ШТА ЈЕ ДА ЈЕ – У БОГА ЈЕ

Невоља увек почиње невино и безазлено. Неком ситницом. Ко укаже на њу добије епитет ситничара. А да ли је тако?

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ЛАЗАРЕВА СУБОТА Деведесетих година прошлог века боравио сам две недеље на Косову и Метохији. Истраживао сам обичаје везане за васкршње празнике. У петак пред Лазареву суботу, у селима Сиринићке жупе – Беревце, Сушиће, Готовуше, Врбештица, Севце, Јажинце, Штрпце – девојчице које ће сутрадан ићи у лазарке одлазе у шумске забране близу села и беру пруће које ће на празник Лазареву суботу – Врбицу палити и око ватре се веселити. Што је некад било ваља данас спомињати. Заборав је опаснији од свакаквих вируса или зараза.
Од заборава чувају вредни људи који записују и потомству записано остављају. Записано и тиме сачувано, а 28. фебруара се у молитвама помињу Свети који су скончали од болести у Александрији. „Свештеници, ђакони и световњаци који су посећивали и лечили болеснике у Александрији, и ту се упокојили 261–263 године, павши од заразне болести. Овај вид смрти дело је великог благочешћа, и тврде вере, и није ни у чему нижи од мучеништва“ (Хризостом Столић, Православни светачник, Београд, 1988).
Поново као стотину пута раније свет и човека болест напада. Увек, први на удару, слаби и немоћни. Први немоћнима, учи нас паметарница, помажу особе наоружане овоземаљским знањем и од Господа дароване да другима помоћ пруже. Сведоци смо да главни терет носе жене и мушкарци у униформама: медицинским, војним, свештеничким, полицијским, комуналним. Такав су позив одабрали. Човеку ваља помоћи, а сваки човек има тело и душу. Мора се разумети и једно и друго. Није лако. Ни оном који помаже, нит оном коме се помоћ указује. Потребно је много стрпљења, знања, смирености, умешности да се другом помогне. Они који нису овога трена угрожени, а немају духовне и телесне снаге другом помоћи, нека не одмажу. Морају се ослободити зловоље коју у себи и са собом носе и бар за трен заћутати. Слободоумље и непристојност нису синоними. Различите су појаве. Нико себи не сме дозволити непристојно понашање према онима који се труде да излече болесне; онима који нас добронамерно упозоравају шта нам је чинити да не бисмо себи нашкодили; не правимо се паметнији од оних који нам помажу.

ОДБАЦИМО ЛУКАВСТВО Тешко јесте, али на муци се познају јунаци. Завист је слабост, завист је грех. Пре него што нешто из зависти ружно изустите, угризите се за језик – тако су говорили наши преци, мудри и добри Срби. Данас се не морате уједати за језик, већ се лупите по прсту пре него што дирнете мобилни или рачунар. Оставите докторе на миру и не оговарајте их. Ослободите се зависти и нађите неку другу забаву.
Не будимо сујетни изазивајући једни друге, завидећи једни другима (Гал. 5,26); Да ходимо поштено као по дану: не у пировању и пијанству, не у разврату и бестидности, не у свађи и зависти (Рим. 13, 13); Одбацивши, дакле, сваку злобу и свако лукавство и лицемерје, и завист и свако оговарање (Петр. 2, 1). Све наведено записано је у светим књигама хришћанским. Послушајмо. Шта је да је – у Бога је! Не јуначимо се и без разлога не шетајмо кера. У Речнику је протумачено да терати кера значи живети раскалашно, лумповати. У Драгачеву исто важи за онога ко шета кера.
Невоља увек почиње невино и безазлено. Неком ситницом. Ко укаже на ситницу добије епитет ситничара. Да ли је тако? Промислите.
Богу Божје, а цару царево, записао је Вук Караџић. У Ромејском царству, које касније назваше Византијом, владало је у управљању државом сагласје црквене и државне власти. Сагласност се звала симфонијом. Кад би цар помислио да му симфонија смета и потегао на нешто што је Божје, царство би заједно са царом нестало. Господ би опстао, а са њим и царство Божје. Тако је у књигама записано.
Без велике бриге, браћо Срби и сестре Српкиње. Све ће добро бити, записа Свети владика Николај, а објави „Печат“ у прошлом броју.
Христос васкрсе!
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића. Не заборавимо мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Памтимо страдање и клање српског дечака Слободана Стојановића. Будимо уз Арно Гујона. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Све ће добро бити. Догодине у Призрену.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *