Да се власници не досете

Разоружавање становништва на српски начин

Уместо да пререгистрација личног оружја буде рутинска ствар, новим Законом о оружју и муницији на мала врата уведена је својеврсна ревизија права на држање и ношење оружја, озакоњени су одређени новчани намети које сваки грађанин не може да плати, а процедура је без преке потребе искомпликована

Закон о оружју и муницији, усвојен 2015. године, створио је власницима оружја многобројне проблеме јер је у одредбама тог прописа толико тога промењено и искомпликовано да се тешко сналазе они на које се односи, тако да већина обвезника није поступила онако како захтевају строги параграфи.

КОМПЛИКОВАНА ПРЕРЕГИСТРАЦИЈА Највише примедби односи се на пререгистрaцију оружја. Уместо да то буде технички поступак којим ће се обичне дозволе заменити биометријским, законодавац је материју усложио до те мере да је увео обавезни лекарски преглед, износ такси које многи не могу да плате, прибављање потврда да власник није осуђиван и да се против њега не води судски поступак, обуку у руковању (за пушке положени ловачки испит и потврду да су чланови неког ловачког друштва), нову проверу подобности, уз теренско утврђивање да ли поседује услове за чување пиштоља, револвера или ловачке пушке (одговарајући ормарић под кључем) и обавезу да у МУП
донесу оружје ради утврђивања серијског броја.
Закон је требало да почне да се примењује од 5. марта 2019, али због малог броја оних који су се појавили у МУП-у ради пререгистровања оружја продужен је до 5. марта 2020. године. У ових годину дана јавиlо се веома малo власника оружја, тако да се процењује да је процес пререгистрације завршило свега 25 одсто оних који то треба да ураде. У јавности се, у другој половини фебруара ове године, подигла силна прашина јер ће, ако се рок за пререгистрацију не продужи за још две године, више од 500.000 грађана бити у прекршају, ризикујући да плате високе новчане казне. Реаговали су и неки посланици, предлогом да се по хитном поступку изгласа продужење рока.

[restrict]

РАЗОРУЖАВАЊЕ НАРОДА Поступак разоружавања народа састоји се у томе да, када власник регистрованог оружја за личну безбедност поднесе захтев за замену оружног листа („пререгистрацију“), при чему се изложи трошковима лекарског прегледа за држање и ношење оружја, трошковима израде ормана за смештај и чување оружја, републичким административним таксама, уверењем из суда и трошком цене новог оружног листа – што износи између 12.000 до 25.000 динара – надлежни орган у спроведеном поступку утврђује да лице нема оправдан разлог по члану 11 тачка 8 под тачком 1 за држање оружја за личну безбедност, то јест да није дало довољно уверљиве доказе да му је угрожена лична безбедност. Лице се позива у полицијску станицу где му се саопштава да не може поседовати оружје за личну безбедност, те му се нуди, као прво, да оружје преда у корист Републике Србије без накнаде, да га онеспособи и региструје као оружје категорије „С“, пререгиструје као спортско или да га отуђи (што је у овом тренутку у Србији готово немогућа мисија, тако да је оружје као имовина потпуно обезвређено). Многи грађани су огорчени и разочарани овиме што се дешава.
Огорченост је оправдана јер грађани не могу да схвате о чему се заправо ради, у чему је проблем, кад су то исто оружје набавили на основу добијеног одобрења, пре 5, 10, 20 или 30 година по важећој законској процедури, купили га својим новцем уз плаћање ПДВ-а, уредно га регистровали уз плаћање свих такси, потом га уредно чували, нису направили било какав прекршај или кривично дело које би их учинило неподобним за држање оружја, плаћали уредно годишњи порез на регистровано оружје и сада, када треба по новом Закону о оружју и муницији (за који није наглашено да има ретроактивно дејство) да замене исправе за то оружје, бивају натерани да се одрекну своје имовине, те су практично од државе оштећени за вредност те имовине и вредност свих додатних трошкова које су имали као легални власници оружја.

ТИХИ ОТПОР Због компликоване процедуре пререгистрације оружја, у току прошле године своје кратке и дуге цеви предало је око 30.000 грађана Србије.
Више је разлога што се власници оружја не јављају да обаве своју грађанску дужност. Бројним власницима оружја за личну безбедност, и поред тога што имају лекарску потврду о здравственој способности, што су платили све таксе и испунили друге услове, ускраћује се право на поседовање оружја. При томе се пренебрегава стечено право, а пререгистрација значи одузимање оружја, јер наводно власници не могу да докажу да им је безбедност угрожена. Дакле, ти људи ем остају без пара (платили су лекарски преглед, таксе и потврде) ем остају без пиштоља. У међувремену нису ништа учинили против закона, што би одмах било санкционисано превентивним одузимањем оружја.
Обука је нешто што такође спутава власнике оружја да се појаве пред службеницима МУП-а. Не признаје им се то што су, током служења војног рока, научили да рукују оружјем, што су имали више гађања и стекли потребну квалификацију браниоца.
Очигледан је тихи отпор грађана Србије нереалним решењима писаца прописа преточеним у законске обавезе.
Средином фебруара, када се један пензионисани подофицир који живи у Нишу појавио у МУП-у да пререгиструје пиштољ, полицијски службеник му је затражио потврду о завршеној обуци коју наводно треба да му изда Организација резервних војних старешина. Очигледна је самовоља полицијског службеника, јер је у Закону о оружју и муницији, члан 13 став 4 регулисано овако: „Обуке за руковање ватреним оружјем ослобођени су запослени припадници државних органа који по службеној дужности носе или су раније носили оружје, професионална и пензионисана војна лица, резервне војне старешине и спортски стрелци који наступају у дисциплинама са ватреним оружјем.“

ДЕМОКРАТСКА ФАРСА У Србији је прошле године било 916.000 регистрованих пушака (ловачких двоцевки и карабина), пиштоља и револвера у власништву грађана. Рачуна се да тај број кратких и дугих цеви поседује око 570.000 грађана (неки имају више пушака и пиштоља).
„Када је припреман нацрт Закона о оружју усвојеног 2015. године, на брзу руку организована је јавна расправа у четири града Србије. Још тада је било јасно да ће закон бити проблематичан и ригидан. Иако су се предлагачи позивали на европске прописе и захтеве, изгласана верзија закона много је строжа од параграфа који важе у Европској унији. У нацрту нашег закона била је нека врста тврде дефиниције да је оружје направа која је намењена убијању. Упорно смо доказивали да је оружје средство и за нужну самоодбрану, али и за спорт. Та примедба је усвојена, али многе нису. Више пута смо указивали и на престроге казнене одредбе. Када грађанин у нечему прекорачи рок и учини прекршај, најчешће му се одузима оружје“, каже за „Печат“ Душко Илић, генерални секретар Националне организације за оружје Србије.
Да у Закону о оружју и муницији нешто „шкрипи“, могло се закључити и по томе што је МУП пре девет месеци образовао радну групу која има задатак да предложи измене и допуне тог закона.
Према нашим сазнањима, дванаесторо чланова тог тела је из МУП-а, осморо из разних министарстава, а само четири из цивилног сектора: два из Ловачког савеза Србије, један из Националне организације за оружје Србије и један из Стрељачког савеза Србије. Занимљиво је да се креатори радне групе нису сетили пензионисаних војних старешина и пензионисаних припадника МУП-а, који су веома бројни и готово свако од њих поседује лично оружје. Истовремено те две друштвене групе су, обављајући дужности током деценија службовања, управо биле везане за оружје. Из удружења војних пензионера и полицајаца потекло је неколико иницијатива и упућено више захтева, али надлежни у МУП-у нису прихватили ниједан предлог. Да су представници тих удружења били позвани да буду чланови радне групе, верује се да би дали значајан допринос обликовању измена закона.
Четири члана из цивилног сектора друштва такође су ревносно, одговорно и добронамерно предложили више предлога за измену закона, али то код строгих полицајаца не може да прође. До сада је радна група имала три састанка, али јој учинак није велики. С тим у вези се поставља питање сврсисходности тог радног тела, које је нека врста строго каналисане дебатне групе за чије ставове надлежни не маре. Чини се да је радна група основана про форме, како би се показало да се до предлога измена и допуна закона дошло демократским поступком. Како у МУП-у део службеника сматра да важећи закон у много чему треба променити, намеће се и претпоставка да у том органу државне управе постоји нека врста лобиста или тврдокорних чиновника који „терају“ само по своме. Из извора блиских МУП-у сазнали смо да постоји верзија закона која је примењивија, у много чему једноставнија и јаснија, али, из непознатих разлога, не може да дође до изражаја.

ЛОВАЧКЕ МУКЕ

Новим законом погођено је и око 80.000 чланова Ловачког савеза Србије. Они најчешће, због природе лова, имају по неколико пушака, а више њих и пиштољ или револвер. Некада, када је на снази био систем општенародне одбране, на ловце се рачунало да би били добри браниоци територијалног интегритета и суверенитета државе. Сада их држава кажњава наметима.
У планинским беспућима, где људи узгајају стоку, а вукови им стално нападају благо, и те како је домаћинима потребна пушка. Новим прописима они ће морати, да би задржали пушке, да се учлане у ловачко друштво, чије је седиште од њих удаљено и двадесетак километара од њихових кућа. А реч је о горштацима који једва састављају крај с крајем.
„Управни одбор Ловачког савеза Србије, на својој последњој редовној седници, донео је једногласну одлуку о покретању народне иницијативе да се примена спорног закона суспендује и доради реалним решењима. Предлог ће, надамо се, допринети пре свега потпунијем и прецизнијем уређењу права, дужности и одговорности свих субјеката који те прописе примењују и на које се односе“, каже Братислав Ћирковић, председник Ловачког савеза Србије.

СЛАСТ ПРИХОДА Порез на оружје посебна је прича. Упорно се одржава, иако је установљен у крилу раније власти, а ова садашња га истрајно оснажује како би на лаган и сигуран начин попуњавали државни буџет. У широј јавности је готово непознато да је Србија међу ретким државама света која је установила порез на оружје. Плаћају га и пензионисани подофицири и официри иако су цео радни век то исто оружје носили као службено. Држава за њих није у складиштима ратне резерве чувала пиштоље, а они су на гађањима пуцали из личних пиштоља. Да их не вежу успомене, многи би своје пиштоље уступили држави. Они (пиштољи) симбол су војничке и полицијске професије. Плаћајући висок порез, многи су и по десетак пута преплатили своје пиштоље. На црном тржишту пиштољи могу да се набаве за нешто више пара од износа једногодишњег пореза.
Један од људи који није желео да учествује у компликованој процедури пререгистрације оружја је генерал-мајор у пензији Љубомир Бајић, познатији као негдашњи командант ваздухопловног корпуса који је 1991. године као пилот на суперсоничном авиону Миг-21 пресрео у ваздушном простору авион препун оружја што је превозио оружје за хрватске паравојне снаге. Тај догађај је у јавности познат као акција „Кикаш“. Бајић је нудио своје оружје војсци, да се оно на поклон да неком заслужном официру, али је тај предлог одбијен. Гледајући шире и дубље, његов пиштољ као артефакт има значајну историјску, па и материјалну вредност. Ко зна да ли су у МУП-у то препознали када је Бајић предао држави свој пиштољ.
Када већ држава, на посебан начин, разоружава грађане, праведно би било да их и обештети. У неким медијима појавиле су се спекулације да МУП оружје које грађани поклоне држави продаје у иностранству. На једном састанку војних пензионера пуковник који је пиштољ предао МУП-у, сурфујући интернетом, налетео је на видео-снимак како извесни грађанин САД разгледа недавно купљени пиштољ калибра 7,62 мм, познатији као „тетејац“. Камера је зумирала изгравирани део где пише да је именованом пиштољ додељен „за ревносну службу у ЈНА“.
Да ли МУП има право да продаје поклоњено оружје није познато. Ако има, вероватно постоји прописана процедура. Ако нема, то оружје завршава или у смедеревској железари као „старо гвожђе“, или се дели пензионисаним припадницима МУП-а као поклон.

ИЗАЗИВАЊЕ РЕВОЛТА Удружење војних пензионера Србије упутило је ових дана писмо премијерки Србије Ани Брнабић и министрима одбране и унутрашњих послова Александру Вулину и Небојши Стефановићу, предлажући им да се Закон о оружју и муницији допуни. Реч је о члану закона којим би професионална војна лица била ослобођена обавезе пререгистрације оружја које су током службе или приликом пензионисања добили од војске као награду, односно поклон за заслуге у војној служби.
Алтернативно, предлаже се да се пререгистрација тог оружја омогући без доказивања испуњeности услова прописаних овим законом, уз евентуално плаћање трошкова израде новог оружног листа.
„Оружје за које поседују листове добијено је као награда или поклон током службе или при одласку у пензију. До пензионисања су га поседовали уз службену дозволу и користили и у обављању службе, а након пензионисања су за то оружје прибавили оружне листове по закону“, написао је председник Удружења војних пензионера Србије Љубомир Драгањац.
Сада, суочени са, за њихове године и приходе, захтевном процедуром и релативно високим трошковима прибављања нових оружних листова, многи ће бити принуђени да то оружје предају органима МУП-а, а неки се спремају и да га врате поклонодавцу, што може резултирати револтом ове популације.
„Законом је награда фактички претворена у казну, поготову ако још буду и прекршајно гоњени уколико не изврше пререгистрацију“, напомиње Драгањац.
„Истовремено, указујемо да органи МУП-а, у поступку пререгистрације оружја за које су оружни листови добијени пре ступања закона на снагу, траже и документа која законом нису прописана. Конкретно, прописано је да се уз захтев за издавање новог оружног листа прилаже само уверење о здравственој способности за држање и ношење оружја“, наводи Драгањац у писму.
Борци из Другог светског рата животне доби од 85 до 100 година мораће и лекару и у полицијску станицу да би убедили службенике да им је оружје нешто од чега се нису раздвајали више од седам деценија. Имаће обавезу и ормарић с кључем да набаве, како би удовољили строгим захтевима закона.

ИЗ ЛЕГАЛЕ У ИЛЕГАЛУ Синдикат полиције и полицијских старешина обратио се председнику Србије Александру Вучићу тражећи да се одложи примена новог закона о оружју и да се, у међувремену, до његовог поновног ступања на снагу, амандманима измене одредбе спорног закона и прилагоде реалности у нашој држави.
Блажо Марковић, председник Синдиката полиције и полицијских старешина, изјавио је за „Политику“ да нови закон о оружју и муницији треба суспендовати.
„Последњих недеља стотине колега се обратило нашем синдикату због проблема које имају око пререгистрације оружја које се захтева по новом закону, а који би ускоро требало да ступи на снагу. Истовремено, у полицијским станицама су невиђене гужве грађана који масовно враћају оружје, јер одредба будућег закона изискује знатна материјална средства која многе колеге, а и грађани једноставно немају“, наводи Марковић.
Из синдиката полиције упозоравају да су као професионалци добро упознали како функционише „црно“ тржиште, да ће много оружја, и дуге и кратке цеви, прећи у „илегалу“, што је врло опасно са безбедносног становишта.
У саопштењу синдикалаца полиције се још наводи: „Уверење о неосуђености кошта 200 динара, лекарска уверења која су обавезна како би се поседовало оружје коштају од 2.000 до 5.000 динара, такса за пререгистрацију пиштоља и карабина 5.900 динара, за ’сачмарицу’ 2.800 динара. Да би поседовао пушку држалац дуге цеви мора да се учлани у Стрељачки савез (3.000 динара), да положи ловачки испит (4.000), годишња чланарина у ловачким удружењима је од 12.000 до 24.000 динара.“
Док настаје овај текст, још није јасно да ли ће рок за пререгистрацију оружја бити одложен. По свему судећи, очекује се да се то и догоди. Чак и да су сви они који су имали обавезу већ поднели сва документа, према садашњим ресурсима, до издавања нових оружаних листова МУП-у Србије ће бити потребно три до четири године.
Можда би најбоље решење у актуелној ситуацији било да се приступи писању новог закона у којем ће се удовољити свим реалним захтевима што се не косе с другим прописима, а у складу су са светским стандардима. Власници оружја с правом очекују да се укине порез на оружје.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *