Зашто је чак и сто довољан за приказ велике опере?

СНАГА МЕТАФОРЕ У ГЕОПОЛИТИЦИ

Ренесанса Макаа доказ је успеха политике „једна земља – два система“. Бруто домаћи производ тог специјалног административног региона повећан је скоро осам пута откако је град пре двадесет година враћен под кинески суверенитет, уз сталан развој инфраструктуре и политичке стабилности

У телефонском разговору с Доналдом Трампом, вођеном тачно на двадесету годишњицу реинтеграције Макаа у окриље Кине, председник Си Ђинпинг је рекао да је прва фаза кинеско-америчког трговинског споразума постигнута на основама равноправности и међусобног поштовања, упркос изузетно сложеном међународном окружењу, те да ће користити обема земљама и допринети миру и просперитету у свету. Вест о божићном примирју у трговинском рату, и наставку процеса који би могао да доведе до отопљења у трговинским односима две водеће економије, у остатку света примљена је с олакшањем.
У поменутом разговору, вођеном на позив америчке стране, Си је, међутим, изразио и велику забринутост због, како је рекао, недавних негативних изјава и поступака САД у вези с Тајваном, Хонгконгом, Синђангом и Тибетом. Си је рекао да су поступци САД ометали унутрашња кинеска питања, наносили штету кинеским интересима и да нису добри за међусобно поверење и сарадњу.
Двојица светских лидера разговарала су у јеку сада већ нескривених америчких напора да се ове зиме, изгласавањем закона о Хонгконгу и Синђангу, Вашингтон и формално умеша у кинеске унутрашње послове.

НЕСКРИВЕНО МЕШАЊЕ Амерички напори у циљу дестабилизације Кине ни до сада нису били баш сасвим скривени. Америчка Национална задужбина за демократију (НЕД) само током последњих пет година издвојила је више од милион и по долара за активности невладиних организација у Хонгконгу, што свакакo није коначан износ.
За разлику од Хонгконга, Макао је остао поштеђен насиља и нереда на улицама. То делимично може да се припише чињеници да Португалија, која је овим градом управљала 442 године, одавно више није светска сила и да данас, као чланица Европске уније, са Кином развија све боље односе. Насупрот овом примеру су САД и у извесној мери Велика Британија, која је Хонгконгом управљала од средине 19. века до 1997. године.
За последњих двадесет година бруто домаћи производ (БДП) Макаа повећан је скоро осам пута. Лане је БДП по глави становника износио око 84.000 долара и, према неким проценама, други је по висини у свету. Просечан животни век становништва продужен је за чак три године, са 80,7 на 83,7 година. Увођењем система бесплатног образовања, стопа уписаних на универзитетске студије је са 32,3 порасла на невероватних 80,7 одсто. Број станова и кућа купљених захваљујући субвенцијама владе утростручен је за последњих десет година.
Макао је, географски посматрано, више од тридесет пута мањи од Хонгконга и има десетак пута мању популацију, па је Си Ђинпинг рекао да је чак и сто, алудирајући на величину Макаа, довољно велики за приказ велике опере. „Велика опера“ коју је поменуо кинески лидер огледа се у чињеници да је у протекле две деценије Макао остварио најуспешнији развој у својој историји. Привреда града заснована је на туризму и играма на срећу. Приход Макаа од игара на срећу тренутно је седам пута већи од прихода који остварује Лас Вегас.
Сијево поређење има и одјек у физичкој стварности. Град је ове године повезан с Хонгконгом и провинцијом Гуангдунг највећим надморским мостом на свету, дугачким више од педесет километара. Своју копнену површину увећао је са 22 на 32 квадратна километра, отимајући копно од мора, слично као Холандија. Уз то, Макао ће у сарадњи с кинеском провинцијом Гуангдунг радити на развоју острва Хенгћин, које постаје нова зона економског развоја и дом новом кампуса Универзитета у Макау.
Централна кинеска влада протеклих година наставила је да отвара нове хоризонте развоја за Макао и Хонгконг потенцирајући пројекат „Појас и пут“, али и успостављање јединствене економске зоне с другим градовима у делти Бисерне реке. Учешћем у овим пројектима, Макао би у будућности успешније могао да диверзификује структуру своје економије која је у овом тренутку претежно ослоњена на игре на срећу.
Имајући у виду значај Макаа за политику „једна земља – два система“, Си је тамошња завидна достигнућа приписао заједничким напорима локалне владе, грађанима из свих друштвених кругова и подршци коју Макау пружа централна влада. Осим економског раста, Макао је, како је истакао Си Ђинпинг, учврстио уставни поредак заснован на Уставу и Основном закону, те побољшао сопствени систем управљања.
Захваљујући томе, централна власт обавља своје надлежности уз прецизно спровођење високог степена аутономије, а сународници из Макаа су, како је Си Ђинпинг истакао, одувек имали чврсто поверење у политику „једна земља – два система“. Макао је крунски доказ успеха те политике и то се из Сијевог говора у Макау јасно видело.
Говорећи у Макау, Си Ђинпинг је посебно истакао да Кина не дозвољава спољним силама да се мешају у послове Хонгконга и Макаа: „Овде желим да нагласим да су, након повратка Хонгконга и Макаа матици, послови два специјална административна региона у потпуности кинески унутрашњи послови који не обухватају уплитање спољних снага.“

САРАДЊА ВАЖНИЈА ОД КОНКУРЕНЦИЈЕ Суочена са изазовима трговинског рата са САД и настојањима Вашингтона да је дестабилизује у подручјима Хонгконга, Тајвана, Синђанга и Тибета, Кина је прошле недеље искористила прилику да свету истакне Макао, као опипљиву потврду могућности политике „једна земља – два система“ од које не жели да одступи, а која је ипак пројектована да функционише без страних притисака. То мишљење не деле само политичари већ и успешни пословни људи.
Међу њима је Панси Хо Чиу-кинг, директорка компаније „Шан так холдинг“, која већ четврт века промишља о развоју економије у делти Бисерне реке. Њено пословно искуство говори да је сарадња важнија од конкуренције.
Када је 1995. године постала генерална директорка компаније „Шан так“, прво задужење било јој је реструктурирање трајектних услуга компаније. Био је то један од најважнијих послова тог предузећа. Уместо да ради као усамљени вук, Панси Хо се одлучила за сарадњу са „Чајна травелом“, тадашњим ривалом своје компаније. „Сви смо желели један заједнички циљ – како да креирамо посао, како би се овај регион окупио“, рекла је Панси Хо, наглашавајући да је то био један од првих заједничких подухвата приватних компанија из Макаа с кинеским државним предузећима.
Панси Хо и њени партнери отворили су нове бродске линије за повезивање градова у делти Бисерне реке, знатно пре почетка повезивања тамошњих градова у јединствену економску зону. Уследили су слични пројекти, попут ваздушних и поморских веза заснованих на испробаном моделу заједничке трајектне службе. Стога она сматра да је даља интеграција Макаа у економске токове окружења неопходна због будућности самог града, насупрот идеји самоизолације и конфронтације са централном владом по моделу који заговарају радикалне групе у Хонгконгу.
Сијеву метафору о довољности једног стола за извођење целе једне опере, стога, вреди допунити изреком Вилијама Швенк Жилбера, енглеског писца и илустратора који је својевремено рекао да није важно шта је на столу већ ко седи на столицама. Спречавање уплитања страних сила у послове Хонгконга, Макаа, Тибета и Синђанга стога је за Кину животно важно.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *