НАТО песница пред руском границом

Није поента у томе да ли је Русија у стању да изврши агресију већ зашто би то чинила, и да ли западни маневри на њеним границама могу да застраше милион руских војника, ако би решили да крену у напад

Саветујемо вам да размислите о последицама, поручила је директорка за информисање руског Министарства иностраних послова Марија Захарова, поводом предстојећих НАТО маневара „Defender – Europe 2020“ („Заштитник – Европа 2020“) у Источној Европи. Русија ће при спровођењу сопствене одбрамбене политике узети у обзир агресивне намере САД и НАТО-а, додала је Захарова и нагласила да је реч о највећим НАТО маневрима од завршетка Хладног рата, на којима ће учествовати 40.000 војника, од чега су половина Американци. Руски медији преносе и изјаву америчког секретара за одбрану Марка Еспера, који је подвукао да је један од задатака ових војних вежби да се промени „лоше понашање“ Москве. Захарова каже да ће спољнополитички курс Русије остати непромењен и да НАТО маневри на то не могу да утичу.
„Директна потврда била је изјава министра одбране САД Марка Еспера на брифингу 5. марта да је циљ ’Defender – Europe 2020’ жеља да се пошаље некакав сигнал Русији како би се она принудила да промени своје ’лоше понашање’. У чему се оно састоји, шеф Пентагона није објаснио, јер не би ни могао. Потпуно је очигледно да наша земља никоме не прети, а ударну песницу код руске границе стеже управо НАТО“, саопштила је Захарова. Како је нагласила, САД за учешће у маневрима, који ће бити одржани у априлу и мају ове године, пребацују у Европу више од 20.000 својих војника и велику количину ратне технике. „Уочљива је, такође, одлука да се одрже овакви маневри великог обима баш у време када ће Русија славити 75. годишњицу победе у Великом отаџбинском рату који је започела нацистичка Немачка, управо под изговором лажних оптужби на рачун СССР-а. Данас сличне тезе износе у Вашингтону, желећи да изврше притисак на Русију“, нагласила је портпаролка МИП-а. „Разуме се, агресивне намере САД и НАТО-а узећемо у обзир приликом сопствене војне изградње. Саветујемо натовцима да се замисле о последицама својих агресивних дејстава која само подстичу међународну напетост“, нагласила је Марија Захарова.

„ИСКАНДЕР“ ДОНОСИ „РАВНОТЕЖУ СНАГА

У Москви озбиљно анализирају и глобалну и регионалну ситуацију. Зато је прошле недеље ратна Балтичка флота, са седиштем управо у Калињинградској области, извела серију наношења условних ракетних удара из система „Искандер“, а претходно су сличне вежбе одрадили и са употребом минобацачке ватре. Али управо је ракетни систем „Искандер“ способан да донесе Балтичком региону „равнотежу снага“ о којој говори експерт Владимир Брутер. Ово оружје, како се претпоставља, распоређено је на Балтику још пре десетак година одлуком тадашњег председника Дмитрија Медведева, као одговор на америчко инсталирање противракетне (ПРО) одбране у Европи, а способно је да у веома кратком року неутралише не само све ватрене позиције противника у кругу од 500 километара (са унапређеним ракетама и до 2.500 км) већ може разорно да дејствује и по копненим снагама, наносећи противнику неприхватљиве губитке. Систем може да користи и тактичке нуклеарне бојеве главе, а његово присуство на Балтику званично је потврђено 2016. године. Због веома велике брзине ракете, око 6 маха, напад „Искандера“ веома је тешко зауставити, а он с лакоћом уништава ПВО и ПРО системе, командне пунктове и системе веза, аеродроме и технику на њима, хангаре, складишта, мостове, противничке ракетне и артиљеријске системе, као и колоне и места окупљања људства и ратне технике.

ПРОВОКАТИВАН КАРАКТЕР ВЕЖБЕ Идеја да би Москва могла да „промени лоше понашање“, односно своје спољнополитичке приоритете звучи веома наивно, да би неко заиста помислио да америчка војска и дипломатија на то рачунају приликом планирања војних вежби. Русија није Северна Кореја, ни Иран – па чак ни ове државе не мењају своју политику ни под директном претњом напада САД, који може прерасти и у нуклеарни рат. Отуда је једина логична претпоставка да Пентагон и Стејт департмент имају на уму друге циљеве када на руским границама заказују и организују такве војне вежбе. Њима, у том смислу, одговара самостална и независна руска политика – коју могу да представе као „агресивну“, или бар „непослушну“, а самим тим и као претњу Европи.
У супротном, да се Русија понаша као западна марионета, како је било у време Бориса Јељцина, онда би било веома тешко оправдати улагања стотина милијарди долара у одбрану од такве „претње“. Па и постојање самог НАТО-а, који је баш у то Јељциново време смисао свог постојања морао да тражи у обрачуну са малом и санкцијама и локалним ратовима измрцвареном Србијом. Тако је „агресивна Русија“ дар с неба за оправдање постојања НАТО-а, па чак и за доделу Нобелове награде за мир овој организацији. С друге стране, за Русију би повратак у „смутне деведесете“ и у статус америчког вазала био загарантован пут у распад и губитак државног суверенитета. Од тога, па до коначног западног преузимања руских ресурса, остао би само један корак – и то више не би имао ко да спречи. Зато Кремљ неће значајније мењати своју спољну и унутрашњу политику, ако са Запада, првенствено из САД, не буде реципрочних корака у сусрет. За сада их нема.
Према подацима НАТО-а, на предстојећим маневрима учествоваће 17 земаља чланица и партнерских држава. Међу њима су војници из Немачке, Пољске, Летоније, Литваније, Естоније и Грузије. Већ сама чињеница да ће своје војнике упутити и руски сусед Грузија, која није чланица западне алијансе, али има сложене односе с Москвом – указује на потенцијално провокативан карактер ове вежбе. Маневри ће бити одржани на територијама Естоније, Летоније, Литваније, Пољске, Немачке, Холандије и Белгије, уз учешће копнених, ваздушних и поморских снага. И све то ће се, од 20. априла до 20. маја, одвијати око руске енклаве Калињинград, коју Москва сматра посебно угроженом с војног аспекта. Из сценарија ове војне вежбе може се закључити да руска забринутост није без основа.

ОТВОРЕНО ПРОВОКАТИВНИ КАРАКТЕР Док из Северноатлантске алијансе поручују да су маневри усмерени на повећање способности размештања трупа и координацију дејстава против „сваког противника“, руски експерти оцењују да НАТО користи вежбе да би консолидовали савез и одржали финансирање војних програма. „Нема никаквог јединства и сви то знају. Наравно, нико не намерава да ратује против Русије, али новац мора да се сакупља и новац мора да се плаћа, зато је неопходно стварати ту ’руску претњу’“, објашњава за РТ доцент московске Високе школе економије Александар Домрин. У ту сврху, организује се непрекидан низ мањих и већих маневара: 2. марта су једни од њих започели у Летонији („Кристална стрела 2020“) и Норвешкој („Хладни одговор“). У Летонији ће, осим домаћина, учествовати и око 2.500 војника из 10 земаља: Италије, Канаде, Пољске, Шпаније, Чешке, Данске, Албаније, Словачке, Црне Горе и Словеније. А у Норвешкој ће бити много више људства, 15.000, из чак осам земаља, не рачунајући домаћине: САД, Велике Британије, Немачке, Француске, Холандије, Белгије, Шведске и Финске.
Москва је до сада више пута званично реаговала на ове појаве. Још крајем фебруара начелник руског Генералштаба Валериј Герасимов, на сусрету с француским колегом Франсоа Лекоантром, нагласио је да је Москва забринута активношћу НАТО-а на руским границама. „Постоји низ питања која изазивају озбиљну забринутост. У првом реду, то је јачање војне активности НАТО-а на руским границама. Маневри, планирани за скору будућност, одржавају се на основу антируских сценарија који предвиђају увежбавање офанзивних операција. Због одсуства дијалога по војној линији, овакви маневри имају отворено провокативни карактер“, истиче Герасимов. Експерт руског Међународног института за хуманитарно-политичка истраживања Владимир Брутер рекао је да Северноатлантска алијанса жели да гради односе с Русијом с позиције силе и због тога није заинтересована за дијалог. „НАТО никада неће давати предност дијалогу, ако не буде равнотеже снага. НАТО ће увек тежити доминацији, било да је реч о односима с Русијом, или са Кином, или са било ким другим“, каже Брутер.

„КОМЕ ЈЕ СВЕ ТО У ИНТЕРЕСУ“ Другим речима, није Москва забринута да би у потенцијалном сукобу била војно поражена, јер поседује средства и вештине да нанесе разорне ударе по било ком противнику, већ њу брине чин распиривања мржње и неповерења у Европи, што спречава нормалну и обострано корисну сарадњу Русије и њених ближих и даљих суседа. Од хладноратовске атмосфере која преовладава штету имају сви, а посебно земље које су непосредно увучене у скупу и непотребну конфронтацију. Није поента у томе да ли Русија може или не може да изведе агресију и напад на своје војно и економски слабије суседе – то се и не доводи у питање. Главно питање је: зашто би то она чинила? И да ли сви ти силни маневри на њеним границама којима се заправо подстиче сукоб, могу да застраше преко милион добро мотивисаних и до зуба наоружаних руских војника, ако би заиста кренули у агресију? На прво питање још нико из НАТО-а није јасно одговорио, а на друго питање најбољи одговор може да понуди „Искандер“. Коме је све то у интересу?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *