САРДИНЕ У РАЉАМА АЈКУЛА

Победа Матеа Салвинија на регионалним изборима у малој, богатој и традиционално црвеној покрајини Умбрији, 27. октобра 2019, за многе италијанске левичаре била је хладан туш после којег је настала блага паника која је лагано расла како се приближавао 26. јануар – фатални дан избора у суседној, много богатијој и црвенијој Емилији Ромањи

Изгубити изборе у властитој кући за Демократску странку (ПД), наследницу ПЦИ-а (Комунистичке партије Италије) која је на овим просторима неприкосновено владала 70 година, значило би дефинитивно и крај политичке каријере. Истраживања јавног мњења показивала су да Салвинијева кандидаткиња Лучија Боргонзони убедљиво води у трци за гувернера и то са више од 20 процената у односу на кандидата левице за други гувернерски мандат Стефана Боначинија. Истовремено, стизале су и алармантне вести с терена – са Салвинијевих предизборних скупова на којима је на крцатим трговима широм Емилије Ромање еуфорично дочекиван као спаситељ. Сцене из овог „италијанског комунистичког раја“ деловале су нестварно, тако да је и највећим оптимистима из ПД врхушке постало јасно да су у последњих двадесетак година грдно згрешили чим им њихово сложно и верно бирачко тело сада тако масовно окреће леђа. И да им, уколико се под хитно нешто паметно и ефектно не смисли и не предузме, прети дефинитивни одлазак у политичку историју и нестанак с политичке сцене.

[restrict]

ЦИЉ ОПРАВДАВА СРЕДСТВО Бивша база се поделила на разочаране и апатичне који из протеста више и не излазе на изборе, и на бесне и све бројније који су прешли у алтернативне политичке опције које су обећавале промене и раскид са црвено-црном кастом што се потпуно одвојила од народа и у политици види само шансу за своје личне интересе. Поготово што се многи бивши комунисти више не препознају у изборним програмима некадашње „централе“, а који се данас искључиво своде на широм отворене италијанске луке за прихват што више миграната, инклузију Рома, права ЛГБТ популације и пропаганду њихове „џендер идеологије“ која за обичан свет постаје све агресивнија и опаснија.
Завладала је нервоза и међу уредницима водећих медија који су независни и професионални таман онолико колико им то допуштају власници – у италијанском случају моћна финансијска корпорација Геди и њен већински акционар Карло де Бенедети, иначе блиски пријатељ Џорџа Сороша и сличних белосветских хуманиста и филантропа, оних који се јавно залажу за политичку коректност, општу љубав и свет без граница, а приватно за лични профит, по оној познатој „левичарској“ мантри да је срце увек на левој, а новчаник у властитом џепу и на десној страни. И речено – учињено: одмах се прешло у акцију.
Постало је јасно да је почетна нервоза прешла у хистерију када се некада угледна Република, коју је сарадник Печата Дијего Фузаро назвао „јефтиним турбо-мондијалистичким и капиталистичким билтеном“, спустила на најниже професионалне гране објавивши на насловној страни фотографију на којој се у првом плану на похабаним дрвеним вратима види спрејом исписана порука: „Јуден хиер“ (Овде су Јевреји) уз потпис: „Као нацисти у Немачкој у време Трећег рајха.“ Није изостао ни текст с апокалиптичним прогнозама о срљању у амбис фашизма и реалној опасности од нових „кристалних ноћи, конц-логора и гасних комора уколико се народ не уразуми и уместо за слободу и демократију гласа за терор, мржњу и диктатуру коју најављује Салвини“. У питању је био ко зна који по реду текст о повампиреном фашизму с истом матрицом – таквим написима се већ месецима плаши народ који само захтева промене – али овога пута и с необоривим доказом у виду фотографије.
Велика је мистерија ко је поменуту поруку с јасном симболиком исписао, а још већа да не постоји никаква полицијска пријава, тако да самим тим неће бити ни кривичног гоњења за починитеља овог вандалског акта. На друштвеним мрежама већ су осванули коментари да је поруку вероватно исписао и усликао неки надобудни новинар-почетник, надајући се блиставој каријери коју му је можда и обећао аутор алармантног текста.

ПИРОВА ПОБЕДА Резултати ових регионалних избора су познати од 27. јануара, иако се полемике око регуларности још не стишавају. Званично је за победника проглашен бивши гувернер Стефано Боначини из редова ПД-а, који је упркос бројним финансијским малверзацијама својих блиских сарадника освојио 51,3 одсто или 1.153.487 гласова, захваљујући пре свега гласовима бројних симпатизера Покрета пет звездица, иначе углавном левичара разочараних политиком лидера Луиђија ди Маја и раздорима у самој странци „Звездица“. Другопласирана је Лига и Луција Боргонзони са 43,6 процента или 982.985 гласова. Занимљиво је да ови избори означавају политички крах Покрета пет звездица, јер је њихов кандидат освојио занемарљив број гласова.
Левичари су одмах отпочели еуфорично славље, а лидер ПД-а је у слављеничкој ноћи пред ТВ камерама поносно изјавио: „Матео Салвини је вечерас заустављен у свом рушилачком походу ширења мржње, страха и очаја. Његов пораз у Емилији Ромањи је уједно и почетак његовог политичког краја.“
Ако анализирамо детаље, међутим, мало је ту реалних разлога за славље, с обзиром на то да је разлика између ПД победника и поражене Салвинијеве кандидаткиње свега 170.502 гласа, а то је за Салвинија већ велики успех у „црвеном феуду“, где су левичари редовно освајали 90 процената. Занемарен је и детаљ да је трећина бирача, дакле више од милион људи и овога пута бојкотовало изборе и то упркос пројекту „Сардине“ које су своју мисију обавиле и с бројних контрамитинга против Салвинија успеле да покрену добар део бирача из дугогодишње латентне политичке депресије. Било је и доста кршења изборних правила, а Лига је уложила протест због многих поништавања листића својих гласача, али и масовног и експресног давања држављанства странцима, гласачима левице.
Посебно је занимљиво да је лидер ПД-а Никола Зингарети после изборног тријумфа одмах поздравио „Сардине“ и захвалио им на подршци и огромном доприносу на изборној победи.
„Сардине“ су наводно спонтани покрет три момка и једне девојке који су одлучили да пре Салвинијевог предизборног митинга у Болоњи, 16. новембра, оснују страницу на фејсбуку и истог дана организују контрамитинг „против фашизма, нацинационализма, расизма, мржње, страха и примитивизма“ (дакле, свега онога што персонификују Салвини и његове присталице). Тада се на централном тргу Мађоре у Болоњи окупило око 6.000 људи и симбол „антифашистичког протеста“ постала је сардина од картона, обојена дугиним бојама, украшена шљокицама и ресама; по принципу – што шареније то боље.

У БОЈАМА БЕНЕТОНА Поред лидера ПД-а Николе Зингаретија, оснивачима овог „спонтаног младалачког бунта против повампиреног фашизма“ Матији, Ђулији, Роберту и Андреи из Давоса је лично честитао и Џорџ Сорош, који је најавио да ће додатно финансирати све покрете што се боре против „мржње, расизма, национализма, фашизма и хомофобије“ и да је у ту сврху издвојио милијарду долара. Бивши ЕУ комесар и италијански премијер Романо Проди, који је на новинарско питање да ли је он идејни отац „Сардина“, имајући у виду да је њихов лидер Матија Сантори званично запослен у консалтинг фирми чији је он власник, пре неколико месеци одговорио кратко и јасно: „Немам појма ко је тај дечко, а још мање ко су те ’Сардине’“ – сада им је званично честитао, и судећи по срдачним загрљајима приликом прославе изборне победе у Болоњи, мало је вероватно да су се том приликом први пут видели.
Иначе, „Сардине“ током протеклих месеци изборне кампање нису силазиле с насловних страна водећих италијанских медија, биле су гости у бројним ТВ програмима и од анонимних 30-годишњака постали су преко ноћи звезде и озбиљне јавне личности. Аутор овог текста стекао је утисак да се ради о деци која ни сама не знају у каквом су се жрвњу нашла и која, осим неколицине напамет научених флоскула о љубави што увек побеђује мржњу и антифашизму који такође увек побеђује фашизам, на свако конкретно питање још постојећих италијанских опозиционих и прилично опаких новинара – нису имала конкретан одговор. Углавном су замуцкивали и грицкали нокте. Чак и на конкретно питање: „Ко сте заиста ви и ко вас финансира?“, прво су ћутали, а онда углас пркосно одговарали: „Ми смо против Салвинија и његовог фашизма.“
Најновија вест је да су лидери „Сардина“ недавно свечано примљени и у „дворе“ Лучана Бенетона, родоначелника истоимене породичне модне династије из Тревиза која се годинама издаје за прогресивну и левичарску, иако је свима већ познато да су производњу одавно преселили у Вијетнам и Бангладеш, где за 5 долара дечје руке шију и по 10 сати дневно без паузе. Али то је најмањи грех ових „прогресивних капиталиста“, иначе великих левичара и галантних финансијера ПД-а. Наиме, Бенетони су одавно кренули у много већи бизнис него што је производња џемпера, мајица, сукњи и панталона. Захваљујући пријатељству с левичарском врхушком, својевремено су добили концесију за одржавање италијанских ауто-путева и основали групу „Атлантија Аутостраде“, која свакодневно убира милионе евра од наплате путарина. Али како се испоставило, Бенетони већ деценију ништа не улажу у њихово одржавање и контролу сигурности. Оно о чему се годинама шушкало, обистинило се у августу 2018. када се мост-вијадукт Моранди у близини Ђенове, као у апокалиптичним филмовима, једноставно преполовио. У амбису је погинуло 43 људи, али још нико званично није крив, а најмање Бенетони.
Посета „Сардина“ Бенетону није баш случајна, с обзиром на то да се у регији Венето на регионалне изборе излази у мају и да су тамо заиста минималне шансе да победи левица која би „скандал Бенетон“ дискретно и елегантно ставила ад акта. Помоћ „Сардина“ је заиста неопходна, а она ће сигурно бити награђена позамашним чеком.
После пораза у Емилији Ромњи Салвини је наставио с још оштријом предизборном кампањом у италијанским регијама у којима га ускоро очекују избори. Као контрамеру, влада Ђузепеа Контеа основала је „Радну групу против мржње на интернету“, односно против сваког критичког мишљења. И за крај, како ово није само борба против политичких опонената већ против система, један цитат Михаила Булгакова: „Изгледа да ће ускоро паметнима бити забрањено да размишљају, зато што ће то вређати будале и понижавати глупаке.“ Давно записано, али данас толико актуелно.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *