Два пута без повратка

Република Српска и њено руководство суочавају се с тешким избором. Пошто је готово извесно да Бошњаци, охрабрени подршком глобалистичких саветника, неће пристати на одлазак странаца из Уставног суда БиХ и повратак „изворном Дејтону“, Додик ће – уколико у последњем часу не искрсне неки компромис – морати да крене једним од два нимало лака пута…

Потврдила су се предвиђања да ће одбијање Републике Српске да се повинује вољи Уставног суда Босне и Херцеговине, те најава Милорада Додика да би мањи ентитет „могао кренути путем без повратка из БиХ“, изазвати оштре реакције и претње, како бошњачког Сарајева, тако и моћних западних чувара крхког јединства некадашње централне југословенске републике. Према државнику из Лакташа, као симболу отпора, односно главном протагонисти „ремећења мира у Босни“, упућена је права вербална баражна ватра која би, међутим, могла да буде само увертира за много опасније и конкретније ударе на члана Председништва БиХ из РС и његове истомишљенике из бањалучког ентитетског врха.

[restrict]

БАКИРОВ ПОЗИВ „Први од Бошњака“ Бакир Изетбеговић позвао је клубове осталих политичких странака да поднесу кривичне пријаве против Милорада Додика и Жељке Цвијановић, те поручио да ће се против покушаја цепања БиХ „борити свим средствима, па и ратом ако треба“.
СДА је у свом саопштењу нагласила да ће „криза у држави нестати када Додик и његова странка СНСД оду са политичке сцене БиХ“, што се може схватити као слабо прикривен позив на политичку или физичку ликвидацију првог политичара РС, односно недемократско одстрањивање његове партије с власти. Да ови ставови нису усамљени глас најјаче бошњачке странке, већ заједнички одговор „јединственог босанског патриотског фронта“, саопштено је након састанка Бакира Изетбеговића, Жељка Комшића и Фахрудина Радончића, лидера Савеза за бољу будућност БиХ.
Јавности је поручено да браниоци Босне неће дозволити „прелажење црвене линије“, па је у том смислу челницима Републике Српске упућен позив да „повуку недавне закључке донесене на седници Народне скупштине РС“.
Озваничен је и већ познати став да бошњачка страна „неће подржати српско-хрватски захтев за избацивање страних судија из Уставног суда БиХ“, чиме је само потврђено да политичким челницима најбројнијег народа у некадашњем Босанском пашалуку не пада на памет да прихвате Додиков позив на повратак „изворном Дејтону“. Додуше, Изетбеговић Јуниор оставио је могућност да се и о томе може разговарати, „али тек кад БиХ буде снажно напредовала на путу ка чланству у Европској унији и НАТО“.
И ову прилику Алијин мали је искористио да упути отровне стрелице према Србији, па је тако Александру Вучићу замерио што је „благо и неуверљиво реаговао када је у његовом присуству Додик претио сецесијом и нарушавањем територијалног интегритета БиХ“.

ПРЕТЊА АМЕРИЧКОГ АМБАСАДОРА Мада бошњачки одговор не представља изненађење, ипак се може поставити питање да ли би он био овако оштар и изазован да се његов садржај готово у потпуности не поклапа са ставовима утицајних западних фактора. Можда и би, али је сасвим извесно да без подршке пријатеља не би имао опасну специфичну тежину и представљао претњу стабилности у БиХ и региону.
А да су претње Србима уобичајен део оружја које користе западне дипломате у својим „мисијама убеђивања“ на простору некадашње Југославије, потврдила су протеклих дана и двојица Американаца задужена за босанске послове – Ерик Нелсон и Метју Палмер.
Додик је након разговора с америчким амбасадором у Сарајеву обзнанио да му је Нелсон током тог дијалога „упутио претње“, после чега је човек који је заменио Морин Кормак на месту представника најмоћније светске силе у БиХ „појаснио“ шта је саопштио свом саговорнику.
„Јесам разговарао са Додиком о потенцијалним последицама непоштовања територијалног интегритета БиХ и Дејтонског споразума. Те последице видим у економској области, у одласку младих и кроз нове санкције“, најавио је Нелсон, додавши успут како су Дејтонском уставу „биле, а и даље ће бити потребне модификације на путу БиХ према евроатлантским интеграцијама“.
Није, наравно, објаснио да те „модификације“ заправо значе развлашћивање Републике Српске у корист унитарне БиХ, на чему тако упорно ради „независни“ Уставни суд. Тако нешто, јасно, нисмо чули ни од незаобилазног заменика помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију Метјуа Палмера.
„Српски зет“ нас је, међутим, обавестио да „Милорад Додик представља претњу коју треба схватити веома озбиљно“, те запретио овом реметилачком фактору, као и осталим челницима мањег ентитета БиХ, да ће „бити кажњени уколико не одустану од својих ставова“.

ЦРНА ЛИСТА ЕУ Из пензије се активирао и некадашњи гувернер Босне Волфганг Петрич, који је, позивајући се на своје изворе из Брисела, најавио да би Европска унија ускоро могла да стави српског члана Председништва БиХ на „црну листу“, дакле, да му забрани улазак на територију њених чланица. За времешног дипломату из Клагенфурта нема дилеме – уколико „разбијач БиХ“, и поред ових санкција, настави по старом, мораће да уследи његова смена, коју би, ваљда, успешно требало да спроведе још један изданак старе аустроугарске окупаторске школе Валентин Инцко.
Да би централа из Брисела могла да предузме „педагошке мере“ према непослушним политичарима из Српске, наговештава, макар и индиректно, саопштење земаља чланица Квинте, међу којима су – уз САД, Велику Британију и Италију – и кључни доносиоци одлука у Европској унији, Немачка и Француска. Петорка је оценила да је „одлука Милорада Додика да блокира трговину и рад институција БиХ, те доведе у питање интегритет земље веома штетна за развој државе“, међутим, од тога је, без сумње, далеко значајнија јасна подршка коју су чланице Квинте дале останку страних судија у Уставном суду БиХ.

Инцко: Није само Русија против коришћења „бонских овлашћења“ Високи представник Валентин Инцко саопштио је да је спреман да употреби своја „бонска овлашћења“ против Милорада Додика и Скупштине РС који су, по његовом мишљењу, „прешли црвену линију“. Ипак, признао је да проблем представља то што су у Савету за спровођење мира не само Русија већ и неке друге земље за „домаћа решења“. „Спреман сам да реагујем, али само са Саветом за спровођење мира у БиХ. Све је више чланица тог тела које сматрају да треба да употребим ’бонска овлашћења’, али одлука још није донета. Осим Русије, у овом Савету има још држава које мисле да су најбоља ’домаћа решења’“, објаснио је аустријски дипломата у разговору за „Ал Џазиру Балкан“.

САОПШТЕЊЕ КВИНТЕ „С обзиром на изазове пред којима БиХ стоји, међународне судије Уставног суда, које је у складу с Уставом БиХ именовао председник Европског суда за људска права, и даље имају важну функцију“, стоји у овом усаглашеном саопштењу званичних представника Вашингтона, Берлина, Париза, Лондона и Рима.
Порука је више него јасна. Још није време за одлазак страних судија из дејтонске творевине, пошто су они – а то мишљење очигледно деле Немачка и Француска с атлантистичким партнерима – и даље потребни да заврше започети посао „савладавања изазова са којима се суочава БиХ“. Мада се у саопштењу Квинте не прецизира о којим је изазовима реч, тешко је отети се утиску да чланице петорке виде међународне арбитре као правне гаранте трансформисања дејтонске у унитарну Босну и Херцеговину, у којој ће Бошњаци коначно бити „своји на своме“.

ДОДИК И ОТЦЕПЉЕЊЕ Иако је вербално оштро одговорио на претње америчких дипломата, Додик је, наравно, свестан могућих последица притиска Запада, али и страха значајног дела српске јавности да би његова најављена политика „пута без повратка“ могла довести до рата. Због тога је, у порукама упућеним јавности, он спустио лопту. Што, међутим, не значи и да је одустао од курса усвојеног на седници Народне скупштине РС 17. фебруара. Нагласио је да Бањалука „не повлачи ниједан потез који би могао довести до рата“, те саопштио да „у Републици Српској не постоји ниједан план о отцепљењу од БиХ“. Објаснио је да његова изјава о „РС-егзиту није пројекат сепарације већ настојање да се БиХ врати на изворни Дејтон“. Али ипак није одбацио могућност да Српска пре или касније крене путем напуштања садашње дејтонске творевине: „Ако нема одлучивања, шта је то него збогом, али понекад се не мора све ни објашњавати. У том погледу јесте могућ процес о коме сам говорио.“
Човек који је прешао пут од некадашње „наде Запада“ до садашњег неподобног „српског националисте“ оптужио је бошњачке политичаре, а пре свих Бакира Изетбеговића, да „желе да се уруши и дестабилизује Србија, која им смета јер је економски јака“. Није, наравно, никаква тајна да у Сарајеву преовладава мишљење да је слабљење матице један од предуслова за урушавање „влашке творевине“ у БиХ, као што уосталом у Бањалуци и осталим деловима РС снажну Србију виде као једног од кључних гараната властитог опстанка.

