Zagađenje vazduha – Čekajući košavu

Dramatično visok nivo zagađenja vazduha ove zime samo je još jednom podsetio da se već 20 godina na tom planu malo čini i da je stanovništvo Srbije, u stvari, u sferi energetskog i ekološkog siromaštva

U Srbiji nikad toplija zima, a snega i dalje nigde na vidiku. Upravo takvi uslovi su idealni za zagađenje vazduha – bez snega, vetra, kiše i niske temperature. Zdravstvene ustanove i lekari upozoravaju na takvo zagađenje i preporučuju da se izbegavaju aktivnosti na otvorenom. A rekorde kojima nas političari zatrpavaju premašio je jedan – nikako za ponos: Beograd na četvrtom mestu u svetu, a na prvom mestu u Evropi po zagađenosti. Čak nedeljama pa i mesecima unazad Beograd i mnogi drugi gradovi u Srbiji, ili bolje rečeno cela Srbija, prednjače u Evropi i svetu po zagađenosti vazduha i životne sredine.
O dramatično visokom nivou zagađenja na Balkanu pišu i najpoznatiji svetski mediji. „Njujork tajms“ navodi da su veće gradove u balkanskim državama poslednjih dana pogodili opasni nivoi smoga a da, zbog permanentnog zagađenja, ljudi koji žive na „zapadnom Balkanu“ izgube do 1,3 godine života. „Prljava isparenja od grejanja, automobila i elektrana mešaju se sa hladnom mokrom maglom“, piše „Tagesšau“, portal nemačkog javnog servisa ARD, i podseća da je, prema istraživanju programa Ujedinjenih nacija za životnu sredinu, očajan kvalitet vazduha odgovoran za 5.000 smrti godišnje u 19 velikih balkanskih gradova u kojima je sprovedeno istraživanje. Austrijski portal „Hojte“ piše da za zagađenje nisu krivi samo saobraćaj i elektrane, već i „činjenica da se oko 60 odsto stanovništva i dalje greje na ugalj, ili drva“. Prema aplikaciji „Er Vižual“, gradovi poput Beograda, Sarajeva i Skoplja spadaju među deset najzagađenijih na svetu.

[restrict]

MINISTAR JE ODSUTAN I dok svetski mediji licitiraju podatke o zagađenju, lekari upozoravaju stanovništvo na oprez i kakvu-takvu preventivu, ministar ekologije Goran Trivan nije našao za shodno da se direktno obrati građanima, istakne, objasni, navede mere i rešenja. Trebalo je da ga predsednik Srbije Aleksandar Vučić oštro prozove („da li je živ“) a premijerka Ana Brnabić ga na sastanku povodom zagađenja vazduha izriba jer se ne bavi svojim poslom, pa da se oglasi saopštenjem u kome se, umesto konkretnih mera za rešavanje problema, navode opravdanja i prebacivanje krivice na druge. „Ključ za rešavanje aerozagađenja je na lokalu, u opštinama i gradovima gde se građani suočavaju s tim problemima. Mere koje su neophodne su: izrada planova kvaliteta vazduha, gašenje individualnih kotlarnica, promena energenata, intenzivni nastavak zaštite vazduha od termoelektrana, zabrana uvoza automobila i vozila sa euro 3 motorom, redukcija saobraćaja, prelazak na upotrebu vozila sa čistijim pogonom, pojačan tehnički pregled vozila, pošumljavanje. I na kraju, od svih predloženih i neophodnih mera, formalna nadležnost ministarstva se ogleda jedino u prvoj tački“, saopštio je Trivan, uz nabrajanje dostignuća svog resora.
Domaći mediji su to jedva dočekali i sav bes i gorčinu sručili na nonšalantnog ministra tražeći njegovu smenu. „Čeprkajući“ po njegovoj političkoj prošlosti došlo se i do nekih ne baš pohvalnih detalja. Pored podsećanja da je 1991. postao ministar omladine i sporta u prvoj Miloševićevoj vladi, a zatim nestao iz javnosti kao direktor „Srbijašuma“ i da je bio šef beogradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine od 2008. do 2017. godine, posebno se naglašava njegova uloga kao predsednika Univerzitetskog komiteta Saveza socijalističke omladine kada je 1987. došlo do zabrane i čistke lista „Student“, glasila ove organizacije, zbog naslovne strane na kojoj je objavljen crtež glogovog lista sa tragom vampirskih zuba, uz naslov „Noć vampira“, baš uoči sedme godišnjice Titove smrti. U novembru 2001, godinu dana nakon svrgavanja Slobodana Miloševića, uhapšen je zbog sumnje da je počinio krivično delo tako što je oštetio kamp mladih u Kladovu za 6,5 miliona dinara, da bi kasnije bio oslobođen zbog zastarelosti slučaja.
Sada se uz njegovu odgovornost navodi i činjenica da je Sekretarijat energetske zajednice pokrenuo postupak protiv Srbije zbog nepotpune primene direktive o velikim ložištima, a koja se odnosi na emitovanje štetnih gasova. Ova direktiva propisuje smanjenje emisije sumpor-dioksida i azota, kao i prašine i drugih materija štetnih po životnu sredinu.
Prema saopštenju EZ, devet od šesnaest velikih ložišta u Srbiji emituju previše štetnih gasova. Energetska zajednica, međunarodna organizacija koju su osnovale EU, zemlje crnomorskog regiona i zemlje Jugoistočne Evrope, među njima i Srbija, navodi da vlasti i pored ponovljenih poziva nisu zvanično usvojile Nacionalni plan za smanjenje emisija. Ovaj dokument Srbija je izradila 2016. godine, ali on se nedovoljno primenjuje jer nije pravno obavezujući, stoji u saopštenju EZ.
Pored toga što za dve i po godine, koliko je na čelu ovog ministarstva, nije uradio ništa za sprovođenje mera protiv aerozagađenja, od ministra se traži da položi račune o nenamenskom trošenju novca za ekologiju. Drugim rečima, u poslednjih devet godina su sve vlasti, uključujući i aktuelnu, gotovo pola milijarde evra od ekoloških naknada potrošile nenamenski. Prema podacima iz opštinskih izveštaja o korišćenju sredstava fondova za zaštitu životne sredine u periodu između 2010. i 2018. od 98 opština njih 54 odsto finansiralo je aktivnosti koje ne pripadaju životnoj sredini, što je pokazalo istraživanje Ekološkog centra „Stanište“.

