Сезона лова на Мадура

Најновији удар на Венецуелу из Вашингтона дошао је у виду подизања оптужнице против Мадура и читавог државног врха за нарко-трафикинг, и расписивања потернице са обећаном наградом од 15 милиона долара за сваку информацију која би довела до хапшења председника Венецуеле

Иако је глобална пандемија вируса корона обуставила нормалан живот широм планете и паралисала светску економију, довела до увођења најстрожих превентивних мера и ванредних стања у многим државама, прекинула и одложила већину спортских такмичења и културних догађаја, ова подмукла пошаст и медицинска криза коју је изазвала није, чини се, нимало утицала на агресивно спровођење америчке империјалне политике у Латинској Америци. Након што су у новембру прошле године сломили „непослушну“ Боливију и отерали Ева Моралеса, амерички јастребови из Стејт департмента и њихови локални извршиоци поново су своју пажњу усмерили на Венецуелу и њеног легално изабраног председника Николаса Мадура.

КАРТЕЛ СУНЦА Пропали покушај да се, по опробаном Канвасовом рецепту, током пролећа 2019. изведе обојена револуција и на власт доведе америчка марионета, бивши председник Скупштине и самопроглашени „привремени председник“ Хуан Гваидо није поколебао америчке геополитичке, обавештајне и војне стратеге у настојању да по сваку цену организују промену режима у Каракасу, који је, по извештајима ЦИА, оцењен као „расадник антиамеричких тенденција у региону“. Свргавање „Мадурове тираније“ и инсталирање проамеричког послушничког режима истакнуто је као један од најважнијих приоритета америчке спољне политике током традиционалног годишњег обраћања Конгресу америчког председника Доналда Трампа у фебруару ове године.
Најновији удар на Венецуелу из Вашингтона дошао је у виду подизања оптужнице против Мадура и читавог државног врха за нарко-трафикинг, и расписивања потернице са обећаном наградом од 15 милиона долара за сваку информацију која би довела до хапшења председника Венецуеле. Ове оптужбе је, на ванредној конференцији за медије у Њујорку током прошле недеље, изнео државни тужилац САД Вилијам Бар, који је на терет Мадуру и другим државним функционерима ставио „злочиначки подухват“ да се, у сарадњи с колумбијским левичарским побуњеничким снагама из ФАРК-а (Револуционарне оружане снаге Колумбије), на америчко тржиште прошверцује чак 300 тона кокаина годишње, чиме се наноси штета америчкој нацији и истовремено прибавља огромна противправна финансијска корист. Поред Мадура, у одвојеним предметима, за умешаност у трговину наркотицима и прање новца оптужени су и председник Мадурове Социјалистичке партије Диосдадо Кабељо, судија Врховног суда Маикел Морено и војни министар Владимир Падрино, за чије је хапшење понуђена награда од 10 милиона долара.
Према писању „Њујорк поста“, до доказа за ове оптужнице амерички истражни и правосудни органи наводно су дошли захваљујући неопрезности двојице рођака Мадурове супруге Силије Флорес који су се представницима мексичких картела, а заправо доушницима америчке Агенције за сузбијање наркотика (ДЕА), хвалили о постојању приватног Мадуровог авионског хангара на терминалу број 4 на аеродрому у Каракасу преко кога се, уз државно покровитељство и заштиту, транспортују огромне количине кокаина. На тајном састанку у Хондурасу, у јесен 2015. Ефраин Кампо и Франки Флорес, познати као „нарко-рођаци“ (narcosobrinos), уговарали су, у име венецуеланског режима, испоруку 800 кг кокаина, вредног више од 20 милиона долара, а који је требало да долети из Каракаса приватним авионом породице Мадуро одакле би даље преко Мексика и локалних картела ушао у Сједињене Државе. Агенти су наводно даље пратећи траг утврдили да су Мадуро и његова супруга читаву операцију за шверц дроге наследили од свог претходника Уга Чавеза који је, по доласку на власт 1999, организовао такозвани „Картел сунца“ (Cartel de los soles), састављен од високих државних, војних и обавештајних функционера. Назив Картела, како тврде амерички званичници, потиче од астешког симбола Сунца који су, у виду инсигнија, на својим униформама носили високорангирани чланови. Поред трговине дрогом Картел се бави и шверцовањем и пребацивањем злата из венецуеланских државних резерви, које се преко Истанбула и „турске везе“ даље препродаје у Азији, али и прањем и легализацијом профита остварених у државној трговини нафтом.

ТЕСТИРАЊЕ ЛОЈАЛНОСТИ И ПОХЛЕПЕ Мадуро је, према очекивањима, најоштрије осудио америчке оптужбе и поручио Доналду Трампу, кога је назвао „расистичким каубојем“, да се не петља с Венецуелом како не би осетио „боливарски гнев“. Поновио је да су америчке лажне оптужбе најбољи доказ да Венецуела побеђује и да Американци само желе да га уклоне како би од венецуеланског народа преотели највеће светске резерве нафте, на сличан начин на који су, између осталог, због стратешког ресурса литијума организовали пуч у Боливији. Јасно је да овим оптужбама за трговину дрогом Американци желе додатно да криминализују и сатанизују Мадура, повезујући га с репутацијом озлоглашеног и у популарној култури свеприсутног Пабла Ескобара (на кога помало и физички личи), чиме се потврђују сви они расистички стереотипи и страхови просечног америчког грађанина у погледу хиспано опасности које вребају „јужно од америчке границе“. Захваљујући телевизијским серијама и филмовима попут Наркос, Чиста хемија, Сикарио и другим, сурови нарко-картели су од арапских терориста и руских мафијаша преузели улогу дежурних бабарога и главне претње у колективној америчкој свести, што је нарочито медијски појачано откако је Трамп постао председник.
Такође, треба поновити да је Доналд Трамп као један од својих главних спољнополитичких приоритета поставио одлучно наметање Монроове доктрине и борбу против преосталих социјалистичких влада у Јужној Америци, те да релативне губитке и војно повлачење с Блиског истока настоји да компензује консолидацијом апсолутне америчке доминације у свом непосредном комшилуку. Он свакако ту има и личне политичке мотиве да „покаже мишиће“ на примерима Венецуеле, Кубе и Никарагве, јер настоји да на предстојећим председничким изборима по сваку цену обезбеди победу на Флориди, која је по традицији „колебљива држава“ и где је врло јак утицај десничарске кубанске, колумбијске и венецуеланске емиграције. Као главне савезнике у својој стратегији стезања обруча око Мадура он види Колумбију (која је примила највише опозиционих избеглица из Венецуеле) и Бразил, чији је председник Болсонаро, током недавне посете Вашингтону, наводно свесрдно подржао план да се Мадуро представи као вођа нарко-клана. Америкинаци су очигледно, барем за сада, одустали од евентуалне војне инвазије преко Колумбије, па на овај начин повећавају унутрашњи притисак на Мадура, тестирају лојалност, односно похлепу његових најближих сарадника и доприносе даљим поделама у већ растројеној и осиромашеној земљи.
У ситуацији када је привреда Венецуеле девастирана дугогодишњим санкцијама и високом инфлацијом, а здравствени систем додатно исцрпљен због ЦОВИД-19 епидемије (Мадуро је 17. марта увео карантин широм земље), Трамп овим нападом на Венецуелу у невреме свакако ризикује да изгуби подршку многих европских земаља, које јесу под притиском признале Гваида као привременог председника, али које сматрају да је у време свеопште епидемије и здравствене кризе нехумано и нечасно отварати сезону лова на државни поредак једне земље, јер се тиме додатно угрожавају већ угрожени цивилни животи. Венецуела је иначе покупила додатне симпатије код многих становника најстаријег континента када је, заједно с Кубом, послала своје лекаре да помогну у обуздавању епидемије короне на северу Италије, док се у истој земљи америчка војска „прославила“ када је преотела пола милиона преко потребних тестова за вирус корона произведених у Бреши и превезла их у Америку. Успех силеџијске политике „Дивљег запада“ према Мадуру и Венецуели зависиће пре свега од чврстине и лојалности војног кадра (који је већ једном прошле године положио испит), али и од подршке Русије и Кине, које имају значајне економске и војне интересе у Венецуели. Нарочито је за Мадура била забрињавајућа најава да би „Росњефт“ могао продати свој удео у државној нафтној индустрији, али је руски амбасадор у Венецуели Сергеј Мелик Багдасаров брзо уверио своје домаћине да је продаја планирана како би руски енергетски интереси у Венецуели били у искључивој, стопроцентној власти руске државе, а не „Росњефта“ који је тек мало више од 50 одсто државни и који би на тај начин могао да послује изузет од америчких санкција.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *