Драма о доследности

Премијера једног од новијих дела угледног савременог француског драматичара Ерика Емануела Шмита Ајнштајнова издаја дошла је у прави час, јер је разбила монотонију у београдском позоришном животу коју је ове сезоне проузроковало дуже одсуство извођења нових представа

Знамо да наша публика радо гледа комаде Ерика Шмита, јер овај писац уме да нађе занимљиву тему и да је ефектно обради за сценско извођење. Још су нам у сећању његове драме Загонетне варијације, Посетилац, Фредерик Леметр или Булевар злочина, Оскар и мама Роз, те Мали брачни злочини – које се већ неколико сезона приказују у Народном позоришту на Сцени „Раша Плаовић“,
У Ајнштајновој издаји Шмит се позабавио епизодом из живота великог научника Алберта Ајнштајна, коме су по доласку Хитлера на власт у Немачкој 1933. године одузете све функције, док му је скроман иметак конфискован. У знак протеста Ајнштајн се одрекао немачког држављанства и отишао у Америку, где ће до краја живота, 1955, радити у Институту за виша научна истраживања. Био је личност широких схватања, слободоуман и слободољубив, хуманиста и пацифиста, који се увек залагао за правду, истину и мир. Још на почетку Првог светског рата одбио је да потпише декларацију немачких научника који су се сложили с уласком Немачке у ратни сукоб. А на његово упозорење, 1939. године, да би Немци могли начинити атомску бомбу, у Америци су започели истраживачке радове за производњу таквог оружја. Потом се Ајнштајн упорно борио против њене примене због чега ће изазвати сумње код надлежних америчких органа, поготово што је био Немац и присталица левичарских идеја. Радња ове драме догађа се на обали језера у Њу Џерсију 1940-их година, када се Ајнштајн сусреће с једним „обичним човеком“, у ствари скитницом, која ту свакодневно борави. Они ће повести разговор о актуелним друштвеним проблемима трагајући за њиховим могућним решењима у неизвесној ратној ситуацији. Ајнштајн са собом носи писмо које жели да упути председнику Рузвелту, а у којем га упозорава да што пре треба произвести атомску бомбу не би ли се у томе претекли Немци. Наравно, њихове разговоре прислушкује агент Еф-Би-Аја задужен да прати деловање познатог научника…
С очигледним афинитетом према претежно конверзационој драматургији Е. Е. Шмита, млада редитељка Андреа Ада Лазић, која је већ имала прилике да постави Шмитов комад Тектоника осећања, смело је приступила режији Ајнштајнове издаје, драматичне комедије, како је писац жанровски одредио ово своје дело. Одмах треба рећи да је у томе потпуно успела на великој позорници сцене „Александар Поповић“ Установе културе „Вук Караџић“ у Београду. Пажљиво (и умесно) одабравши сјајан глумачки дуо, који чине Небојша Дугалић (Алберт Ајнштајн) и Бранислав Зеремски (Скитница), а којима је придружила младог и талентованог Јована Јелисавчића (Агент ФБИ), редитељка је решила на најбољи начин проблем извођења. С мајсторски формираном маском, која је већ на први поглед стварала утисак да гледамо славног Ајнштајна, Небојша Дугалић је савршено убедљиво оживљавао личност научника који је својим стваралаштвом, нарочито теоријом релативности, обележио 20. век. Ниједног тренутка форсирано, реаговао је на питања и чудне опаске што их је изговарао Скитница, кога је са ванредно природном непосредношћу тумачио Бранислав Зеремски. Довољно индикативан у начину понашања, али и дискретан у својој присутности био је Јован Јелисавчић. У целини узев, могло се уживати у префињеној и оптимално нијанисираној глуми ове тројке. У функционално решеној сценографији Небојше Дугалића, одговарајућем костиму Мине Миладиновић и уз музику на виолини у избору редитељке Лазић, провели смо изузетно пријатно позоришно вече, које је прикладно употпунило досад извођен репертоар на сцени Театра Вук.