Многа своја знања англосаксонски су Запади – један са ове, а други са оне стране Атлантика – уложили у милионе малих туђих смрти, зарад својих very own благостања и страсти, па финансирају ратове у облицима који су замисливи, и сасвим незамисливи, генерисањем болести које погађају само одређену расу, или групу
Моја је генерација учила да су пјесници прије свих видјели како Велики рат надолази иза окуке њихових дана.
На почетку књиге невелике обимом „Рат и Библија“, Николај Велимировић каже да су сви ратови који су могли дати надахнућа барем једном добром пјеснику – идила према рату који предстоји.
Он је то говорио не пред Велики рат него је у заглушујућој буци која је помпезно славила мир управо по окончању Првог рата – видио јасно да долази Други.
Ако се цијели западни свијет полио бензином, па је неко дијете (као оно у Сарајеву, 1914) бацило упаљену шибицу, да ли је криво онда дијете, или су криви они који су све исполивали бензином?
Економски скуп у Давосу донио је први пут велику забринутост међу учеснике. Опазили су да има политичара који би и да дају понешто народу, умјесто да слијепо у парламентима спроводе бефел и изгласавају законе по којима богати треба да буду богатији, а сиромашни сиромашнији.
На другој страни Кина доказује да је цивилизација достојна дивљења, јер би свијет да гради друкчије. У Партију не улази кум или брат него онај ко је успјешан, ко умије и зна. Од милијарде и четиристо милиона становника – чак шестсто милиона Кинеза данас ужива у статусу средње класе. Земља се води домаћински. Позлаћује се школство, здравство и судство, стубови друштва, стимулише се економија, а спољна се политика води самостално. Умну и радну Кину, свјетског инвеститора, не може да побиједи западњачки концепт бесконачне грамзивости налик змији која сама себи гризе реп.
Многа своја знања англосаксонски су Запади – један са ове, а други са оне стране Атлантика – уложили у милионе малих туђих смрти, зарад својих very own благостања и страсти, па финансирају ратове у облицима који су замисливи, и сасвим незамисливи, генерисањем болести које погађају само одређену расу, или групу. Они дакле бомбардују, корумпирају, трују ваздух, продају отров на коме пише Храна, и продају отров на коме пише Пиће, симболично везују бијелог мушкарца, титрају јаја жени, болести убризгавају у дјецу, сексуализују их од вртића, криво уче, краду, дрогирају, подводе, продају им органе, полажу их на сатанске олтаре и ритуално жртвују. Је ли то пакао?
Бог не станује у Кини, дакако, али ђаво сигурно каже Здраво! на енглеском.
Излазак Велике Британије из Европске уније ваља тумачити тако што се потпуно разваљена и дехристијанизована Европа види као нови велики плијен. С мозгом у Виндзору и с америчким политичким, монетарним и војним мишићима – Европа ће бити (о)пљачкана. Стари континент то неће моћи да спријечи.
Отуд објашњење зашто се Велика Британија, која је напустила Унију, залаже да Србија и Црна Гора – уђу у Европску унију. На први поглед то „залагање“ је алогично, или лицемјерно, или и једно и друго, али се лидери старе демократије, још старије монархије, само залажу за што веће поље бербе, бербе људи, роба и капитала.
Док није пошла низбрдо, Европа је имала мисију да живи хришћански, да буде свјетло свијету, и помаже браћи, као и Америка, али су на главу навукле црне кукуљице убијеђене да стављају ореоле.
До те су мјере постале контра свијета. Заратиле су са свима.
Ако се хришћански народи не покају и не поврате Христу, пише у „Рату и Библији“, побједа ће бити додијељена народима азијским, нехришћанским.
Ко умије да просије море свакодневних информација кроз ситно око, чини ми се да јасно види овај процес.
Програмски формат Светионика јесте да бљеска с управо бококоторске нулте надморске. С једине географије на свијету на којој наш народ и даље живи уз море