NESTALI FONDOVI Podaci iz izveštaja o finansiranju životne sredine Fiskalnog saveta govore da nam je za modernizaciju toplana i proširenje toplovodne mreže potrebno 550 miliona evra, što je upravo novac koji je nenamenski potrošen.
Zbog nečinjenja Ministarstva ekologije, premijerka Brnabić je istakla da je Vlada Srbije osnovala radno telo, koje će koordinisati problem zagađenja, i na čijem čelu je ona, ali je ujedno i „denfovala“ postojeću situaciju. „Jeste gore ovih dana u nekim gradovima zbog meteoroloških uslova, magle, jer nije bilo snega i nema košave“, rekla je ona i dodala da se mora gledati na godišnjem nivou koje su zemlje i gradovi najzagađeniji jer „to što kaže sajt ’Er vižual“ je poređenje ’babe i žabe’“ pošto „ne možete da poredite grad u zimskom i grad u letnjem periodu, a uz to merne jedinice u Srbiji nisu iste kao negde drugde“.
Najednom su se počeli javljati i drugi zvaničnici sa komentarima i preporukama. Zaštitnik građana Zoran Pašilić je protiv resornog ministarstva pokrenuo postupak kontrole a Ministarstvo prosvete uputilo je zvaničnu preporuku predškolskim ustanovama, osnovnim i srednjim školama da prate informacije o zagađenosti vazduha i da rad organizuju na najbolji način i u interesu očuvanja bezbednosti i zdravlja dece, učenika i zaposlenih. U dopisu se navodi da je potrebno „posebno voditi računa o vremenu i dužini boravka na otvorenom prostoru, pre svega u ranim jutarnjim i večernjim časovima“.
Oglasio se i gradonačelnik Beograda Zoran Radojičić apelom da se ne podleže uznemirenosti: „Intenzivan saobraćaj, toplotna postrojenja i spaljivanje uglja i drvne mase su najznačajniji izvori zagađenja vazduha u Beogradu, a na rešavanju svakog od ovih problema radimo istovremeno. Važno je istaći da su, prema podacima Gradskog zavoda za javno zdravlje i Sekretarijata za zaštitu životne sredine, maksimalne dnevne koncentracije zagađujućih materija na teritoriji Beograda u padu proteklih godina.“
Zagađenje i magla nisu ništa novo, događalo se to i prethodnih godina, samo što je tada vetar duvao češće, pa u kontinuitetu nije bilo toliko dana sa tako zagađenim vazduhom. Ali kad nema košave, stanovništvo ove oblasti je tokom zimskih meseci izloženo zagađenju vazduha koje je među najvišim u Evropi, čak i do pet puta više od normi određenih na nacionalnom nivou i u EU. Dnevna granica štetnih čestica (PM10) kod nas se prekoračuje između 120 i 180 dana godišnje, dok je po EU legislativama dozvoljeno samo do 35 dana godišnje.
Treba podsetiti da je baš početkom leta prošle godine, kada zagađenje obično prestaje da bude tema, na Dan životne sredine 5. juna, UN Program za životnu sredinu (UNEP), zajedno sa Svetskom zdravstvenom organizacijom (SZO) i nacionalnim institucijama za upravljanje kvalitetom vazduha, objavio nacrt izveštaja „Zagađenje vazduha i ljudsko zdravlje: slučaj Zapadni Balkan“, u kome je fokus bio na gradovima u Albaniji, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori i Srbiji u kojima postoji nacionalni monitoring kvaliteta vazduha i dostupnih zdravstvenih statistika. Prema ovom izveštaju glavni razlog za teško stanje u vazduhu ovog regiona je tzv. energetsko, odnosno ekološko siromaštvo.
