Корона из другог (научног) угла

Портал „Логично“ прикупио је изјаве дванаест медицинских стручњака чија мишљења о епидемији вируса корона противрече званичним изјавама и ономе што се може чути и прочитати у медијима главног тока. Преносимо њихов текст

Др Сухарит Бхакди је специјалиста за микробиологију. Био је професор на Универзитету Јохан Гутенберг у Мајнцу и шеф Института за медицинску микробиологију и хигијену, а један је од најцитиранијих научника у немачкој историји.
Шта он каже:
„Бојимо се да ће милион инфекција новим вирусом довести до 30 смртних случајева дневно у наредних 100 дана. Али не схватамо да 20, 30, 40 или 100 пацијената позитивних на нормалне вирусе корона већ умире сваки дан.“
„Владине мере против вируса корона су гротескне, апсурдне и веома опасне. Животни век милиона се скраћује. Застрашујући утицај на светску економију прети постојању безброј људи. Последице по медицинску негу су велике. Већ су смањене услуге пацијентима којима су потребне, операције отказане, ординације празне, број болничког особља се смањује. Све ће то дубоко утицати на цело наше друштво.“
„Све ове мере воде ка самоуништењу и колективном самоубиству на основу само сабласне приче.“

[restrict]

Др Волфганг Водарг је немачки лекар, специјализован за пулмологију, политичар и бивши председавајући Парламентарне скупштине Савета Европе. Године 2009. позвао је на истрагу наводног сукоба интереса око реаговања ЕУ на пандемију свињског грипа.
Шта он каже:
„Политичаре уважавају научници, научници који желе да буду важни како би добили новац за своје институције. Научници који само пливају дуж главног тока и желе свој део тога. А оно што тренутно недостаје је рационалан начин гледања на ствари.“
„Требало би да постављамо питања попут: Како сте сазнали да је овај вирус опасан?, Како је било пре?, Нисмо ли имали исту ствар прошле године?, Да ли је то уопште нешто ново? То недостаје.“

Др Џоел Кетнер, професор наука и хирургије у заједници на Универзитету Манитоба, бивши главни званичник за јавно здравље провинције Манитоба и медицински директор Међународног центра за заразне болести.
Шта он каже:
„Никада нисам видео нешто слично, ништа слично негде у близини. Не говорим о пандемији јер сам их видео 30, сваке године. Зове се грип. А други вируси респираторних болести, ми не знамо увек шта су они. Али никада нисам видео овакву реакцију, и покушавам да разумем зашто.“
„Бринем о поруци јавности, о страху од контакта с људима, боравка у истом простору са људима, руковања, одржавања састанака с људима. Бринем се за многе, многе последице везане за ово.“
„У Хубеју, у провинцији Хубеј, где је до сада било највише случајева заразе и смртних случајева, актуелни број пријављених случајева је 1 на 1.000 људи, а стварна стопа пријављених случајева је 1 на 20.000. Можда би то могло помоћи да се ствари ставе у перспективу.“

Др Џон Јоанидис, професор медицине, здравствених истраживања и политике и науке о биомедицинским подацима на Медицинском факултету Универзитета у Стенфорду, и професор статистике на Универзитету Стенфорд, те хуманистичких наука. Директор је истраживачког
центра у Стенфорду и кодиректор Центра за иновације метаистраживања у Стенфорду (METRICS).
Такође је главни и одговорни уредник Европског часописа за клиничка истраживања. Био је председавајући на Одељењу за хигијену и епидемиологију Медицинског факултета Универзитета у Јоанини, као и помоћни професор Медицинског факултета на Универзитету Туфтс.
Као лекар, научник и аутор дао је допринос медицини заснованој на доказима, епидемиологији, науци о подацима и клиничким истраживањима. Поред тога, покренуо је област метаистраживања. Показао је да велики део објављених истраживања не задовољава добре научне стандарде доказивања.
Шта он каже:
„Пацијенти који су тестирани на САРС-ЦоВ-2 несразмерно су они са тешким симптомима и лошим исходима. Како већина здравствених система има ограничен капацитет тестирања, пристрасност одабира може се чак погоршати у блиској будућности.“
„Једина ситуација у којој је тестирано читаво затворено становништво било је крстарење бродом ’Дајмонд Принцес’ и његови путници у карантину. Стопа смртних случајева била је 1%, али ово је углавном старије становништво, у којем је стопа смрти од вируса корона много већа.“
„Може ли стопа смртности за случај Цовид-19 бити тако ниска? Не, неки кажу, указујући на високу стопу код старијих људи. Међутим, чак и неки такозвани благи вируси корона или прехладе, а који су познати деценијама могу имати стопу смртности од чак 8% када заразе старије људе у старачким домовима.“
„Да нисмо знали за нови вирус у иностранству и да нисмо проверили људе ПЦР тестовима, број укупних смртних случајева услед епидемије налик грипу ове године не би изгледао необично. У већини случајева можда бисмо случајно приметили да грип у овој сезони делује мало горе од просека.“

Др Јорам Лас је израелски лекар, политичар и бивши генерални директор Министарства здравља. Радио је и као помоћник декана Медицинске школе универзитета у Тел Авиву и током 1980-их представио научно засновану телевизијску емисију „Tatzpit“.
Шта он каже:
„Италија је позната по огромном оболевању од респираторних проблема, више него три пута од било које друге европске земље. У САД у редовној сезони грипа умре око 40.000 људи, а до сада је од вируса корона умрло 40-50 људи, од којих је већина у старачком дому у Киркланду у Вашингтону.“
„У свакој земљи више људи умире од редовног грипа у поређењу с онима који умиру од вируса корона.“
„Постоји један добар пример који сви заборављамо – свињски грип 2009. То је вирус који је стигао у свет из Мексика и до данас нема вакцине против њега. Али како? У то време није постојао фејсбук или можда јесте, али је још увек био у повојима. Вирус корона је, насупрот томе, вирус у односима са јавношћу.“

Др Пјетро Вернаца је швајцарски лекар специјализован за заразне болести у кантоналној болници „Сен Гален“ и професор здравствене политике.
Шта он каже:
„Имамо поуздане податке из Италије и рад епидемиолога објављен у реномираном научном часопису Сајенс, који је испитивао ширење у Кини. Ово јасно даје до знања да се око 85 одсто свих инфекција догодило а да неко није приметио инфекцију, да је 90 одсто умрлих пацијената вероватно старије од 70 година, а 50 одсто има више од 80 година.“
„У Италији, свака десета особа с дијагнозом умре, према налазима научне публикације, што је статистички једна од 1.000 заражених. Сваки појединачни случај је трагичан, али често – слично као сезона грипа – утиче на људе који су на крају свог живота.“
„Ако затворимо школе, спречићемо децу да брзо постану имуна.“
„Требало би боље интегрисати научне чињенице у политичке одлуке.“

Франк Улрих Монтгомери је немачки радиолог, бивши председник Немачког лекарског друштва и заменик председника Светске медицинске асоцијације.
Шта он каже:
„Нисам љубитељ закључавања. Свако ко овако нешто наметне мора такође рећи када и како то поново откључати. Пошто морамо претпоставити да ће вирус још дуго бити с нама, питам се када ћемо се вратити у нормалу? Не можете задржати школе и дневне центре затворене до краја године. Јер ће проћи барем толико времена док не добијемо вакцину. Италија је увела блокаду и има супротан ефекат. Брзо су достигли границе својих капацитета, али нису успорили ширење вируса унутар блокаде.“

Проф. Хендрик Штрек је немачки истраживач ХИВ-а, епидемиолог и клинички испитивач. Професор је вирологије и директор Института за вирологију и истраживање ХИВ-а на Универзитету Бон.
Шта он каже:
„Нови патоген није толико опасан, чак је и мање опасан од вируса САРС-1. Посебна ствар је што се САРС-ЦоВ-2 реплицира у пределу горњег грла и због тога је много инфективнији, јер вирус тако скаче из грла у грло. Али то је и предност: Будући да се САРС-1 реплицира дубоко у плућима, није толико заразан, али дефинитивно долази до плућа, што га чини опаснијим.“
„Такође морате узети у обзир да су смртни случајеви САРС-ЦоВ-2 у Немачкој били искључиво старији људи. На пример, у Хајнсбергу је 78-годишњи мушкарац са ранијим болестима умро од слабости срца и то без учешћа САРС-2 на плућа. Откад је заражен, природно се појављује у статистици вирус корона. Али питање је да ли би ионако умро, чак и без САРС-2.“

Др Јанис Русел ет. ал. – Тим истраживача из Болничко-универзитетског института у Марсељу и Института за истраживања за развој и помоћ јавним болницама у Марсељу спровео је рецензирано истраживање о смртности од вируса корона за владу Француске у оквиру „Инвестиција за програм Будућност“.
Шта кажу:
„Проблем САРС-ЦоВ-2 вероватно је прецењен, јер 2,6 милиона људи умре од респираторних инфекција сваке године у поређењу са мање од 4.000 смрти од САРС-ЦоВ-2 у овом тренутку.“
„Ова студија је упоредила стопу смртности од САРС-ЦоВ-2 у земљама ОЕЦД (1,3%) са стопом смртности од уобичајених вируса корона утврђених код АП-ХМ пацијената (0,8%) од 1. јануара 2013. до 2. марта 2020. Хи-квадратни тест извршен, а П-вредност је била 0.“
„Треба напоменути да су систематске студије других вируса корона (али још не за САРС-ЦоВ-2) откриле да је проценат асимптоматских носача једнак или чак већи од процента симптоматских пацијената. Ускоро ће бити доступни исти подаци за САРС-ЦоВ-2, што ће додатно смањити релативни ризик повезан са овом специфичном патологијом.“

Др Дејвид Кац је амерички лекар и главни директор истраживачког центра за превенцију на Универзитету Јејл.
Шта он каже:
„Дубоко сам забринут што ће социјалне, економске и здравствене последице овог готово потпуног распада нормалног живота – школе и предузећа затворени, окупљања забрањена – бити дуготрајне и штетне, вероватно озбиљније од директног наметања вируса. Берза ће се временом опоравити, али многа предузећа никад неће. Незапосленост, осиромашење и очај који ће вероватно бити резултат биће јавно-здравствени проблеми првог реда.“

Мајкл Т. Остерхолм је регентски професор и директор Центра за истраживање и политику заразних болести на Универзитету у Минесоти.
Шта он каже:
„Размислите о ефекту гашења канцеларија, школа, саобраћајних система, ресторана, хотела, продавница, позоришта, концертних дворана, спортских догађаја и других просторија у неограниченом року, а све своје раднике оставите без посла и на јавном нивоу. Вероватни резултат не би био само депресија већ потпуни економски слом, са безброј трајно изгубљених послова, много пре него што је вакцина спремна или се стекне природни имунитет.“
„Најбоља алтернатива вероватно ће подразумевати пуштање оних са ниским ризиком за озбиљне болести да наставе са радом, да наставе пословање и производњу и управљају друштвом, а истовремено саветовање појединаца с вишим ризиком да се заштите физичким дистанцирањем и јачање наших здравствених капацитета што је агресивније могуће. Помоћу овог плана борбе могли бисмо постепено изградити имунитет без уништавања финансијске структуре на којој почивају наши животи.“

Др Петер Гецше је професор дизајна и анализе клиничких истраживања на Универзитету у Копенхагену. Написао је неколико књига о корупцији у области медицине и моћи великих фармацеутских компанија.
Шта он каже:
„Наш главни проблем је што нико никада неће правити проблеме због превише драконских мера. Упашће у проблеме само ако ураде премало. Дакле, наши политичари и они који раде са јавним здравством раде много више него што би требало.“
„Нису примењене такве драконске мере током пандемије грипа 2009. и оне се очигледно не могу примењивати сваке зиме, што је током целе године, јер је негде увек зима. Не можемо трајно затворити цели свет.“
„Ако се испостави да ће епидемија убрзо престати, доћи ће на ред људи који желе да преузму заслуге за то. И можемо бити проклето сигурни да ће се драконске мере применити поново следећи пут. Али запамтите шалу о тигровима. ’Зашто дуваш у рог?’ ’Да тигрове држим подаље.’ ’Али овде нема тигрова.’ ’Ето видиш!’“

[/restrict]