Закон о слободи против слободе

Под притиском и принудом, као да је то једино што се мора хитно завршити, у поноћни сат, као никад, посланици владајућих партија у Црној Гори, уз жестоки отпор опозиције, тесном већином, у Скупштини су изгласали Закон којим држава хоће Српској православној цркви да узме у своје власништво све храмове који су подигнути пре 1918. године. Међу њима су немањићке и друге светитељске задужбине: Петрова црква, где је писано Мирослављево јеванђеље, Морача, Ђурђеви ступови, Света Тројица, Савина, Острог, Пива, Ластва, Бијела, манастирски скуп око Скадарског језера, стотине старих сеоских цркава…
Питали смо српске интелектуалце како коментаришу усвајање црногорског „Закона о слободи вјероисповијести“.

Академик Матија Бећковић

БОГ ЈЕ ПРОГЛАШЕН УНУТРАШЊИМ ПИТАЊЕМ ДАНАШЊЕ ЦРНЕ ГОРЕ

Недавно је Карл Билт изјавио да је православље највећи преостали непријатељ. Мора да је то чуо од неког ко то зна боље од њега. У борби против тог највећег непријатеља испредњачила је мала Црна Гора, чији је актуелни режим званично објавио рат Црногорско-приморској митрополији Српске православне цркве. За почетак ратовања није случајно изабрао божићне дане, католичке и православне, да донесе закон којим је озаконио безакоње. Бог је проглашен унутрашњим питањем данашње Црне Горе и њене владајуће партије. Да подсетимо, о Божићу је почела и истрага потурица опевана у Горском вијенцу – које изгледа није ни било – па није далеко од плитке памети да су о овом Божићу планирали истрагу посрбица, како већ неко време србомрсци зову Србе-Црногорце.
Српски народ у Црној Гори стављен је ван закона, проглашен окупатором сопствене земље, лишен историје, језика и писма, па су кренули да га лише и вере, храмова и црквене имовине. Да би одбранили своју имовину, нуде Српску православну цркву и њену имовину. На све то имају право зато што су победили на изборима.
Ударцем на храмове као да су извукли крајеугаони камен из темеља и заљуљали Црну Гору. На позив црквених звона и својих духовних вођа устао је верни народ у одбрану својих богомоља. Највиднија у том устанку је млада Црна Гора за коју се веровало да је већ индоктринирана и изгубљена. Висока реч коју изговарају црквени великодостојници позивајући на мир, разум и љубав, онај је луч за којим је кренуо народ да брани своје последње уточиште. Нове нужде рађају нове силе.
Христос се роди!

Академик Миро Вуксановић, Управник библиотеке САНУ

ПРАВДА У ТАМИ И ПУТ У МАЈАМИ

У наслову су уписали реч слобода, а реч је о неслободи. Све сам могао да поверујем – да ће Црногорци нове врсте и националност променити, и да ће језик преименовати, и да ће своје писмо укинути, и да ће мимо икога слова смишљати и додавати, али нисам веровао док нисам својим очима видео да хоће своју веру да оставе и свом народу вековне храмове одузму. Такве похаре није било од рушења Његошеве капеле која је претворена у гомилу камења под Ловћеном. Као да нису чули како Коло поје у Горском вијенцу и како војвода казује да је то „из главе цијела народа“, да „Имају разлог Црногорци на нас дићи проклету гомилу“. На том месту ће се наћи свака подигнута рука која је гласала за расколе и сукобе, за судар правде и бахатости. Удружени гласови за неслободу у црногорском парламенту доказују истину да између преварених и преверених нема разлике. Најчвршће владају владари који примењују правило завади па владај, али најлакше губе владу док мисле да су најчвршћи.
Цар Константин је 313. године хришћане извео испод земље, а господар хоће вернике своје земље да врати у катакомбе 2020. године. Римски цар је потписао Милански едикт, а господар оверио подгорички деликт, пола народа оставио у тами и одмах, кажу, отишао у Мајами.
Црногорски режим се правда изреком да није тешко што се мора, али заборавља да онај ко другоме јаму копа сам у њу упада.
Морамо колико год можемо чинити да се све у Црној Гори мирно и у слози заврши. То је сада наш главни посао!

Др Славенко Терзић,
дописни члан САНУ

РЕЧ ЈЕ О ШИРЕМ ГЕОПОЛИТИЧКОМ ПРОЈЕКТУ

Прави назив закона требало би да гласи – Закон о забрани деловања Српске православне цркве у Црној Гори и одузимању њених храмова и манастира које вековима никад нико није оспоравао. Ради се о ширем геополитичком пројекту, чији је циљ да се српско постојање и деловање сведе на Шумадију, односно преткумановску Србију. У позадини тог великог фронта власт у Црној Гори верно извршава задати посао.

Акадeмик Радоје Чоловић

СРАМОТА ЋЕ ТРАЈАТИ ДЕЦЕНИЈАМА

Цивилизовани свет је одавно прихватио да је црква одвојена од државе и да држава ни на који начин не треба да се меша у црквене послове. Овај закон сигурно неће бити нешто чиме ће се његови творци и доносиоци, ни њихови потомци поносити. Срамота ће трајати деценијама. Ако је закон део једног ширег антисрпског пројекта, тим ће срамота бити већа и дуготрајнија.

Селимир Радуловић, Управник библиотеке Матице српске

КО МИСЛИ ДА СТОЈИ НЕКА ПАЗИ ДА НЕ ПАДНЕ!

У Црној Гори је на делу онај процес када се наш (лични) крст преобразио у крст Христов, уз помоћ којег се спасавамо. Ако с Христом страдамо, с њим ћемо се и прославити, вели Небоходи Павле. Сведоци смо, нажалост, тужне калеидоскопске смене – како се, наиме, од истраге потурица, односно од борбе за очување властитог идентитета, борбе за опстанак народа и државе, дошло до радикализованог облика духа самопорицања, односно до истраге предака, обрачуна с њима, до преиначења њиховог завета, дакле, до преименовања историјског памћења једног дела српског народа. Земаљски извођачи ових радова, стилизовани практичари безбожја комунизма, превидели су да је вера Христова дах и живот српског народа, да само Он исправља наше стопе, опомињући да не ваља зидати на туђем темељу. Стога – ко мисли да стоји нека пази да не падне!

Љиљана Хабјановић Ђуровић, књижевник

ЗАДИВЉУЈУЋИ БУНТ НАРОДА У ЦРНОЈ ГОРИ

Осим мотива старог као свет, а то је пљачка, ово отимање светиња Српске православне цркве у Црној Гори има и један много важнији узрок и циљ.
Кроз дуге векове ропства Српска православна црква била је чувар историјског памћења, националног осећања, традиције и народног опстанка.
Овај задивљујући бунт народа у Црној Гори, овај величанствени отпор, ово јасно исказано непристајање на закон којим се легализују фалсификовање историје и пљачка, ова безусловна подршка Српској православној цркви, митрополиту Амфилохију и владикама Јоаникију, Методију, Димитрију и Атанасију, у суштини није борба за имовину. Људи су схватили да је наступило зло време. А зло време је час када се губе или спасавају образи и душе. Када се губи или осваја право на стару заклетву: „Острога ми!“

Светислав Божић, композитор

ПАЛАЦАЈУ ДИОКЛЕЦИЈАНОВИ НАЈАМНИЦИ

Догађаји у Црној Гори указују да Цариград није пао и да се у минулим вековима човекољубива мисао православља није уморила. Тужно је што на Симеонов и Савин темељ и даље на срцу и око њега палацају Диоклецијанови најамници. Православље је отмена и стамена чињеница и Срби је морају бити достојни.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *