Stabilna koma južne kolonije Evropske unije

Propadanje po meri Brisela i Berlina: film „Ponašajte se kao odrasli“

Poslednji film grčkog veterana Koste Gavrasa, „Ponašajte se kao odrasli“, koji smo videli na ovogodišnjem FEST-u, sada je aktuelniji i neophodniji nego ikada pre u „evropejskoj“ istoriji, a posebno u istoriji prezadužene Grčke, koja je dobila trajnu ulogu vazala Evropske unije u indukovanoj „stabilnoj komi“ bez nade u ozdravljenje

Čuveni grčki sineasta Kosta Gavras je posle pola veka karijere prvi put snimio film u svojoj zemlji, na prevashodno svom jeziku. „Ponašajte se kao odrasli“ videsmo na FEST-u (prepuna projekcija) uz gostovanje ovde veoma cenjenog režisera, kada mu je uručeno i te kako zasluženo priznanje u vidu „Beogradskog pobednika“ za izuzetni doprinos filmskoj umetnosti. U najkraćem, Gavras je odlučio da ekranizuje istoimenu knjigu (kako je nazvaše, političko-memoarsku) Janisa Varufakisa, bivšeg ministra finansija Grčke i profesora ekonomije koji se svojim ležernim izgledom i agresivnom borbom protiv bezumne birokratije Evropske unije nametnuo kao svojevrsni moderni grčki heroj (može se slobodno reći i svetski), čije su vetrenjače pohlepni bankarski nacistički pseudodemokratski kapitalizam oličen najpre u EU. Knjiga koju je za svoj film obradio Gavras ima daleko više tkiva što na zastrašujući način demistifikuje potpuno devastirani organizam naše civilizacije nego što je to Gavras predstavio. Ali s obzirom na to da je svoj film zamislio kao neku vrstu savremene grčke tragedije, a zapravo političke farse-trilera, bilo je neophodno izvesno sažimanje Varufakisovog pisanja. Suština je ostala netaknuta i nju je u svom scenariju Gavras znalački držao u centru pažnje tokom čitave radnje iako mu protivnici filma, a posebno štiva koje ekranizuje, zameraju na previše dokumentaristički opredeljenoj formi, preteranoj dužini i pristrasnosti oba autora. Neki ističu i dosadu, što dovoljno govori o tužnom stanju duha nedopustivo mnogo ljudi kojima su, eto, i suštinski značajne teme dosadne!

Pogubna finansijska kriza 2015. godine

A šta je suština? Tokom nedavne, čuvene, za grčki narod bezmalo pogubne finansijske krize 2015. godine vođeni su žestoki pregovori oko zastrašujućih grčkih dugova koji su pretili da oteraju zemlju u potpuni bankrot, ali da, usput, toliko oštete finansijski sistem Evropske unije da se doveo u pitanje čak i opstanak evra, pa i Unije. Doduše, to je tako predstavljano u javnosti. Šta se zaista dešavalo? I zašto? Nažalost, na ovo drugo, svakako najvažnije pitanje, ne daje se jasan odgovor. Uostalom, kada je EU u pitanju, ima li na bilo koju značajnu temu jasnog odgovora! Šta se dešavalo? Janis Varufakis je tada bio u pregovaračkom timu svoje zemlje, podržan i izabran od tadašnjeg grčkog premijera, timu koji je poslat da pokuša da nametne svoju verziju grčkog spasa i otplate dugova. Verziju koja, naravno, moćnima u Uniji nije, blago rečeno, bila prihvatljiva. U filmu, verovatno i u knjizi, a još verovatnije i u stvarnosti, glavni protivnik bilo kakvih ustupaka Grčkoj na mučnim i neprestano prekidanim „pregovorima“ između Varufakisovog tima i onog koji je birokratija EU poslala na sastanke bio je predstavnik Nemačke. Okrutan, rigidan, pa još u invalidskim kolicima, delovao je kao moćna zver u naizgled nemoćnom izdanju i kao neko ko otvoreno prezire što se s tako neodgovornom članicom EU uopšte vode bilo kakvi pregovori. U tom kontekstu možda je najistaknutiji trenutak u filmu kada Nemačka dostavlja Grcima spisak grčkih aerodroma s nemački precizno označenim procenama njihovih vrednosti (dakako bednim prema pravim njihovim vrednostima) koje bi oni velikodušno otkupili ne bi li Grčka i na taj način namakla neophodni novac za vraćanje dugova. U istom turnusu „pomoći“ dostavljen je i cenovnik njihovih ostrva i čuvenih letovališta. Varufakis je, međutim, uporno izlagao svoj plan otplate dugova koji bi istinski pomogao ekonomiji njegove zemlje da se oporavi i samim tim dobije šansu da na manje bolan način počne da isplaćuje svoje enormne dugove. Nemcu i njegovim satelitima nije padao na pamet nikakav ustupak i otvoreno ih je žestoko iritirao. Oni su zahtevali bezuslovno prihvatanje svih uslova iz Brisela (najpre, zapravo, iz Nemačke) što bi Grčku pretvorilo u vazalnu kvazidržavu bez sopstvene ekonomije, beznadno prezaduženu, osiromašenu i opustošenu, a čija bi jedina svrha bilo isplaćivanje dugova koji se suštinski nikada ne mogu isplatiti. Dakle, u još jednog trajnog roba pseudoliberalnog kapitalizma koji implantira EU, a koji je ustrojen isključivo u interesu najmoćnijih država unutar Unije „jednakih“. Klackalica u toj neravnopravnoj borbi tokom navodnih pregovora vođenih po svim centrima moći u EU Gavrasova je taktička alatka za držanje tenzije neutralne publike koja ne mora ništa da zna o grčkoj krizi ili politici EU, ali mora da se zabrine zbog onoga što gleda, a što u potpunosti demistifikuje lažne altruističke motive Unije. Žanrovski, ovaj je film daleko bliži trileru, pa je potom neka vrsta pseudodokumentarca, a tek je onda ono što je u suštini najviše – politička drama koja dokumentarističkim pristupom pokušava da dočara najkritičnije trenutke u istoriji moderne Grčke. To je i gruba satira, ako ste dovoljno širokih nazora pa uspevate da angažujete objektivnu blagost srca prema suštinski mafijaškom zloupotrebljavanju ogromne finansijske i političke moći kojom bi trebalo da Evropska unija raspolaže u interesu svih članica. Gavras i Varufakis su imali tu širinu pa ovo nije politički pamflet, još manje manifest ili bojni poklič, a najmanje je njihov lični obračun sa evropskim „institucijama sistema“, na čemu im kritičari filma i knjige, a u stvari pre svega njihovih persona i pozicija u javnosti, zameraju. Jednostavno, „Ponašajte se kao odrasli“ je priča bazirana na istinitim elementima, a u kojoj je to meri tako, ostavljeno je svakom gledaocu da zaključi iako u razvoju radnje postoje lični stavovi autora, pa i samoveličanje, što se nije dopalo delu publike koja je ovom ostvarenju na merodavnim mestima za ocenjivanje filmova davala najlošije komentare. Tako je Gavrasov film „na terenu“ osvojio najoprečnije moguće ocene i procene i od publike, i od kritike. A to je, zna se, najbolje za jak i trajan film. Između dve krajnosti, u srcu kontroverze, „Ponašajte se kao odrasli“ zahteva posebnu vrstu pažnje prilikom gledanja.

Pustinja po meri Evropske unije

Međutim, sasvim otvoreno prikazuje fascinantnu rigidnost politike i njenog autističnog sprovođenja od strane birokratske EU mašine za mlevenje svakog otpora prema „jedinstvu“ i „blagostanju“ koje obećava i priprema za svaku svoju članicu. Hodajući kamerom kroz koridore kafkijanskih prostora u institucijama EU u Briselu i na ostalim mestima na kojima se vode „važni razgovori i pregovori“ sa EU ili protiv nje, ne možete da se oduprete utisku da je iz Drugog svetskog rata kao jedini pravi pobednik izašla Nemačka i da je u međuvremenu stekla tako moćnu ekonomsku poziciju u odnosu na sve druge članice unije, pa i sveta, da bolje ne bi prošao ni Treći rajh sve sa Hitlerom na čelu da je pobedio! Odnosno, sasvim otvoreno, da današnjim svetom vlada potpuno isti nacistički sistem vrednovanja država i mentaliteta naroda kao i u vreme Hitlera. Čak je i ambijent isti: bezdušni, ogromni prostori u impozantnim građevinama gde obitava birokratski aparat enormne moći i jedne jedine svrhe – da od vazalnih članica izvuče korist za one koje vladaju, a koje su orvelovski „malo jednakije od ostalih“. Zastave s kukastim krstovima zamenile su zvezdice iza kojih stoje „nove vrednosti“ u koje, kao i u ondašnje, bespogovorno moraju svi da veruju! I svi su pri tome licemerno prepuni briga za očuvanje demokratije i ravnopravnosti Evropljana koje je tog leta pre pet godina neodgovorni i gramzivi grčki narod doveo na ivicu propasti. Iako su ekonomski (Varufakis je ekonomista pa tek onda političar) termini i rasprave u većem delu ostvarenja odbojni za prosečnog gledaoca, Gavrasov film nije dosadan i nerazumljiv. Ko želi da čuje objasniće mu se ovaj svet. I nikada ga neće više gledati istim očima. A da je tako i da mora biti tako, dokazuje i razvoj grčke krize koji je od strane EU licemerno nazvan „konačnim trijumfom“ EU politike i cinično „krajem spasavanja“ ekonomije Grčke. U čemu se taj trijumf sastoji? Nedavno je, piše dalje Varufakis, posle ovog filma, dakle posle krize od 2015. godine, u Grčkoj EU „implementirao“ tzv. četvrti paket pomoći, koji se sastoji u tome da se umesto novih zajmova otplata neverovatnog duga od skoro sto milijardi evra, a koji je trebalo da dospe 2023, odlaže na novih deset godina. Ali tada će taj novac, naravno, morati da se otplati s kamatama i to zajedno s ranije planiranim velikim otplatama drugih obaveza. U najkraćem, Grčka je ovim „trijumfalnim merama“ smeštena u evropski demokratski večni dužnički zatvor iz koga uz ovakvu „pomoć“ nikada neće moći da izađe. Varufakis je izjavio da je njegova zemlja u „stabilnoj komi“, trajno opustošena i osiromašena, baš po meri Evropske unije.