После званичног захтева Италије да се 4. марта одржи хитна ванредна седница ЕУ парламента и Еврогрупе како би се дозволило да влада премијера Ђузепеа Контеа прекорачи дозвољени ЕУ лимит јавне потрошње због ванредне ситуације, из Брисела стиже одговор који су с неверицом дочекали чак и највећи евроентузијасти: италијански захтев се одбија јер је у агенди европске врхушке 4. марта заказано гостовање Грете Тунберг и дебата о екологији
Упркос превентивним мерама заштите од епидемије изазване вирусом корона које су из основе промениле навике и свакодневни живот Италијана, резултати су и даље алармантни јер вирус наставља да се вртоглаво шири: 5. марта регистровано је 3.296 оболелих, 6. марта 3.916, 7. марта 5.883, а 8. марта постигнут је рекорд: 1.500 нових заражених и 133 смртна случаја. На првом месту ове суморне евиденције је најбогатија италијанска регија Ломбардија, док још увек нема званичних података за град Милано; вероватно да у метрополи од четири милиона становника не би дошло до масовне хистерије и анархије. Између живота и смрти тренутно је око 800 људи, а посебан проблем су скучени капацитети постојећих болничких одељења за интензивну негу, тако да се новопридошли пацијенти смештају по болничким ходницима, а подруми се на брзину оспособљавају у импровизоване шок-собе за прихват нових критичних болесника. Појавио се и мањак медицинског материјала, а лекари већ две недеље раде по 20 сати дневно и потпуно су исцрпљени. Стога се с нестрпљењем ишчекивао 4. март и дебата у ЕУ парламенту поводом разрешења италијанске драме.
[restrict]ЧУДНИ НЕКИ ХУМАНИСТИ Ако се не зна ко је заразио Италију, још је већа мистерија зашто се Европска унија понаша као да је овде све у најбољем реду. Наиме, после званичног захтева Италије да се 4. марта одржи хитна ванредна седница ЕУ парламента и Еврогрупе (састанак европских министара економије) како би се дозволило да влада премијера Ђузепеа Контеа прекорачи дозвољени ЕУ лимит јавне потрошње због ванредне ситуације, из Брисела стиже одговор који су с неверицом дочекали чак и највећи евроентузијасти: италијански захтев се одбија јер је у агенди европске врхушке 4. марта заказано гостовање Грете Тунберг и дебата о екологији.
Али ово није крај изненађењима из Брисела. Давид Сасоли, председник Европске комисије, изјавио је да ће његова земља прихватити мигранте с „Балканске руте“ који су блокирани на турско-грчкој граници. Сличан апел упутила је и група ЕУ посланика из редова Демократске партије, али је највећу забринутост, наравно за мигранте, а не за епидемију која хара Италијом, показала сенаторка Ема Бонино, позната по хистерично-глумачким испадима за говорницом ЕУ парламента, када је као европски комесар за хуманитарна питања 1999. године здушно навијала да се Србија што чешће и жешће бомбардује. Бонинова је затражила да влада под хитно збрине 940 миграната који се тренутно налазе у карантину на броду НВО „Медитеранео“, коју финансира њен политички истомишљеник Џорџ Сорош, и том приликом апеловала на хришћанско милосрђе и хуманост италијанског народа, нимало не хајући за то што је тај исти народ животно угрожен, додатно осиромашен и изолован у карантин због смртоносне епидемије.
ЕВРОПСКА СОЛИДАРНОСТ НА ДЕЛУ Међутим, нико се од поменуте господе није сетио да у Бриселу подсети европске колеге да је Италија још 24. фебруара затражила да ЕУ под хитно активира Механизам цивилне заштите ЕУ грађана, који постоји у њеном статуту иако до сада никада није коришћен. Наиме, као званични одговор стигла је само куртоазно-формална изјава европског комесара за кризне ситуације Јанеза Ленарчича: „Италија је члан ЕУ породице и ми ћемо учинити све што је у нашој моћи да помогнемо.“
Али како конкретне европске помоћи још нема на видику, може се закључити да чланице Уније баш брига за драму у Италији. Болнице су остале без заштитних одела, маски и рукавица, тако да су се многи лекари заразили вирусом јер су радили без заштите. Испоставило се да су Француска и Немачка Европској комисији већ изнеле тзв. нотификацију – у преводу с бирократског бриселског језика: забраниле су извоз медицинске опреме за анимацију пацијената и заштитних артикала потребних за безбедан рад медицинског особља уз образложење: „Можда ће нама ускоро затребати.“ На италијанско инсистирање да ли је тако нешто уопште могуће одговорила је гласноговорница Европске комисије Соња Господинова: „Због императивних разлога земље чланице су овлашћене да ограниче слободни проток робе, а један од оправданих разлога може да буде заштита јавног здравља сопствених грађана. Ове одлуке морају да буду засноване и оправдане, али и пропорционалне са објективним разлозима. Ми смо од Немачке и Француске на време добили захтев за ургентну процедуру, одмах активирали поменуту нотификацију и забранили Италији увоз поменутих артикала. Дакле, у чему је проблем?“
Одмах је реаговао лидер Лиге Матео Салвини: „Свака част оваквој Европској унији! Када другима треба помоћ, Италија увек галантно мора да даје и плаћа. А када нама треба да се помогне, онда нам ’европска браћа’ затварају врата пред носом, изолују нас као задње губавце и не пада им на памет да отворе новчаник. Када престане ова ванредна ситуација, ваља нам размислити о свему и кренути на посао великог спремања. Почевши од оваквог Брисела.“ Ђорђа Мелони, лидер десничарске „Италијанске браће“ и Салвинијев коалициони партнер, поручила је са свог ФБ профила да Италија од Европе нема чему добром да се нада и затражила да премијер Конте под хитно каже када ће и како обезбедити све што је неопходно за нормално функционисање здравственог система. „Уколико су неспособни и не знају шта да раде, нека се повуку јер је грађанима доста њихових лажи и импровизација. Вирус галопира и не чека да се домаћи неспособњковићи и бескорисна бриселска бирократија можда једног дана договоре.“
Иначе, медијски извештаји о преминулим лицима од вируса корона углавном исто почињу: у питању је особа од 70, 80 или 90 година, тако да нико не треба да се чуди што је умрла јер се, народски речено – довољно наживела. Додатни доказ за овај својеврсни модерни лапот је и насловна страница „Републике“: „Нема панике – нови вирус убија само старце.“
А старци су по европској стандардима сви који су прешли 67. годину (граница за одлазак у пензију у већини ЕУ чланица) и више ничему не служе, представљају друштвене паразите који „краду будућност младим генерацијама“ јер предуго живе.
Ово, нажалост, није никаква информација са сајтова фејк њуза већ изјава бивше директорке Светског монетарног фонда (ФМИ) и нове директорке Европске централне банке (БЦЕ) Кристин Лагард, која је још 2012. у интервјуу за дневни лист „Коријере дела сера“ рекла да за буџете многих европских држава озбиљан проблем представља продужени животни век становништва. Наиме, старци после одласка у пензију живе и по 30 година, тако да оптерећују државне финансије и то је проблем који под хитно треба решити. Иначе, овај интервју освануо је недавно на друштвеним мрежама и изазвао праву буру бесних коментара, псовки и претњи Лагардовој, али и бројне захтеве да Италија што пре изађе из ЕУ тамнице.
