Сукоб између Хашима Тачија и Аљбина Куртија окончаће Уставни суд „Косова“, донекле Венецијанска комисија, а пре свих Америка
Ни епидемија вируса корона није спречила Скупштину самопроглашене државе Косова да изгласа неповерење влади Аљбина Куртија и отвори низ политичких сукоба и несугласица који иначе прате ову квазидржаву и НАТО творевину. Посматрачи ће запазити да је било потребно 11 сати расправе, много ад хок састанака иза затворених врата, политичких писама и цимања вашингтонских пријатеља па да косовски председник Хашим Тачи омогући гласање о неповерењу како би срушио владу свог политичког противника Аљбина Куртија.
СУКОБ КУРТИЈА И ТАЧИЈА Строго формално, Куртијева влада је пала из истог разлога као и претходна. У питању је било неслагање коалиционих партнера око стопроцентних такси на српску робу, али и око будућности преговора с Београдом којима, још увек званично, посредује Европска унија. САД су подржале гласање о неповерењу Куртијевој влади док му се ЕУ противила, сматрајући да је то неодговорно у тренутку кризе с вирусом корона.
Демократски савез Косова је иницирао гласање о неповерењу влади након што је Курти сменио функционера ове партије, министра унутрашњих послова Агима Вељиуа. Пандемија ЦОВИД-19 послужила је као позадина за искривљена тумачења пада косовске владе. Наиме, до сукоба коалиционих партнера дошло је након што је Вељиу – супротно ставу владе – подржао идеју косовског председника Хашима Тачија о увођењу ванредног стања због пандемије. Док је пандемија искоришћена као повод, прави узрок пада косовске владе лежи у сукобу Куртија и Тачија.
Њих двојица у „рат“ су ушли одмах после конституисања власти у Приштини, а кулминација сукоба уследила је око одлуке о повлачењу таксе на српске производе и састанака које је председник такозваног Косова имао у САД. Према дипломатским круговима из Вашингтона, САД наводно улажу све карте у Тачија, притискале су га да погура укидање такси, али не делимично како је то у почетку хтео Курти. Такав Куртијев потез Вашингтон је доживео као провокацију, што је посебно наљутило Трамповог посредника Ричарда Гренела, који није крио да тај гест није био део договора.
Вашингтон не само да је разочаран Куртијем већ на њега гледа као на немачког човека, што релацију Вашингтон–Приштина додатно компликује. А познато је да Америка и Немачка различито гледају на решење косовског проблема, па се и последњи потези Куртија тумаче као својеврсна порука Берлина Вашингтону.
ПРЕГОВОРИ БЕОГРАДА И ПРИШТИНЕ Препуцавање албанских политичара могло би да утиче на преговоре Приштине и Београда, што Американце посебно брине јер управо очекују њихово убрзање, будући да су на реду избори у Србији, а резултат преговора очекују да падне уочи новембарских избора у САД. У супротном, све се одлаже а то већ квари нечије интересе. Отуда вашингтонске похвале Београда и председника Србије Александра Вучића, уз истицање кооперативности Србије и њених исправних потеза.
Наравно да Курти није пропустио прилику да своју смену прикаже као жртву тајног споразум српског и косовског председника о подели Косова, што за Куртија није прихватљиво, без обзира на то што је изасланик Гренел то оштро демантовао.
РАТНИ ЗЛОЧИНИ Поред аналитичара који за право дају Куртију и верују да би догађаји око смене његове владе могли бити повезани с контроверзним договором с Београдом, немало је и оних, нарочито у Приштини, што сукоб Тачија и Куртија виде у светлу оптужница за ратне злочине Специјалног суда против високорангираних политичара, бивших припадника ОВК.
Нарочито после иступања Куртијевог саветника Шкељзена Гашија и његове изјаве да Дик Марти није антиалбанац, те да се сумња да су припадници ОВК починили злочине над српским цивилима. „Злочини су почињени од стране наоружаних припадника ОВК над српским цивилима“, рекао је Гаши на приштинској телевизији Т7.
На интервенцију ТВ водитеља да се ради о „сумњи да су их починили“, Гаши каже: „Сумња се да имамо 1.000 убијених српских цивила.“ На Гашијеве оптужбе реаговали су ветерани ОВК и странке настале из те организације, називајући га „српским адвокатом“, па је и Курти морао да га отпусти.
Иначе, претпретресне судије суда за злочине ОВК са седиштем у Хагу тренутно прегледају оптужнице које је у јануару ове године поднео специјализовани тужилац Џек Смит. Специјални тужилац је прошле године саслушао преко 100 бивших припадника ОВК за које се верује да имају сазнања о злочинима почињеним на Косову у периоду за који Специјални суд има надлежност, а то је од 1. јануара 1998. до 31. децембра 1999.
Суд је, наиме, основан да би спровео истраге и процесуирао појединце за злочине о којима је било речи у извештају Парламентарне скупштине Савета Европе из јануара 2011. – „Нечовечно поступање са људима и недозвољена трговина људским органима на Косову“.
У овом извештају се у неколико наврата спомиње и Тачи, описан као вођа Дреничке групе ОВК која је повезана са отмицама, мучењем и организованим криминалом на послератном Косову. Тачи, који је био вођа ОВК за време рата, негирао је оптужбе, и извештај, а касније и суд окарактерисао као пристрасне и антикосовске.
Сада је у приштинској јавности посебан нагласак на податку да су половина саслушаних у својству осумњичених били сарадници или чланови Тачијеве Демократске партије Косова. Међу њима је и Кадри Весељи, тренутни лидер странке и члан Скупштине Косова. Било је гласина да је и Тачи позван на саслушање, али засад нема званичне потврде.
Политички аналитичар и осведочени албански лобиста Данијел Сервер недавно је писао о гласинама да су „Американци обећали Хашиму Тачију заштиту од гоњења“. Сервер наводи да је хашки тужилац „Американац кога је именовала Трампова администрација“, и стога „није тешко замислити да би му се могло рећи да подигне или не подигне оптужницу“.
Сервер ту види и разлог зашто су САД подржале гласање о неповерењу Куртијевој влади, јер то Тачија враћа у игру и повећава шансе да се склопи мировни споразум између Косова и Србије, што Бела кућа наводно жели да осигура.
ПРИВРЕМЕНЕ МЕРЕ Нови сукоб је уследио када је косовски председник Хашим Тачи декретом дао мандат за формирање нове владе функционеру ДСК Авдулаху Хотију јер се Курти оглушио на његове позиве да, као шеф најјаче парламентарне странке, предложи име новог мандатара.
ДСК Исе Мустафе сада тежи да формира нову владу са Алијансом за будућност Косова бившег премијера Рамуша Харадинаја, Иницијативом за Косово Фатмира Љимаја, Српском листом и осталим партијама из редова мањинских заједница.
Курти је поручио Тачију да се та странка залаже за нове изборе, након што се заврши криза изазвана вирусом корона, али и нагласио да Тачи крши Устав тиме што мандат нуди некој другој странци која ће гарантовати већину у парламенту, јер, према Куртијевом „Самоопредељењу“, мандатара може да именује само победничка странка.
Косовски Уставни суд је донео привремену меру којом је онемогућено Скупштини да доноси било какве одлуке о новој влади до доношења одлуке о захтеву „Самоопредељења“ за оцену уставности спорног декрета којим је Авдулах Хоти именован за новог мандатара. Спровођење декрета косовског председника суспендовано је до 29. маја, до када би Уставни суд требало да се изјасни о уставности те одлуке.
Да би додатно утицао на Уставни суд, Курти се обратио и Венецијанској комисији за мишљење о декрету косовског председника о именовању мандатара, али је отуда поручено да нема одговора док не виде коначну одлуку Уставног суда.
Занимљиво је да је америчка амбасада у Приштини поздравила ову одлуку, с нагласком да „одлука Уставног суда да одвоји време за разматрање показује владавину закона на Косову на делу. Такође поздрављамо позиве политичких и институционалних лидера за поштовање суда и његових процеса“, поручили су из америчке амбасаде у Приштини. Значи ли то да Сједињене Државе ипак „играју“ и на нове изборе и Аљбина Куртија, који све гласније истиче дубоко савезништво Косова и САД?