Куда си кренуо, свете?

Болест уђе у кућу / да с и не опажа / Умереност, чистоћа / најбоља су стража. Стихове читати наглас три пута дневно после јела

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ФУРИЈЕ И ДРУГИ ДЕМОНИ

Пре и после јела треба руке прати,
немој да те на то опомиње мати,
Прљавим рукама загади се јело,
Па се тако болест унесе у тело!

Давно је Јован Јовановић Змај, од милоште зван Чика Јова, написао ове стихове. Моја баба, и не само моја, знала их је напамет и стално говорила деци. Боље подуке није могло бити. Чика Јову су гурнули у запећак а његове песме избацили из обавезне школске лектире, са образложењем да су застареле. Злобници би рекли да је разлог био што су песме писане за српску децу, а придев српски у пропалим Југославијама није ваљало помињати ако се желело напредовати. Тако су српска деца постала наша деца, али руке се морају прати. Уместо Чика Јове на то данас, сем нас који смо постали деде и бабе, свакодневно упозоравају с највиших места из земље и иностранства. Прати руке је обавеза упозоравају чак из Вашингтона. Евроунијатски комесари предлажу прање руку. Пре две хиљаде година и Понтије Пилат је прао руке. Изгледа да се исти вирус поново појавио и зато је добио шифровано име Ковид-19, где број означава прохујалих 19. векова. Оно што смо имали на почетку Христове ере очувало се до данашњих дана. Мало ли је на овако сложену финансијску и геополитичку ситуацију!
Слично је било и пре Христа. Атеисти којим је данас црква неопходна, али како у Бога не верују, рекли би пре наше ере. Свеједно, ова шифрована пошаст која прети да уништи данашњи свет у доба пре Христа или пре наше ере звала се фурија. Фурије су, пише у књигама, „застрашујућа бића без икакве идеје о добру, увек спремна да живима и мртвима нанесу патње, болести и све врсте зла“ (Срејовић, Цермановић, Речник грчке и римске митологије, Београд, 1979).
Има у митологијама и других демона и злих бића, Беда на пример, али како је препорука евроунијатских комесара и немачких упокојених камарада да се ослободимо митологије и прошлости, нећу више помињати митове (Што комесари и камаради забрањују митове? Да нису увидели сличност с фуријама?) јер не бих да успорим наш пут ка евроунијатској светлости.

ВЕЛИКО ОТКРИЋЕ Вама, драги читаоци, прилажем лек од заразе, док се не „пронађе“ а затим купи Том-Кон вакцина, четири стиха чика Јове: Болест уђе у кућу / да с и не опажа / Умереност, чистоћа / најбоља су стража.
Светска здравствена организација, међународна гигант предузећа, владе, саветују или чак наређују да се без преке потребе не излази из кућа и станова. Препорука је рад код куће. Ради у својој кући за опште добро. Велика новотарија или шифрованим језиком речено, иновациона скаламерија ће нас спасти. Обе моје блаженопочивше бабе, Стана и Јела, деда Драгомир из Бруснице, стричеви Милојко и Божидар, тетка Ружа, браћа Милорад, Светислав, Миломир и њихове породице, увек су радиле код куће. Били су сељаци, радили на свом имању, стрине Станојка и Савка бринуле о окућници. Оно што је у првој половини и мало касније прошлог века било уобичајено, да се ради у кући на свом, сад се на сав глас објављује као велико откриће. Ваљало би поставити питање, зашто је рад у својој кући на имању био застарео, ниподаштаван, у свим системима – капитализам, социјализам, неолиберализам – различитим мерама уништаван?
Одговори могу бити разни, али стање у коме се данас налазимо показује да су претходне мере биле погрешне. Предлажу да се вратимо на старо. Велико откриће достојно Нобелове награде. Само има један мали проблем: Хоће ли имати ко да се врати на старо? Ако се нађе, да ли ће знати да ради код куће? Да ли ће знати да ореже воћку, засади лук, помузе краву, направи сир, самеље пшеницу, насади квочку, упали ватру или промени олук на кући? Старе етнографске књиге бележе да је сељак, модерним речником радник код куће, знао 17 заната, а при томе није био дуално образован.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Не заборавимо мученике Милана Мартића и генерала Павковића. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Самоубиће се у присуству „демократских“ власти. Сећајмо се дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Одбранимо светиње у Црној Гори. Помозимо Србима који живе на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *