Лопта у америчком дворишту

Пекинг: Закон САД о Тибету крши међународно право

Обраћајући се новинарима, портпаролка кинеског министарства спољних послова Хуа Чуењинг употребила је кинески назив за Тибет – Сицанг, шаљући јасну поруку Вашингтону да је посреди искључиво кинеско унутрашње питање

Представнички дом Конгреса Сједињених Америчких Држава усвојио је крајем прошлог месеца Закон о политици подршке Тибету, представљен септембра прошле године, а који предвиђа могућност увођења низа непријатних мера и санкција Кини уколико Пекинг не буде испунио америчке услове који се тичу поменутог кинеског аутономног региона. Закон о политици подршке Тибету представља систем мера против кинеских званичника за које Вашингтон процени да се не понашају у складу са очекивањима, односно да се мешају у питање наслеђа далај-ламе. Закон предвиђа и забрану отварања нових кинеских конзулата у САД све док Пекинг не омогући Вашингтону отварање дипломатског представништва у Ласи, главном граду Тибета.
Предлог Закона о политици подршке Тибету у Представничком дому америчког Конгреса представио је конгресмен Џејмс Мекговерн, иначе демократа из Масачусетса, септембра прошле године у координацији с нама нешто боље познатим републиканцем с Флориде сенатором Марком Рубиом, који штафетну палицу овог закона треба да преузме у Сенату. Њихов закон следи и разрађује одредбе америчког Закона о реципрочном приступу Тибету из децембра 2018. и Закона о политици према Тибету из 2002. године. Образлажући предлог закона, Мекговерн је употребио стандардни арсенал америчких „аргумената“ у оваквим приликама који је српској јавности одлично познат. Рекао је да се стање људских права на Тибету погоршало последњих година. Пекингу је замерио употребу нових технологија за надзор и одбијање Кинеза да поново покрену дијалог с представницима далај-ламе. Све то Мекговерн је изрекао заклањајући се иза флоскуле да подржава позитиван и продуктиван однос САД и Кине, али да кинеска страна при томе треба да „поштује људска права“.

[restrict]

ЈОШ ЈЕДАН КАНАЛ ЗА ПРИТИСАК НА ПЕКИНГ Једна од америчких замерки Кинезима, она да се мешају у избор будућег наследника далај-ламе, заправо се може читати другачије. Замерка се односи на одлучност Пекинга да Американцима не допусти да учине исто то, односно да наставе да користе далај-ламу и његове присталице у егзилу као средство притиска на Пекинг. Комисија на чијем је челу Мекговерн изнела је читав низ додатних замерки, укључујући и пооштрење ограничења за приступ региону Тибета.
Нови амерички закон, чије коначно усвајање треба да буде потврђено у Сенату, на крају би потписом требало да одобри председник Доналд Трамп. Уколико би Трамп ставио вето на закон, таква одлука председника могла би да буде поништена двотрећинском већином гласова у Конгресу.
Судећи према структури самог закона, нарочито имајући у виду акценат стављен на наводне еколошке проблеме на Тибету који тематски проширују стандардни амерички наратив о људским правима, сасвим је извесно да је посреди још један канал за притиске на Пекинг који се отвара паралелно с наглим порастом интересовања Вашингтона за Синђанг, аутономни регион на северозападу Кине, као и за Специјални административни регион Хонгконг. Оба дома америчког конгреса јесенас су врвела од предлога закона који се односе управо на Синђанг и подршку „демократским снагама“ у Хонгконгу. Концентрација таквог, троструког притиска на Пекинг, кроз „интернационализацију“ и касније дозирано потпиривање питања Тибета, Синђанга и Хонгконга, краткорочно би требало да помогне Вашингтону да за себе избори што бољу позицију у трговинском рату с Кином. Дугорочно посматрано синергија овог троструког притиска требало би да потпомогне америчку амбицију да сузбије растућу моћ Кине.

ОДЛОЖЕНЕ „ДВЕ СЕДНИЦЕ“ Због епидемије новог вируса корона у провинцији Хубеј и борбе која се с поменутим вирусом води у целој земљи, највећи кинески годишњи политички догађај, традиционално назван „две седнице“, одложен је до даљег, пренели су у понедељак кинески медији. Израз „две седнице“ скраћеница је за годишње пленарно заседање Свекинеског народног конгреса и Свекинеске народне политичке консултативне конференције. Традиционално, годишње заседање Свекинеске народне политичке консултативне конференције почиње трећег, а Свекинеског народног конгреса петог марта. На овим заседањима учествује око три хиљаде чланова конгреса и 2.200 чланова Народног комитета Свекинеске народне политичке консултативне конференције.

МЕШАЊЕ У УНУТРАШЊЕ ПОСЛОВЕ КИНЕ Премда заокупљена борбом против ширења новог вируса корона, Кина је овај потез Вашингтона жестоко осудила. Портпаролка кинеског министарства спољних послова Хуа Чуењинг саопштила је недавно без устезања да САД крше међународно право и основне норме које регулишу међународне односе, грубо се мешајући у унутрашње ствари Кине.
„Огорчени смо и чврсто се томе противимо“, рекла је Хуа Чуењинг. Обраћајући се новинарима, она је искључиво употребљавала кинески назив за Тибет – Сицанг (Xizang), шаљући јасну поруку Вашингтону да је посреди искључиво кинеско унутрашње питање. „Сицанг је део Кине још од давних времена. Послови у вези са Сицангом су чисто кинеске унутрашње ствари које не дозвољавају инострано мешање. Током протеклих шездесет и више година Сицанг је доживео историјски напредак у економској, социјалној, културној, еколошкој области и на другим пољима. Данас ужива у добром економском расту, друштвеној стабилности, етничкој солидарности, верској хармонији, културној виталности, добро очуваном еколошком окружењу и побољшању животног стандарда. Људи свих етничких група у Аутономном региону Сицанг свесрдно подржавају политику кинеске централне и регионалне владе. Они сарађују са људима из других покрајина на довршетку изградње умерено просперитетног друштва у сваком погледу. Последњих година међународна заједница је добро упознала Сицанг, што води већем разумевању и подршци кинеским политикама везаним за Сицанг“, рекла је Хуа Чуењинг, уз напомену да питање Тибета нису етнички и верски проблеми, нити људска права, већ да је реч о важном принципу кинеског суверенитета и територијалног интегритета. „Позивамо САД да заузму објективно место када посматрају економски и социјални напредак Сицанга, схвате изузетно осетљиву природу питања везаних за Сицанг, исправе своју грешку и престану да се мешају у унутрашње ствари Кине. Треба радити на унапређењу међусобног разумевања и сарадње с Кином, а не супротно“, рекла је портпаролка Хуа.

ОВЕ НЕДЕЉЕ ПРОСЛАВЉЕНА ТИБЕТАНСКА НОВА ГОДИНА У кинеском Аутономном региону Тибет у понедељак је почела вишедневна прослава Лосара, Тибетанске Нове године. Ова прослава траје 15 дана, али се главни део фестивала односи на прва три дана, када се пије напитак од јечма, сличан пиву, који се послужује врућ. Породице се за Нову годину припремају, попут свих Азијаца, темељним чишћењем дома. Куће и станови украшавају се мирисним цвећем, а на сто се износе колачи с украсима на којима доминирају Сунце, Месец и знакови свастике. Пошто изрази овчја глава и Нова година звуче скоро идентично, Тибетанци радо праве украсе у облику овчје главе, нарочито од маслаца, а декорација која призива добру жетву назива се „фемар“ и представља букет сачињен од стабљика житарица.

ПРОДОР НА ТИБЕТ Покушавајући да раде на лабављењу веза Ласе с Пекингом, САД делују, заправо, на веома високом нивоу. Најактивнија заговорница продора америчких интереса на Тибет је Ненси Пелоси, једина жена која је до сада изабрана за председницу Представничког дома америчког Конгреса. Будући да је у Конгресу присутна још од 1987. и поседује огромно искуство, Пелосијева је јануара 2019. поново изабрана за председницу Представничког дома. Ту функцију обављала је и од 2007. до 2011. године.
Пекингу сигурно нису непознати њени чести састанци, као и састанци калифорнијских демократа с далај-ламом, који слови за њеног блиског пријатеља. САД јавном, али и тајном дипломатијом, те активностима својих обавештајно-безбедносних служби никада нису одустале од амбиције да продру на Тибет. Ти напори трају још од оснивања Народне Републике Кине. Грађа о деловању ЦИА у вези с Тибетом је обимна и релативно лако доступна. Поменимо само тајни камп за обуку побуњеника, успостављен крајем 1950-их година у Лидвилу (Колорадо) и читав низ активности на њиховој обуци током шездесетих година прошлог века.
У књизи „Сирочићи хладног рата“, оперативац поменуте безбедносно-обавештајне агенције Џон Кенет Кнаус подсећа нас да је ова обавештајна агенција од краја педесетих до средине седамдесетих година за трошкове далај-ламе издвајала петнаест хиљада долара месечно. У новом односу Хенрија Кисинџера према Кини, с почетка седамдесетих, више није било места за отворену подршку, па је председник Џералд Форд чак изјавио да САД не подржавају ниједну акцију у вези с Тибетом. Иако многи сматрају да сам далај-лама, као поборник мира, није био директно укључен у тајне америчке операције, поуздано се из доступних докумената и литературе данас зна да је његов брат Ђало Тондуп био тесно повезан са овом агенцијом. Кнаус је у својој књизи објавио да је питао далај-ламу јесу ли операције ЦИА биле штетне за Тибет, на шта му је овај одговорио да јесу пошто су првенствено биле намењене да служе америчким интересима.
Наведене епизоде говоре нам да се амплитуда америчког деловања против Кине за последњих седамдесетак година драстично променила. Од обуке побуњеника и њиховог убацивања на Тибет, преко финансијске подршке далај-лами и утицаја на његово окружење, САД сада играју у Представничком дому Конгреса, не примећујући да се игра с Кином тиме, заправо, пренела на њихов део терена.

[/restrict]