Dva puta bez povratka

Republika Srpska i njeno rukovodstvo suočavaju se s teškim izborom. Pošto je gotovo izvesno da Bošnjaci, ohrabreni podrškom globalističkih savetnika, neće pristati na odlazak stranaca iz Ustavnog suda BiH i povratak „izvornom Dejtonu“, Dodik će – ukoliko u poslednjem času ne iskrsne neki kompromis – morati da krene jednim od dva nimalo laka puta…

Potvrdila su se predviđanja da će odbijanje Republike Srpske da se povinuje volji Ustavnog suda Bosne i Hercegovine, te najava Milorada Dodika da bi manji entitet „mogao krenuti putem bez povratka iz BiH“, izazvati oštre reakcije i pretnje, kako bošnjačkog Sarajeva, tako i moćnih zapadnih čuvara krhkog jedinstva nekadašnje centralne jugoslovenske republike. Prema državniku iz Laktaša, kao simbolu otpora, odnosno glavnom protagonisti „remećenja mira u Bosni“, upućena je prava verbalna baražna vatra koja bi, međutim, mogla da bude samo uvertira za mnogo opasnije i konkretnije udare na člana Predsedništva BiH iz RS i njegove istomišljenike iz banjalučkog entitetskog vrha.

[restrict]

BAKIROV POZIV „Prvi od Bošnjaka“ Bakir Izetbegović pozvao je klubove ostalih političkih stranaka da podnesu krivične prijave protiv Milorada Dodika i Željke Cvijanović, te poručio da će se protiv pokušaja cepanja BiH „boriti svim sredstvima, pa i ratom ako treba“.
SDA je u svom saopštenju naglasila da će „kriza u državi nestati kada Dodik i njegova stranka SNSD odu sa političke scene BiH“, što se može shvatiti kao slabo prikriven poziv na političku ili fizičku likvidaciju prvog političara RS, odnosno nedemokratsko odstranjivanje njegove partije s vlasti. Da ovi stavovi nisu usamljeni glas najjače bošnjačke stranke, već zajednički odgovor „jedinstvenog bosanskog patriotskog fronta“, saopšteno je nakon sastanka Bakira Izetbegovića, Željka Komšića i Fahrudina Radončića, lidera Saveza za bolju budućnost BiH.
Javnosti je poručeno da branioci Bosne neće dozvoliti „prelaženje crvene linije“, pa je u tom smislu čelnicima Republike Srpske upućen poziv da „povuku nedavne zaključke donesene na sednici Narodne skupštine RS“.
Ozvaničen je i već poznati stav da bošnjačka strana „neće podržati srpsko-hrvatski zahtev za izbacivanje stranih sudija iz Ustavnog suda BiH“, čime je samo potvrđeno da političkim čelnicima najbrojnijeg naroda u nekadašnjem Bosanskom pašaluku ne pada na pamet da prihvate Dodikov poziv na povratak „izvornom Dejtonu“. Doduše, Izetbegović Junior ostavio je mogućnost da se i o tome može razgovarati, „ali tek kad BiH bude snažno napredovala na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i NATO“.
I ovu priliku Alijin mali je iskoristio da uputi otrovne strelice prema Srbiji, pa je tako Aleksandru Vučiću zamerio što je „blago i neuverljivo reagovao kada je u njegovom prisustvu Dodik pretio secesijom i narušavanjem teritorijalnog integriteta BiH“.

PRETNJA AMERIČKOG AMBASADORA Mada bošnjački odgovor ne predstavlja iznenađenje, ipak se može postaviti pitanje da li bi on bio ovako oštar i izazovan da se njegov sadržaj gotovo u potpunosti ne poklapa sa stavovima uticajnih zapadnih faktora. Možda i bi, ali je sasvim izvesno da bez podrške prijatelja ne bi imao opasnu specifičnu težinu i predstavljao pretnju stabilnosti u BiH i regionu.
A da su pretnje Srbima uobičajen deo oružja koje koriste zapadne diplomate u svojim „misijama ubeđivanja“ na prostoru nekadašnje Jugoslavije, potvrdila su proteklih dana i dvojica Amerikanaca zadužena za bosanske poslove – Erik Nelson i Metju Palmer.
Dodik je nakon razgovora s američkim ambasadorom u Sarajevu obznanio da mu je Nelson tokom tog dijaloga „uputio pretnje“, posle čega je čovek koji je zamenio Morin Kormak na mestu predstavnika najmoćnije svetske sile u BiH „pojasnio“ šta je saopštio svom sagovorniku.
„Jesam razgovarao sa Dodikom o potencijalnim posledicama nepoštovanja teritorijalnog integriteta BiH i Dejtonskog sporazuma. Te posledice vidim u ekonomskoj oblasti, u odlasku mladih i kroz nove sankcije“, najavio je Nelson, dodavši usput kako su Dejtonskom ustavu „bile, a i dalje će biti potrebne modifikacije na putu BiH prema evroatlantskim integracijama“.
Nije, naravno, objasnio da te „modifikacije“ zapravo znače razvlašćivanje Republike Srpske u korist unitarne BiH, na čemu tako uporno radi „nezavisni“ Ustavni sud. Tako nešto, jasno, nismo čuli ni od nezaobilaznog zamenika pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Metjua Palmera.
„Srpski zet“ nas je, međutim, obavestio da „Milorad Dodik predstavlja pretnju koju treba shvatiti veoma ozbiljno“, te zapretio ovom remetilačkom faktoru, kao i ostalim čelnicima manjeg entiteta BiH, da će „biti kažnjeni ukoliko ne odustanu od svojih stavova“.

