РОДОЉУБЉЕ И ПАМЋЕЊЕ

Наше памћење је наше највеће знање и богатство. Зато је важно да памтимо и оно што знамо, потомцима казујемо. Тако се чува родољубље

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

СТАРО И НОВО Чувајмо стара знања, а не одбацујмо нова учења и сазнања, јер онај ко уме објединити старо и ново, узимајући од обе стране најбоље, највећу ће ползу стећи. Добро је ићи у корак с временом и учити, али то не значи да се морамо одрећи старих знања или их заборавити. Зашто би даровит човек за програмирање или посебне оперативне захвате морао да се одрекне знања: Како насадити квочку да би она излегла пилиће? То су наше бабе и деде знале. Многи од нас то знање нису заборавили, а оно им није сметало да заврше све школе које су хтели. Суштина је једноставна: Не ваља кад ново у потпуности потисне старо и ми останемо без знања које смо, слушајући или само гледајући, кроз игру стекли. Џабе га од предака примили. Зашто бисмо га се данас одрекли кад се више ништа за џабе не може добити? Зато чувајмо старо, а пажљиво изучавајмо ново.
Кад је 1935. године један Србин путописац и професор у Лајпцигу видео први пут телевизор, записао је: „Техника овде као да је збунила природу од Бога створену. Тај најновији технички апарат ће у будућности загосподарити етером. Настаће време одиста кад ће кроз телевизор из Шангаја, највећег града у Кини (3.000.000 становника), трговац у Београду добити мустру свиле. Он ће одабрати одговарајућу свилу, показаће Кинезу у Шангају свој чек, испуниће га и потписаће. Трговина ће бити закључена. Између Београда и Шангаја неће бити никакве даљине.“ Овај запис од пре 85 година данас би назвали „онлајн-трговином“ или некако другачије. Слабо разумем странске речи.

СТУДЕНИЦА, ХИЛАНДАР И ЖИЧА У првој, Чистој недељи, Васкршњег поста прочитах текст Миодрага М. Петровића Самосталност цркве и државе по Законима Светог Саве (Одабрани радови, Књига четврта, Београд 2013, стр. 89–98). Аутор поставља питање: Зашто је Светом Сави толико стало да Србија буде православна краљевина?, и одмах наставља: „Будно и изблиза је пратио камо воде настали црквенополитички поремећаји, изазвани упадом Латина у Цариград 1204. године.“
Догађаји којима је Свети Сава био сведок свакако су га забринули и он покуша да мудрошћу, смиреношћу пронађе излаз и најбоље решење за Србију. То му очито пође за руком, у времену нимало лакшем од данашњег. Миодраг Петровић на крају наведеног текста у закључује: „Свети Сава је, дакле, поступио и веома постојано успео да помоћу Студенице, Хиландара и Жиче, односно између Студеничког типика, Хиландарског типика и Законоправила обезбеди српском народу потпуну независност, како црквену тако и државну. Од византијског цара је преузео игумански штап да стално буде у Хиландару; од цариградског патријарха стекао је право на хиротонију и црквену самоуправу у Србији; од папе је стекао право на крунисање српских владара, које од тада редовно крунишу искључиво поглавари Српске цркве.“

ПАМЋЕЊЕ ЈЕ ЗНАЊЕ Уз Божји благослов ми данашњи људи смо производ прошлости, родитеља и учитеља. Сами ћемо обликовати будућност кроз васпитавање нових генерација и потомака. Водимо рачуна о паметарници и духовном, јер су они снажнији од материјалног. Куће се могу уништити, градови рушити, гробља затрављивати, али свест о њиховом постојању се не може избрисати, све док памтимо.
Памћење је знање. Наше памћење је наше највеће богатство. Ако памтимо – знамо. Зато је важно да памтимо и оно што знамо, потомцима казујемо. То је наша обавеза. Да ли ће потомци нас слушати и о нашим приповедањима водити рачуна, на њима је да одлуче. Како год да одлуче, то ће бити њихова одлука, а последице ће сносити сами. Понављам, наша је обавеза да оно што памтимо пренесемо другом. Зато је важно чувати обичаје, народне приче, родољубиве песме, бајалице, успаванке, бајке, игре. Тако се чува и с колена на колено родољубље преноси.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Не заборавимо мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Сећајмо се дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Одбранимо светиње у Црној Гори. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.