Energetsko siromaštvo ima direktne negativne učinke na životnu sredinu – od korišćenja zagađujućih energenata, nelegalne seče šuma radi pribavljanja ogrevnog drveta, degradacije zemljišta, biljnog i životinjskog sveta kao negativne posledice dominantne upotrebe fosilnih goriva za proizvodnju energije na životnu sredinu. Prema svetskim standardima smatra se da se domaćinstvo suočava sa energetskim siromaštvom kada troši više od 10 odsto svog prihoda na adekvatno zagrevanje (i hlađenje).
Termoelektrane „Kolubara“ i „Nikola Tesla“ i povezani površinski kopovi, zajedno sa industrijama gvožđa i čelika u Užicu i Valjevu smatraju se najvećim zagađivačima vazduha. Međutim, činjenica da je samo 12 odsto objekata na Zapadnom Balkanu priključeno na centralizovani sistem grejanja govori da je sagorevanje čvrstih goriva (ugalj i drva za ogrev) kod nas osnovni izvor toplotne energije u zimskom periodu.
Još jednog krivca za zagađenje vazduha mnogi sada vide u Pravilniku o podeli motornih i priključnih vozila i tehničkim uslovima za vozila u saobraćaju na putevima, upirući prst u Zoranu Mihajlović, ministarku građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture. Pravilnikom, koji je usvojen 26. decembra 2019, za dve godine je produžen rok domaćim proizvođačima teretnih i terenskih vozila i autobusa namenjenih za vojsku da koriste normu euro 3 motora, a proizvođačima civilnih kamiona i autobusa da koriste euro 4 i euro 5 motore sve do 31. decembra 2021. i zagađuju vazduh. U Ministarstvu saobraćaja tvrde da „Pravilnik nema veze sa ekologijom, već s podsticajem domaće privrede…“, prebacujući loptu Ministarstvu trgovine i turizma koje je, kako kažu, „krivo“ što je samo tokom 2019. uvezeno oko 35.000 polovnih vozila s normom euro 3.
I dok se zvaničnici prepucavaju oko krivice, država je od Nove godine, prema vladinoj uredbi, odlučila da na nov način ubira ekološke takse od građana i preduzeća. Građani će plaćati fiksnu naknadu u visini od 1.200 dinara godišnje, dok će firme biti dužne da izdvoje od 5.000 do dva miliona dinara, shodno veličini kompanije i količini zagađenja koje emituju.
Dakle, pare se ubiraju iako Strategija kvaliteta vazduha nije usvojena, kao ni strategija zaštite prirode, dok zakon o klimatskim promenama još nije prošao skupštinsku proceduru za usvajanje. A to su samo neki od standarda od kojih zavisi ulazak Srbije u EU. Poglavlje 27 u pregovorima sa Evropskom unijom upravo se odnosi na ekologiju, ekološka pitanja i standarde.
U poslednjih 20 godina malo je toga urađeno na planu energetske efikasnosti pa se u Srbiji i danas dobija između 50 i 60 odsto energije iz lignita iako postoje pouzdane i dostupne analize prema kojima bi Srbija urednim zasađivanjem šuma do 2050. mogla potpuno da se oslobodi korišćenja lignita kao izvora energije. Do tada, iznova i iznova će svake zime zagađenje biti u fokusu, sve do prve košave, a na leto se zaboravljati. Građani će za to plaćati ne samo ekološkom taksom već i zdravljem.

[/restrict]