„КО НЕ УМРЕ ОД ВИРУСА, СТРАДАЋЕ ОД ГЛАДИ“
Нове строге мере понашања у Карантину Ломбардија ступиле су на снагу 8. марта и грађанима је запрећено да им, уколико се не буду држали задатих упутстава, следе новчане казне, али и затвор од 3 до 12 месеци. Укинуте су све либералне мере које је самоиницијативно донео градоначелник Сала, а забрањено је чак и шетање по градским парковима, затворена су сва оближња излетишта и скијалишта, а грађанима се саветује да не излазе из својих домова и да храну наручују преко интернета. Предвиђене су и казне за оне који буду ухваћени да на улици кијају и кашљу без заштитне маске. За тврдоглаве који ипак изађу из куће и оду до оближње самопослуге, следи ново непријатно изненађење – минимум пола сата чекања јер специјалне сигурносне екипе пуштају само по три купца и у међувремену контролишу да ли се у реду стоји на прописаној дистанци од два метра. |
ТРЕНИРАЊЕ СТРОГОЋЕ У КАРАНТИНУ Званичне владине директиве биле су јасне и прилично орвеловске од самог почетка епидемије: забрана јавних окупљања; затварање обданишта, школа, факултета, позоришта, биоскопа, теретана, базена и тржних центара. У кафићима и ресторанима уведен је „полицијски час“ – радно време од 6 до 18 сати, а за преступнике предвиђене строге новчане казне и одузимање лиценци.
Милански градоначелник Бепе Сала, искусни менаџер свестан економских губитака, који се већ мере милијардама евра због опште парализе извоза, туризма, културе и друштвеног живота, прошле недеље је покренуо иницијативу „Културом против вируса“ и отворио врата катедрале Дуомо, Цркве Санта Марија дела Грације у којој се налази чувена Леонардова „Тајна вечера“ и миланских музеја, надајући се тако повратку туриста и оживљавању мртвог града. Уједно, поништио је и владин декрет о „полицијском часу“ за кафиће и Милано је опет живнуо.
После ове градоначелникове инјекције оптимизма, већина становника Милана је за викенд похрлила на оближња скијалишта и на Лигуријску ривијеру. На друштвеним мрежама освануле су фотографије срећних и веселих људи који су најзад одахнули и наивно помислили да је ово и крај мукама. Али многе викендаше је по повратку у Милано дочекао „хладан туш“. Наиме, влада Ђузепеа Контеа је у ноћи између суботе и недеље (8. марта, на ванредној седници у 3.30 ч), изненада издала Декрет по којем се укида „црвена зона“ и карантин за 50.000 становника 10 села у близини Милана, али да се за нову опасну „наранџасту зону“ проглашава цела италијанска регија Ломбардија, делови Пијемонтеа и Венета. А то кратко и јасно значи да за 16 милиона становника нема мрдања из места пребивалишта док је кретање у оквиру карантина дозвољено уз специјалну дозволу полиције. Занимљиво је да је нацрт поменутог декрета мистериозно освануо у медијима неколико сати пре ступања на снагу и да је одмах кренуо стампедо на три миланске железничке станице. На хиљаде људи је као у неком филму ускакало без карте у возове само да на време побегне из карантина, а у глуво доба ноћи изненада су се формирале и огромне колоне, тако да се на излазима из Милана чекало сатима.
Да су прогнозе црне, доказ је дневни билтен Штаба цивилне заштите за 9. март – заражених је 9.172, а умрлих 473.
И нова вест која уноси нову зебњу и страх: премијер Ђузепе Конте се у специјалној ТВ емисији у 22 часа обратио италијанској јавности и саопштио да од сутра важи Декрет број два: укидају се безбедне жуте и опасне наранџасте зоне и цела Италија постаје јединствени карантин у којем важе иста строга правила и казне за преступнике.
И као трешња на шлагу, најновија црна вест: због забране посета коју прописује нови владин декрет, у миланском затвору Сан Виторе затвореници су подметнули пожар, попели се на кров и у општем хаосу, док су ватрогасци гасили ватру, 50 опасних криминалаца осуђених на доживотну робију успело је да побегне. Побуне су букнуле и у затворима широм Италије, тако да је ово тек почетак бројних изненађења која ће уследити. Једно је сигурно – Италија је препуштена сама себи, грађани полако губе стрпљење, а живци лагано попуштају.