CRNA LISTA EU Iz penzije se aktivirao i nekadašnji guverner Bosne Volfgang Petrič, koji je, pozivajući se na svoje izvore iz Brisela, najavio da bi Evropska unija uskoro mogla da stavi srpskog člana Predsedništva BiH na „crnu listu“, dakle, da mu zabrani ulazak na teritoriju njenih članica. Za vremešnog diplomatu iz Klagenfurta nema dileme – ukoliko „razbijač BiH“, i pored ovih sankcija, nastavi po starom, moraće da usledi njegova smena, koju bi, valjda, uspešno trebalo da sprovede još jedan izdanak stare austrougarske okupatorske škole Valentin Incko.
Da bi centrala iz Brisela mogla da preduzme „pedagoške mere“ prema neposlušnim političarima iz Srpske, nagoveštava, makar i indirektno, saopštenje zemalja članica Kvinte, među kojima su – uz SAD, Veliku Britaniju i Italiju – i ključni donosioci odluka u Evropskoj uniji, Nemačka i Francuska. Petorka je ocenila da je „odluka Milorada Dodika da blokira trgovinu i rad institucija BiH, te dovede u pitanje integritet zemlje veoma štetna za razvoj države“, međutim, od toga je, bez sumnje, daleko značajnija jasna podrška koju su članice Kvinte dale ostanku stranih sudija u Ustavnom sudu BiH.

Incko: Nije samo Rusija protiv korišćenja „bonskih ovlašćenja“ Visoki predstavnik Valentin Incko saopštio je da je spreman da upotrebi svoja „bonska ovlašćenja“ protiv Milorada Dodika i Skupštine RS koji su, po njegovom mišljenju, „prešli crvenu liniju“. Ipak, priznao je da problem predstavlja to što su u Savetu za sprovođenje mira ne samo Rusija već i neke druge zemlje za „domaća rešenja“. „Spreman sam da reagujem, ali samo sa Savetom za sprovođenje mira u BiH. Sve je više članica tog tela koje smatraju da treba da upotrebim ’bonska ovlašćenja’, ali odluka još nije doneta. Osim Rusije, u ovom Savetu ima još država koje misle da su najbolja ’domaća rešenja’“, objasnio je austrijski diplomata u razgovoru za „Al Džaziru Balkan“.

SAOPŠTENJE KVINTE „S obzirom na izazove pred kojima BiH stoji, međunarodne sudije Ustavnog suda, koje je u skladu s Ustavom BiH imenovao predsednik Evropskog suda za ljudska prava, i dalje imaju važnu funkciju“, stoji u ovom usaglašenom saopštenju zvaničnih predstavnika Vašingtona, Berlina, Pariza, Londona i Rima.
Poruka je više nego jasna. Još nije vreme za odlazak stranih sudija iz dejtonske tvorevine, pošto su oni – a to mišljenje očigledno dele Nemačka i Francuska s atlantističkim partnerima – i dalje potrebni da završe započeti posao „savladavanja izazova sa kojima se suočava BiH“. Mada se u saopštenju Kvinte ne precizira o kojim je izazovima reč, teško je oteti se utisku da članice petorke vide međunarodne arbitre kao pravne garante transformisanja dejtonske u unitarnu Bosnu i Hercegovinu, u kojoj će Bošnjaci konačno biti „svoji na svome“.

DODIK I OTCEPLJENJE Iako je verbalno oštro odgovorio na pretnje američkih diplomata, Dodik je, naravno, svestan mogućih posledica pritiska Zapada, ali i straha značajnog dela srpske javnosti da bi njegova najavljena politika „puta bez povratka“ mogla dovesti do rata. Zbog toga je, u porukama upućenim javnosti, on spustio loptu. Što, međutim, ne znači i da je odustao od kursa usvojenog na sednici Narodne skupštine RS 17. februara. Naglasio je da Banjaluka „ne povlači nijedan potez koji bi mogao dovesti do rata“, te saopštio da „u Republici Srpskoj ne postoji nijedan plan o otcepljenju od BiH“. Objasnio je da njegova izjava o „RS-egzitu nije projekat separacije već nastojanje da se BiH vrati na izvorni Dejton“. Ali ipak nije odbacio mogućnost da Srpska pre ili kasnije krene putem napuštanja sadašnje dejtonske tvorevine: „Ako nema odlučivanja, šta je to nego zbogom, ali ponekad se ne mora sve ni objašnjavati. U tom pogledu jeste moguć proces o kome sam govorio.“
Čovek koji je prešao put od nekadašnje „nade Zapada“ do sadašnjeg nepodobnog „srpskog nacionaliste“ optužio je bošnjačke političare, a pre svih Bakira Izetbegovića, da „žele da se uruši i destabilizuje Srbija, koja im smeta jer je ekonomski jaka“. Nije, naravno, nikakva tajna da u Sarajevu preovladava mišljenje da je slabljenje matice jedan od preduslova za urušavanje „vlaške tvorevine“ u BiH, kao što uostalom u Banjaluci i ostalim delovima RS snažnu Srbiju vide kao jednog od ključnih garanata vlastitog opstanka.

Podržan Dodikov veto na Đukanovićevu posetu Narodna skupština RS podržala je odluku Milorada Dodika da stavi veto na poziv druga dva člana Predsedništva BiH upućen crnogorskom predsedniku Milu Đukanoviću da početkom marta poseti BiH. Pošto su ga Željko Komšić i Šefik Džaferović povodom ovog pitanja nadglasali na sednici Predsedništva Dodik je, ocenivši da je ova odluka „štetna po vitalne interese RS“, stavio entitetski veto i pozvao Narodnu skupštinu Republike Srpske da potvrdi njegov stav. Njegov veto je u Parlamentu RS podržala potrebna dvotrećinska većina od 56 poslanika, a u glasanju nisu učestvovali poslanici opozicionih partija, SDS-a i PDP-a.

SRPSKO (NE)JEDINSTVO Veza koja spaja zvanični Beograd i Banjaluku deluje bar za sada znatno čvršće (i pored toga što dve strane ponekad imaju različite poglede na poteze „mlađeg brata“) od one koja bi, zbog odbrane nacionalnih interesa, trebalo da spaja vlast i opoziciju u manjem entitetu BiH.
Nažalost, pokazala su se opravdanim strahovanja da jedinstvo svih srpskih političkih stranaka, deklarativno ispoljeno prilikom donošenja zaključaka Narodne skupštine RS 17. februara, neće biti dugog veka.
Ozbiljna naprslina postala je vidljiva već prilikom upućivanja u proceduru Predloga zakona o izboru sudija Ustavnog suda BiH. Ovaj predlog su Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH zajednički podneli klubovi poslanika SNSD-a, HDZ-a i Srpskog kluba, ali ga nisu podržali SDS i PDP. Svoj negativni stav obrazložili su time da vladajući blok nije ispoštovao raniji srpski dogovor po kome bi ubuduće sudije Ustavnog suda BiH trebalo da biraju parlamenti entiteta.
Ako su i postojale nade da bi nesporazumi nekako mogli biti izglađeni, one su, čini se, definitivno ugašene nakon odluke opozicionih stranaka RS da, zajedno sa SDA, u Predstavničkom domu Parlamentarne skupštine BiH proguraju Zakon o prestanku mandata Visokog sudskog i tužilačkog saveta. Interesi su ponovo spojili najjaču bošnjačku i nekada najmoćniju stranku Srpske, a nije slučajno što je predlagač ovog zakona bio bosanski orijentisani poslanik SDS-a (inače bivši ministar bezbednosti BiH) Dragan Mektić protiv koga je Tužilaštvo BiH podiglo optužnicu zbog zloupotrebe položaja i korupcije.
Dodik je, nakon ovih poteza SDS-a i PDP-a, opozicione strane nazvao „izdajničkim“, „petokolonaškim“ i „podanicima bošnjačke politike“, iz čega se može zaključiti da je srpski konsenzus, ispoljen 17. februara prilikom donošenja zaključaka Narodne skupštine RS, već sada postao mrtvo slovo na papiru.

TEŽAK IZBOR Republika Srpska i njeno rukovodstvo suočavaju se s teškim izborom. Pošto je gotovo izvesno da Bošnjaci, ohrabreni podrškom globalističkih savetnika, neće pristati na odlazak stranaca iz Ustavnog suda BiH i povratak „izvornom Dejtonu“, Dodik će – ukoliko u poslednjem času ne „iskrsne“ neki, u ovom trenutku malo verovatan, za sve prihvatljiv kompromis – morati da krene jednim od dva nimalo laka puta.
Prvi je jednostavniji ali potpuno neprihvatljiv, pošto bi odstupanje od sadašnjih čvrstih stavova i povinovanje presudama Ustavnog suda BiH značilo tiho umiranje Republike Srpske. Alternativa mu je polazak na put bez povratka koji, uz sve nesumnjivo velike rizike, ipak ostavlja nadu da bi srpska državna tvorevina zapadno od Drine mogla ne samo da preživi već i dobije status koji njeni stanovnici iskreno žele od 1992. godine. Možda RS u ovom trenutku podseća na putnika avanturistu koji se našao u potpunom mraku, ali želimo da verujemo da će nakon svih iskušenja ugledati svetlo na kraju tunela.

[/restrict]