Победа медицинског или политичког система?

КИНА ПРОГЛАСИЛА КРАЈ ЕПИДЕМИЈЕ

Док се живот у Вухану постепено нормализује, Пекинг све интензивније помаже свету у борби против новог вируса. Кинеска помоћ за обичне људе је потреба, а за део политичких елита тек пројекција кинеске државне моћи

Комунистичка партија Кине представља велику претњу по наше здравље и наш начин живота, као што је то епидемија јасно показала – рекао је прошле недеље амерички држави секретар Мајк Помпео на конференцији за новинаре у Вашингтону, након виртуелног састанка са колегама из Француске, Велике Британије, Италије, Немачке, Канаде и Јапана (Г7). Вашингтон је тиме поново оптужио Кину. Овога пута за наводну нетранспарентност на почетку епидемије вируса корона, због чега је, како је наведено у извештајима, Кина дозволила да се вирус прошири светом. Помпео је донекле помирљиво саопштио и да није време за оптужбе већ за решавање овог светског проблема.
„Очајнички желимо да радимо са свим земљама света, укључујући Кину, да пронађемо решења како би што више људи остало живо и да потом обновимо нашу привреду коју је уништио вирус из Вухана“, додао је шеф америчке дипломатије, нагласивши (дословно) да је свака нација из Г7 дубоко свесна кампање дезинформисања у којој је била ангажована Комунистичка партија Кине.
Два дана након поменутог обраћања Мајка Помпеа званични број заражених вирусом корона у САД премашио је број оболелих у Кини. Упркос томе Бела кућа је показала знатно већу забринутост за националну економију, него за национално здравље. Председник Трамп није увео радикалне мере у борби против вируса већ покушава да одржи проточност тржишта. Грађанима је скромно предложено да се заштите држећи међусобну дистанцу. Тиме им је испоручен императив наставка живота у најбољем од свих система на свету, по сваку цену.

БУЂЕЊЕ ВУХАНА НАКОН ДВА МЕСЕЦА

Вухан, град који је био најтеже погођен епидемијом вируса корона, полако се буди из карантина и самоизолације. Рад предузећа и јавни превоз у граду били су суспендовани пре око два месеца.
Неки од тржних центара и тржница у главном граду провинције Хубеј наставили су с радом у понедељак. Шест линија градске подземне железнице отворено је у суботу.
Међутим, како наводе локални медији, објекти попут биоскопа, књижара, кафеа, теретана и објеката за тренирање и даље не раде. Услуге ресторана ограничене су на испоруку хране.
Пре уласка у метро станице од грађана се захтева да скенирају кју-ар кодове широко доступним апликацијама за паметне телефоне. Када изађу из воза, путници поново морају да скенирају кју-ар код. Мере су осмишљене како би се олакшао контакт с путницима у случају да се покаже да је у возу било заражених.
Инфрацрвени термометри су уграђени у безбедносним просторима за проверу телесне температуре путника. Редари су присутни у сваком вагону подземне железнице.
Градски систем подземне железнице Вухана у суботу је забележио 183.200 путовања, свега пет одсто у односу на исти дан лане.

МОЋ ИЛИ ПОМОЋ? Док се Помпео бавио узроцима пандемије, претежно с хладноратовског идеолошког становишта, Кина је скромно, без крупних речи, прогласила крај националне епидемије. Ширење новог вируса корона је потпуно заустављено у провинцији Хубеј. До почетка ове недеље у Кини је регистровано укупно 81.439 пацијената, од којих је 3.300 преминуло. У исто време Пекинг је започео опсежну операцију помоћи безмало целом свету. Било да се ради о хуманитарној помоћи, било о куповини опреме, организациони ниво кинеских управљачких и производних капацитета показао се као завидно ефикасан.
Док овај текст настаје, кинески авион са дванаест и по тона драгоцене медицинске помоћи слеће на загребачки аеродром. Пре тога Кина је послала помоћ нашој земљи, али и САД, многим државама Европске уније и Африке. Вести о испорукама кинеске помоћи свакодневно читамо или гледамо посредством телевизије и интернета.
Фондација Ма Јуна, оснивача компаније „Алибаба“, у свету познатијег као Џек Ма, у САД је средином марта послала пола милиона медицинских тестова за вирус корона и пола милиона маски које су раздељене америчким здравственим центрима. Штавише, Џек Ма је најавио да ће свакој афричкој држави послати по двадесет хиљада тестова, по сто хиљада медицинских маски и по хиљаду заштитних одела с визирима. Фондације Џека Маа и компаније „Алибаба“ у међувремену су испоручиле и помоћ Индији, Азербејџану, Бутану, Казахстану, Киргистану, Узбекистану и Вијетнаму. Овим земљама испоручено је 1,7 милиона медицинских маски, 1.650.000 тестова и значајна количина медицинских одела и опреме неопходне за борбу против пандемије вируса корона. Закључно са 29. мартом, поменуте фондације помогле су 23 азијске земље са 7,4 милиона маски, 4.850.000 тестова и сто хиљада медицинских одела.
Кина је понудила помоћ у 89 држава и четири међународне организације за сузбијање епидемије, укључујући донације маски за лице или друге медицинске опреме, као и донацију од 20 милиона долара Светској здравственој организацији. Тимови кинеских медицинских стручњака послати су у Иран, Ирак, Италију, Србију, Камбоџу и Пакистан, као и у заједничку радну групу у Велику Британију, да помогну у борби против епидемије. Очекује се да ће више медицинских тимова бити послато у земље којима је то потребно. Овим је Кина демонстрирала висок ниво синергије државног и приватног сектора.
Слично САД, капацитети Европске уније за борбу са пандемијом показали су се као недовољни или макар недовољно организовани. Испоставило се чак да је европска солидарност мртво бирократско слово на папиру, о чему, нажалост, најбоље могу да сведоче пацијенти у Италији или Шпанији. Тек након што је помоћ с тимом експерата стигла из Кине у Београд, Европска унија је одлучила да пренамени раније издвојена средстава у помоћ Србији, али ћемо тек сазнати на који начин и под којим условима. Закаснелу одлуку Европске уније пратила је кампања дела невладиног сектора која је требало да прикаже како кинеска помоћ у Београд стиже помпезно, а европска тихо, иако се ради о томе да је кинеска помоћ стигла благовремено, а да европска касни. При томе је лако закључити да је европска помоћ пре изнуђена геополитичким приликама, него што је мотивисана солидарношћу са људима у Србији.
Немогућност да се на ефикасан начин суоче с пандемијом и ефикасно делују, политичке елите западних земаља покушале су да маскирају оптужбама да Кина сноси одговорност за пандемију, односно да је на концу користи како би демонстрирала улогу новог светског лидера. Мале земље које прихватају кинеску помоћ оптужују се да тим чином пристају на ћутање или нижи ниво критичког односа према „комунистичком режиму“ у Пекингу.

ПОРУКА СИ ЂИНПИНГА

Док је кинеска влада пуном паром радила на санацији штете коју епидемија наноси националној привреди, Си Ђинпинг је позвао на, како је рекао, свеобухватни глобални рат против пандемије. Кинески председник овај позив упутио је на ванредном самиту лидера Групе 20 најразвијенијих земаља света посвећеном пандемији. Цитат из увода овог текста, у ком Мајк Помпео оптужује Кину, изречен је на уводној конференцији која окупља друштво седам најразвијенијих индустријских земаља и одсликава кључну разлику у ставовима Кине и Запада.
Кинески председник је посредством видео-везе упутио искључиво поруке солидарности и узајамне помоћи као једини излаз из кризе и спас глобалне економије од драстичније рецесије. Лист „Чајна дејли“ пише да је виртуелни самит Г20 први међународни скуп такве врсте у историји те организације и први већи мултилатерални догађај на којем је Си Ђинпинг учествовао од почетка епидемије. „У овом тренутку неопходно је да међународна заједница ојача поверење, делује јединствено и да заједно ради на колективном одговору“, рекао је Си Ђинпинг на самиту. „Морамо свеобухватно да појачамо међународну сарадњу и подстакнемо већу синергију, како би човечанство могло да победи у борби против овако велике заразне болести“, поручио је кинески председник.
Обраћајући се самиту прошлог четвртка, Си је подвукао потребу да чланице Г20 искористе и координирају своје макрополитике, како би се супротставиле негативном утицају и спречиле да светска економија падне у рецесију, позвавши чланице Г20 да предузму колективну акцију смањењем тарифа, уклањањем баријера и олакшавајући несметан проток трговине.
Рекавши да земље Г20 морају заједнички да одржавају стабилан глобални индустријски ланац и ланац снабдевања, кинески председник је рекао да ће Кина повећати снабдевање фармацеутским производима и другим дневним потрепштинама. Мере које предузима Си је навео у контексту вишедеценијске кинеске политике: „Кина ће допринети стабилној светској економији, настављајући унапређење реформи и отварања, проширити приступ тржишту, побољшати пословно окружење и проширити увоз и одлазне инвестиције.“
Онлајн-састанак Г20 уприличен је, према виђењу кинеских експерата, као хитан потез, будући да је изазов с којим се свет суочава једнак, ако не и већи од кризе из 2008. године. Криза изазвана пандемијом је сложена утолико што представља директан удар у више области, као што су јавни здравствени систем, економија, безбедност и друштво. Стога, сматрају кинески експерти, време и ресурсе више не треба траћити у такозваној стратешкој конкуренцији великих земаља.
Порука из Кине је јасна. Недеље пред нама показаће какав ће коначан став заузети Доналд Трамп.

ЦЕНА ПОБЕДЕ Судећи према подацима кинеског Националног бироа за статистику, индустријска производња у тој земљи током јануара и фебруара пала је за 13,5 одсто у поређењу са истим периодом прошле године. То је највећи пад индустријске производње у Кини још од јануара 1990. године. Улагања у основна средства бележе пад од 24,5 одсто, а улагања у приватни сектор су мања 26,4 посто. Малопродаја је забележила пад од 20,5 одсто. „Судећи према овим подацима, шок за кинеску економију изазван епидемијом вируса корона већи је од глобалне финансијске кризе“, изјавио је „Ројтерс“ Џаанг Ји, водећи економиста компаније „Џунгхај Шенгжунг капитал менаџмент“.
Кинеска централна банка је почетком прошле недеље упумпала 14,3 милијарде долара у финансијски систем, нудећи компанијама гаранције за средњорочне зајмове. Централна банка је такође саопштила да смањује обавезну резерву банака. Кинески медији ипак констатују да се сектор потрошње постепено опоравља од последица изазваних епидемијом. У извештајима се истичу мере централних власти донете у циљу даљег ослобађања тражње и повећања потрошње. Већ средином марта продаја водећих трговинских ланаца порасла је за око седам одсто у односу на средину фебруара. У истом периоду продаја на кинеским платформама за е-трговину порасла је више од тридесет одсто.
Ванг Бин, шеф Одељења за тржиште и потрошњу Министарства трговине, рекао је на конференцији за новинаре у суботу да се напредак постигнут у обнови рада компанија може приписати повољним политикама и мерама владе. Према његовим речима, кинеска предузећа ће се постепено вратити у нормалу, захваљујући предузетим мерама, иако се компаније и даље суочавају с тешкоћама, попут недостатка капитала и особља.
Према извештају агенције „Синхуа“, у петак је одржан састанак кинеског руководства на којем је анализиран учинак у борби против вируса ЦОВИД-19. На састанку је наглашен значај ослобађања тражње на домаћем тржишту, обнављања тржних центара и тржница на уредан начин и осигурање нормалног рада услужног сектора, уз ефикасне мере превенције и контроле.
„Треба уложити напоре у ширење потрошње домаћинстава, разумно повећање јавне потрошње и активирање предузећа уз одржавање постојећег тренда нове потрошње“, констатовано је на састанку. До прошлог петка продаја у великим супермаркетима и продавницама већих производа премашила је продају у истом периоду прошле године. Више од 95 одсто робних кућа било је отворено до прошлог петка, а њихова продаја је порасла на ниво од око 50 одсто у односу на исти период лане. Велепродајне цене поврћа ниже су за 16,5 процената, у односу на крај фебруара, а цена свињетине пала је за 7,4 одсто у односу на средину прошлог месеца.
Министарство трговине затражило је од регија за које се сматра да су под ниским ризиком од заразе да одмах уклоне, како је наведено, мере прекомерне контроле како би живот учинили погоднијим. Министарство ће упутити предузећа да примењују класификоване мере за спречавање и контролу болести и да подстичу сигурно окружење за потрошаче, рекао је Ванг. Циљ је повећање потрошње.
Будући да Кина има развијену мрежу е-трговине, кућна изолација и карантин додатно су подстицали потрошачке навике куповине на мрежи. Према недавном извештају, који је објавила глобална компанија за мерење и анализу података „Нилсен Кина“, 89 одсто анкетираних Кинеза рекло је да ће након епидемије „спремније куповати“ посредством интернета за свакодневне потребе или свеже производе након завршетка пандемије. Јустин Сарџент, председник „Нилсена Кина“, изјавио је да је епидемија брзо променила начин на који кинески потрошачи размишљају о свом здрављу и променила њихово понашање у куповини. „То је уједно и изазов и прилика… Власници брендова требало би непрестано да прихватају промене током истраживања нових пословних стратегија“, наводи Нилсен.

КОРАЦИ ВЛАДЕ У низу економских мера једна одлука кинеске владе може имати значајан утицај на глобална тржишна кретања, мимо стандардних мера економске политике. Кина ће, у складу с опредељењима свог руководства, предузети даље кораке и у циљу, како је наведено, јачања међународног капацитета теретног ваздушног промета и стабилизације ланаца снабдевања, одлучено је 24. марта на састанку Државног савета (кинеске владе). Премијер Ли Кећијанг нагласио је да се мора убрзати развој међународног логистичког система и система услуга испоруке, да би се одржао несметан рад индустријског ланца. „Количина терета која се превозила путничким авионима је пала, а трошкови слања знатно су порасли. Током реакције на епидемију, до изражаја су дошле слабе везе у нашем капацитету ваздушног транспорта. Морамо олакшати и међународне и домаће услуге ваздушног превоза и задржати међународни капацитет летења терета да бисмо спречили потенцијалне шокове у ланцима снабдевања и олакшали поновно покретање пословних активности“, рекао је кинески премијер.
Кинеска влада је позвала и на увођење ефикаснијих мера ради повећања међународног капацитета за теретни саобраћај у земљи и обезбеђење неометаних испорука пошиљки, све у циљу јачања кинеске економије и конкурентских предности Кине у међународним логистичким услугама. Авио-превозници ће добити подршку за проширење флоте увођењем више теретних летелица, закупом или куповином. „Улога тржишта биће у потпуности искоришћена и све авио-компаније добиће једнаку подршку, без обзира на структуру власништва“, пише у извештају „Синхуе“. У извештају је наведено и да ће бити подстицано спајање компанија за ваздушни теретни и логистички саобраћај и њихова реорганизација, док ће компанијама за експресну доставу бити пружена подршке у ширењу авио-услуга и иностранству. На аеродромима који поседују значајне капацитете за руковања теретом биће укинута ограничења и подстакнута пуна искоришћеност капацитета. „Морамо планирати унапред и искористити иницијативу логистичких фирми у развоју међународне мреже ваздушног саобраћаја“, констатовао је Ли Кећијанг. Тамо где то услови дозвољавају, међународни аеродроми у Пекингу, Тијенђину, провинцији Хебеј, у делти реке Јангце, Гуангдонгу, Хонгконгу, Макау, Ченгдуу и Чунгћингу биће пружане услуге царињења 24 сата дневно, уз побољшање ефикасности безбедносних провера и процедура царињења. „Производни сектор је први почео да ради и искуство је стечено у овом процесу. Главни изазов је око зачепљених ланаца снабдевања. Мала и средња предузећа требало је да обнове производњу у пуном капацитету, а то је утицало на цео индустријски ланац. Стога је пресудно да све политике подршке за мање фирме буду благовремено и у потпуности постављене“, рекао је премијер Ли.

Један коментар

  1. A taj Kovid jedna od globalnih laži. “Novinarstvo”!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *