaju na rešenje kosovskog problema, pa se i poslednji potezi Kurtija tumače kao svojevrsna poruka Berlina Vašingtonu.

PREGOVORI BEOGRADA I PRIŠTINE Prepucavanje albanskih političara moglo bi da utiče na pregovore Prištine i Beograda, što Amerikance posebno brine jer upravo očekuju njihovo ubrzanje, budući da su na redu izbori u Srbiji, a rezultat pregovora očekuju da padne uoči novembarskih izbora u SAD. U suprotnom, sve se odlaže a to već kvari nečije interese. Otuda vašingtonske pohvale Beograda i predsednika Srbije Aleksandra Vučića, uz isticanje kooperativnosti Srbije i njenih ispravnih poteza.
Naravno da Kurti nije propustio priliku da svoju smenu prikaže kao žrtvu tajnog sporazum srpskog i kosovskog predsednika o podeli Kosova, što za Kurtija nije prihvatljivo, bez obzira na to što je izaslanik Grenel to oštro demantovao.

RATNI ZLOČINI Pored analitičara koji za pravo daju Kurtiju i veruju da bi događaji oko smene njegove vlade mogli biti povezani s kontroverznim dogovorom s Beogradom, nemalo je i onih, naročito u Prištini, što sukob Tačija i Kurtija vide u svetlu optužnica za ratne zločine Specijalnog suda protiv visokorangiranih političara, bivših pripadnika OVK.
Naročito posle istupanja Kurtijevog savetnika Škeljzena Gašija i njegove izjave da Dik Marti nije antialbanac, te da se sumnja da su pripadnici OVK počinili zločine nad srpskim civilima. „Zločini su počinjeni od strane naoružanih pripadnika OVK nad srpskim civilima“, rekao je Gaši na prištinskoj televiziji T7.
Na intervenciju TV voditelja da se radi o „sumnji da su ih počinili“, Gaši kaže: „Sumnja se da imamo 1.000 ubijenih srpskih civila.“ Na Gašijeve optužbe reagovali su veterani OVK i stranke nastale iz te organizacije, nazivajući ga „srpskim advokatom“, pa je i Kurti morao da ga otpusti.
Inače, pretpretresne sudije suda za zločine OVK sa sedištem u Hagu trenutno pregledaju optužnice koje je u januaru ove godine podneo specijalizovani tužilac Džek Smit. Specijalni tužilac je prošle godine saslušao preko 100 bivših pripadnika OVK za koje se veruje da imaju saznanja o zločinima počinjenim na Kosovu u periodu za koji Specijalni sud ima nadležnost, a to je od 1. januara 1998. do 31. decembra 1999.
Sud je, naime, osnovan da bi sproveo istrage i procesuirao pojedince za zločine o kojima je bilo reči u izveštaju Parlamentarne skupštine Saveta Evrope iz januara 2011. – „Nečovečno postupanje sa ljudima i nedozvoljena trgovina ljudskim organima na Kosovu“.
U ovom izveštaju se u nekoliko navrata spominje i Tači, opisan kao vođa Dreničke grupe OVK koja je povezana sa otmicama, mučenjem i organizovanim kriminalom na posleratnom Kosovu. Tači, koji je bio vođa OVK za vreme rata, negirao je optužbe, i izveštaj, a kasnije i sud okarakterisao kao pristrasne i antikosovske.
Sada je u prištinskoj javnosti poseban naglasak na podatku da su polovina saslušanih u svojstvu osumnjičenih bili saradnici ili članovi Tačijeve Demokratske partije Kosova. Među njima je i Kadri Veselji, trenutni lider stranke i član Skupštine Kosova. Bilo je glasina da je i Tači pozvan na saslušanje, ali zasad nema zvanične potvrde.
Politički analitičar i osvedočeni albanski lobista Danijel Server nedavno je pisao o glasinama da su „Amerikanci obećali Hašimu Tačiju zaštitu od gonjenja“. Server navodi da je haški tužilac „Amerikanac koga je imenovala Trampova administracija“, i stoga „nije teško zamisliti da bi mu se moglo reći da podigne ili ne podigne optužnicu“.
Server tu vidi i razlog zašto su SAD podržale glasanje o nepoverenju Kurtijevoj vladi, jer to Tačija vraća u igru i povećava šanse da se sklopi mirovni sporazum između Kosova i Srbije, što Bela kuća navodno želi da osigura.

PRIVREMENE MERE Novi sukob je usledio kada je kosovski predsednik Hašim Tači dekretom dao mandat za formiranje nove vlade funkcioneru DSK Avdulahu Hotiju jer se Kurti oglušio na njegove pozive da, kao šef najjače parlamentarne stranke, predloži ime novog mandatara.
DSK Ise Mustafe sada teži da formira novu vladu sa Alijansom za budućnost Kosova bivšeg premijera Ramuša Haradinaja, Inicijativom za Kosovo Fatmira Ljimaja, Srpskom listom i ostalim partijama iz redova manjinskih zajednica.
Kurti je poručio Tačiju da se ta stranka zalaže za nove izbore, nakon što se završi kriza izazvana virusom korona, ali i naglasio da Tači krši Ustav time što mandat nudi nekoj drugoj stranci koja će garantovati većinu u parlamentu, jer, prema Kurtijevom „Samoopredeljenju“, mandatara može da imenuje samo pobednička stranka.
Kosovski Ustavni sud je doneo privremenu meru kojom je onemogućeno Skupštini da donosi bilo kakve odluke o novoj vladi do donošenja odluke o zahtevu „Samoopredeljenja“ za ocenu ustavnosti spornog dekreta kojim je Avdulah Hoti imenovan za novog mandatara. Sprovođenje dekreta kosovskog predsednika suspendovano je do 29. maja, do kada bi Ustavni sud trebalo da se izjasni o ustavnosti te odluke.
Da bi dodatno uticao na Ustavni sud, Kurti se obratio i Venecijanskoj komisiji za mišljenje o dekretu kosovskog predsednika o imenovanju mandatara, ali je otuda poručeno da nema odgovora dok ne vide konačnu odluku Ustavnog suda.
Zanimljivo je da je američka ambasada u Prištini pozdravila ovu odluku, s naglaskom da „odluka Ustavnog suda da odvoji vreme za razmatranje pokazuje vladavinu zakona na Kosovu na delu. Takođe pozdravljamo pozive političkih i institucionalnih lidera za poštovanje suda i njegovih procesa“, poručili su iz američke ambasade u Prištini. Znači li to da Sjedinjene Države ipak „igraju“ i na nove izbore i Aljbina Kurtija, koji sve glasnije ističe duboko savezništvo Kosova i SAD?