Подржан Додиков вето на Ђукановићеву посету Народна скупштина РС подржала је одлуку Милорада Додика да стави вето на позив друга два члана Председништва БиХ упућен црногорском председнику Милу Ђукановићу да почетком марта посети БиХ. Пошто су га Жељко Комшић и Шефик Џаферовић поводом овог питања надгласали на седници Председништва Додик је, оценивши да је ова одлука „штетна по виталне интересе РС“, ставио ентитетски вето и позвао Народну скупштину Републике Српске да потврди његов став. Његов вето је у Парламенту РС подржала потребна двотрећинска већина од 56 посланика, а у гласању нису учествовали посланици опозиционих партија, СДС-а и ПДП-а.

СРПСКО (НЕ)ЈЕДИНСТВО Веза која спаја званични Београд и Бањалуку делује бар за сада знатно чвршће (и поред тога што две стране понекад имају различите погледе на потезе „млађег брата“) од оне која би, због одбране националних интереса, требало да спаја власт и опозицију у мањем ентитету БиХ.
Нажалост, показала су се оправданим страховања да јединство свих српских политичких странака, декларативно испољено приликом доношења закључака Народне скупштине РС 17. фебруара, неће бити дугог века.
Озбиљна напрслина постала је видљива већ приликом упућивања у процедуру Предлога закона о избору судија Уставног суда БиХ. Овај предлог су Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ заједнички поднели клубови посланика СНСД-а, ХДЗ-а и Српског клуба, али га нису подржали СДС и ПДП. Свој негативни став образложили су тиме да владајући блок није испоштовао ранији српски договор по коме би убудуће судије Уставног суда БиХ требало да бирају парламенти ентитета.
Ако су и постојале наде да би неспоразуми некако могли бити изглађени, оне су, чини се, дефинитивно угашене након одлуке опозиционих странака РС да, заједно са СДА, у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ прогурају Закон о престанку мандата Високог судског и тужилачког савета. Интереси су поново спојили најјачу бошњачку и некада најмоћнију странку Српске, а није случајно што је предлагач овог закона био босански оријентисани посланик СДС-а (иначе бивши министар безбедности БиХ) Драган Мектић против кога је Тужилаштво БиХ подигло оптужницу због злоупотребе положаја и корупције.
Додик је, након ових потеза СДС-а и ПДП-а, опозиционе стране назвао „издајничким“, „петоколонашким“ и „поданицима бошњачке политике“, из чега се може закључити да је српски консензус, испољен 17. фебруара приликом доношења закључака Народне скупштине РС, већ сада постао мртво слово на папиру.

ТЕЖАК ИЗБОР Република Српска и њено руководство суочавају се с тешким избором. Пошто је готово извесно да Бошњаци, охрабрени подршком глобалистичких саветника, неће пристати на одлазак странаца из Уставног суда БиХ и повратак „изворном Дејтону“, Додик ће – уколико у последњем часу не „искрсне“ неки, у овом тренутку мало вероватан, за све прихватљив компромис – морати да крене једним од два нимало лака пута.
Први је једноставнији али потпуно неприхватљив, пошто би одступање од садашњих чврстих ставова и повиновање пресудама Уставног суда БиХ значило тихо умирање Републике Српске. Алтернатива му је полазак на пут без повратка који, уз све несумњиво велике ризике, ипак оставља наду да би српска државна творевина западно од Дрине могла не само да преживи већ и добије статус који њени становници искрено желе од 1992. године. Можда РС у овом тренутку подсећа на путника авантуристу који се нашао у потпуном мраку, али желимо да верујемо да ће након свих искушења угледати светло на крају тунела.

[/restrict]