Русија у новој економској реалности

Москва је предузела много мера за ослобађање од нафтно-доларске зависности, а наруку јој иду и санкције које је Владимир Путин увео Западу, услед чега је уследио буран развој домаће агроиндустрије

Својеврсни „распуст“, то јест период када запослени у Русији неће радити због епидемије вируса корона, продужен је до 30. априла. То је саопштио председник Владимир Путин, позвавши грађане да поштују све препоруке и одлуке власти и стручњака – и не излазе никуда. Опозиционари, попут Алексеја Наваљног, одмах су оштро замерили, тврдећи да председник не брине о људима који ће због карантина остати без зарада. Предложио је да свим грађанима, укључујући и децу, буду исплаћене надокнаде: за малолетне 10.000, за све остале по 20.000 рубаља. При томе, Путин је још раније најавио финансијску помоћ породицама с децом, али Наваљни оптужује председника и „тражи“ још. Он исправно претпоставља да ће држава морати значајније да одреши кесу, будући да ће многи у овој кризи изгубити посао и приходе, а економски проблеми наступиће у облику ланчане реакције коју ће бити тешко зауставити. Све то Наваљни веома добро зна и не пропушта прилику да удари што јаче по Путину, оптужујући га да је оставио грађане на цедилу.

ПОПУЛИСТИЧКИ ПОЗИВИ И СТВАРНА ПОМОЋ Власт се пак већ озбиљно припрема за економске последице које ће неминовно уследити. Аналитичари се, додуше, за сада разликују у проценама да ли ће Русија економски пострадати више или мање од других земаља, али се сви слажу да ће после короне уследити глобална економска криза чије последице још увек није могуће прецизно сагледати. У том смислу, популистички позиви Наваљног и њему сличних да Кремљ широм отвори врата државног трезора – и пре него што ико може јасно да одреди размере предстојеће кризе – делују у најмању руку неодговорно. Пред руским руководством биће у наредним месецима и годинама много посла да се поправи економска штета настала због пандемије и карантина и зато не треба журити с трошењем десетина милијарди долара, пре него што се лоцирају тачке на којима ће оне дати најбоље резултате.
Директна помоћ грађанима је свакако једна од мера коју треба применити, али руска влада је већ дефинисала секторе који ће у тој земљи највише пострадати од „економске пандемије“: аеродроми и авио-превоз, хотелски бизнис, спортски објекти и бање, као и угоститељи. На овим пословима, у најгорем сценарију, могућ је губитак стотина хиљада, па и милиона радних места. Ту се очекују најразорније последице, али криза неће заобићи никог, па стога делити новац шаком и капом у овом тренутку је свакако преурањено. С друге стране, Путин је обећао да у државном сектору нико неће остати без посла и плате.
Осим са здравственим и економским изазовима, Русија се, као и друге земље, суочила и са – лажним вестима. Према извештају руске Федералне службе безбедности, дезинформације о вирусу корона у Русији се пласирају из иностранства, изјавио је Путин на састанку с члановима владе. Нагласио је да се у Русији ништа критично не дешава, али да људи морају знати каква је реална слика. „Циљ провокација је јасан – ширење панике међу грађанима. Томе се можемо супротставити свеобухватним, благовременим и истинитим информацијама“, истакао је Путин. „На друштвеним мрежама појавило се много лажних информација о великом броју заражених. Власт је оптужена да прикрива праве бројеве о зараженима. Ти наводи су неистинити“, подвукла је потпредседница владе Татјана Голикова. У домен информативног рата и ширења панике могу се сврстати и изјаве попут оне Алексеја Наваљног, посебно опасне у време када се и без тога шири психоза – и због могућности оболевања, и због ограниченог кретања, а специјално због могућег погоршања економске ситуације, губитка посла и зарада.
Зато се званичници труде да шаљу друге поруке. Како каже министар финансија Антон Силуанов, Русија је спремна за нову економску реалност насталу због пандемије вируса корона. „За нас је то попут нове реалности, али смо ми за ту реалност спремни, накупљене су довољне златне и девизне резерве Централне банке и владе. Тих резерви има довољно да одреагујемо на све промене које се дешавају у економији и у буџету, сада треба ефикасно користити ресурсе који постоје“, поручио је министар Силуанов. Већина руских експерата се слаже с оценама да Москва има довољно ресурса да умањи негативне економске последице, али упозоравају на опрезност и позивају на промишљене мере за подршку економији. Путинов прес-секретар Дмитриј Песков истиче да налет светске економске кризе изазване вирусом корона тек треба очекивати, радити и бити спреман. „Криза ће се тек показати и за то се треба припремати. Биће неопходна координација активности и антикризних мера многих држава“, поручио је Песков.

ТЕШКА РЕЦЕСИЈА НЕИЗБЕЖНА На опасност по Русију упозоравају експерти Центра за макроекономске анализе и краткорочне прогнозе, који оцењују да се због епидемије вируса и наглог пада нафтних прихода ситуација развија по „кризном“, а могуће и „шок сценарију“. Како објашњавају, тешка рецесија, пораст сиромаштва и стопе незапослености – више се не могу избећи. Због „савршености“ економске „олује“ – „карантинског шока“ и заустављања читавих привредних сектора у великим градовима, заједно с наглим падом нафтних прихода – криза може за Русију бити озбиљнија него за свет у целини. „Ако је за већину других земаља пад цене нафте стимулишући фактор, за Русију је ситуација принципијелно другачија. Пад цене нафте условљава смањење унутрашње тражње, доводећи до тога да велики део предузећа која су послала запослене у карантин неће моћи у потпуности да прораде поново“, истичу стручњаци ЦМАКП-а, и додају да ће то бити израженије уколико карантин дуже потраје.
С друге стране, експерт влади блиског Руског института за стратешка истраживања Михаил Бељајев истиче да ће криза бити глобална, али да ће Русија бити у стању да потисне негативне последице. Бељајев објашњава да ће, ако власт настави с озбиљним напорима као и досад, бити могуће не упасти у негативне стопе раста на дужи рок. „Имамо своје енергетске ресурсе и све до сада су нам у нормалном стању били и буџет и сви финансијски индикатори. Имамо и резервне фондове. Ако не уђемо у дефанзивни, већ у активни сценарио стимулисања економије и одржавања домаће тражње, мислим да у потпуности можемо да изађемо на крај са ситуацијом. Имамо доста велико домаће тржиште и ако му дамо развојни импулс, оно ће обилно компензовати све негативно што се буде дешавало изван наше националне економије“, уверава Михаил Бељајев.
Цене нафте су кључне за развој догађаја у Русији, сматра и експерт Финансијског универзитета при Влади РФ и водећи аналитичар Фонда националне енергетске безбедности Игор Јушков. Главни глобални проблем је то што криза „није синхронизована по регионима“. „Да се свет истовремено разболео и затим исто тако оздравио, све би било знатно једноставније. Сада је проблем у томе што је Кина већ оздравила и почиње да обнавља економију, Европљани се налазе на пику карантина, док Американци тек улазе у ту причу. Кинези обнављају производњу, а немају коме да продају“, наводи Јушков за РТ. Ни он се не слаже да ће ситуација у Русији бити гора него у свету. „Пад прихода који сада имамо због пада цене нафте компензује се из Фонда националног благостања. Све мере подршке економији углавном ће бити за рачун ФНБ-а. Министарство финансија је говорило да је ФНБ довољан за две-три године при цени од 25 долара за барел. Можда нам неће бити довољно за три године, али 25 долара за барел током неколико година такође је мало вероватан сценарио. До краја године имаћемо вероватно између 40 и 45 долара за барел, а буџет нам је планиран са ценом од 42,4 долара. Цена од 45 долара за нас је потпуно комфорна“, наводи Јушков.

… И ФОНД БЛАГОСТАЊА Овим анализама мало шта се може додати. Москва је у последњих десетак година предузела много мера које економију ослобађају од нафтно-доларске зависности, што ће сада бити веома значајно. Далеко је то још од потпуне диверзификације економије о којој се прича деценијама, али и од ситуације 1990-их, када је две трећине руског буџета пуњено приходима од нафте и гаса. Данас је то упола мање, а буџет је удесетостручен. Наруку Москви иду и санкције које је Путин увео Западу, услед чега је уследио буран развој домаће агроиндустрије, па и велики вишкови за извоз. Данашња пандемија показала је да само државе које имају снажан агросектор могу дугорочно да опстану и развијају се. С Фондом националног благостања, у коме је више од 150 милијарди долара предвиђено за овакве ситуације, Москва за сада не мора превише да брине. Али Руси треба да жале пошто је за ову годину био предвиђен значајан економски раст, а сада ће се борити да макар остану на нули. Силуанов би то назвао „нова економска реалност“.