Загађење ваздуха – Чекајући кошаву

Драматично висок ниво загађења ваздуха ове зиме само је још једном подсетио да се већ 20 година на том плану мало чини и да је становништво Србије, у ствари, у сфери енергетског и еколошког сиромаштва

У Србији никад топлија зима, а снега и даље нигде на видику. Управо такви услови су идеални за загађење ваздуха – без снега, ветра, кише и ниске температуре. Здравствене установе и лекари упозоравају на такво загађење и препоручују да се избегавају активности на отвореном. А рекорде којима нас политичари затрпавају премашио је један – никако за понос: Београд на четвртом месту у свету, а на првом месту у Европи по загађености. Чак недељама па и месецима уназад Београд и многи други градови у Србији, или боље речено цела Србија, предњаче у Европи и свету по загађености ваздуха и животне средине.
О драматично високом нивоу загађења на Балкану пишу и најпознатији светски медији. „Њујорк тајмс“ наводи да су веће градове у балканским државама последњих дана погодили опасни нивои смога а да, због перманентног загађења, људи који живе на „западном Балкану“ изгубе до 1,3 године живота. „Прљава испарења од грејања, аутомобила и електрана мешају се са хладном мокром маглом“, пише „Тагесшау“, портал немачког јавног сервиса АРД, и подсећа да је, према истраживању програма Уједињених нација за животну средину, очајан квалитет ваздуха одговоран за 5.000 смрти годишње у 19 великих балканских градова у којима је спроведено истраживање. Аустријски портал „Хојте“ пише да за загађење нису криви само саобраћај и електране, већ и „чињеница да се око 60 одсто становништва и даље греје на угаљ, или дрва“. Према апликацији „Ер Вижуал“, градови попут Београда, Сарајева и Скопља спадају међу десет најзагађенијих на свету.

[restrict]

МИНИСТАР ЈЕ ОДСУТАН И док светски медији лицитирају податке о загађењу, лекари упозоравају становништво на опрез и какву-такву превентиву, министар екологије Горан Триван није нашао за сходно да се директно обрати грађанима, истакне, објасни, наведе мере и решења. Требало је да га председник Србије Александар Вучић оштро прозове („да ли је жив“) а премијерка Ана Брнабић га на састанку поводом загађења ваздуха изриба јер се не бави својим послом, па да се огласи саопштењем у коме се, уместо конкретних мера за решавање проблема, наводе оправдања и пребацивање кривице на друге. „Кључ за решавање аерозагађења је на локалу, у општинама и градовима где се грађани суочавају с тим проблемима. Мере које су неопходне су: израда планова квалитета ваздуха, гашење индивидуалних котларница, промена енергената, интензивни наставак заштите ваздуха од термоелектрана, забрана увоза аутомобила и возила са еуро 3 мотором, редукција саобраћаја, прелазак на употребу возила са чистијим погоном, појачан технички преглед возила, пошумљавање. И на крају, од свих предложених и неопходних мера, формална надлежност министарства се огледа једино у првој тачки“, саопштио је Триван, уз набрајање достигнућа свог ресора.
Домаћи медији су то једва дочекали и сав бес и горчину сручили на ноншалантног министра тражећи његову смену. „Чепркајући“ по његовој политичкој прошлости дошло се и до неких не баш похвалних детаља. Поред подсећања да је 1991. постао министар омладине и спорта у првој Милошевићевој влади, а затим нестао из јавности као директор „Србијашума“ и да је био шеф београдског Секретаријата за заштиту животне средине од 2008. до 2017. године, посебно се наглашава његова улога као председника Универзитетског комитета Савеза социјалистичке омладине када је 1987. дошло до забране и чистке листа „Студент“, гласила ове организације, због насловне стране на којој је објављен цртеж глоговог листа са трагом вампирских зуба, уз наслов „Ноћ вампира“, баш уочи седме годишњице Титове смрти. У новембру 2001, годину дана након свргавања Слободана Милошевића, ухапшен је због сумње да је починио кривично дело тако што је оштетио камп младих у Кладову за 6,5 милиона динара, да би касније био ослобођен због застарелости случаја.
Сада се уз његову одговорност наводи и чињеница да је Секретаријат енергетске заједнице покренуо поступак против Србије због непотпуне примене директиве о великим ложиштима, а која се односи на емитовање штетних гасова. Ова директива прописује смањење емисије сумпор-диоксида и азота, као и прашине и других материја штетних по животну средину.
Према саопштењу ЕЗ, девет од шеснаест великих ложишта у Србији емитују превише штетних гасова. Енергетска заједница, међународна организација коју су основале ЕУ, земље црноморског региона и земље Југоисточне Европе, међу њима и Србија, наводи да власти и поред поновљених позива нису званично усвојиле Национални план за смањење емисија. Овај документ Србија је израдила 2016. године, али он се недовољно примењује јер није правно обавезујући, стоји у саопштењу ЕЗ.
Поред тога што за две и по године, колико је на челу овог министарства, није урадио ништа за спровођење мера против аерозагађења, од министра се тражи да положи рачуне о ненаменском трошењу новца за екологију. Другим речима, у последњих девет година су све власти, укључујући и актуелну, готово пола милијарде евра од еколошких накнада потрошиле ненаменски. Према подацима из општинских извештаја о коришћењу средстава фондова за заштиту животне средине у периоду између 2010. и 2018. од 98 општина њих 54 одсто финансирало је активности које не припадају животној средини, што је показало истраживање Еколошког центра „Станиште“.

НЕСТАЛИ ФОНДОВИ Подаци из извештаја о финансирању животне средине Фискалног савета говоре да нам је за модернизацију топлана и проширење топловодне мреже потребно 550 милиона евра, што је управо новац који је ненаменски потрошен.
Због нечињења Министарства екологије, премијерка Брнабић је истакла да је Влада Србије основала радно тело, које ће координисати проблем загађења, и на чијем челу је она, али је уједно и „денфовала“ постојећу ситуацију. „Јесте горе ових дана у неким градовима због метеоролошких услова, магле, јер није било снега и нема кошаве“, рекла је она и додала да се мора гледати на годишњем нивоу које су земље и градови најзагађенији јер „то што каже сајт ’Ер вижуал“ је поређење ’бабе и жабе’“ пошто „не можете да поредите град у зимском и град у летњем периоду, а уз то мерне јединице у Србији нису исте као негде другде“.
Наједном су се почели јављати и други званичници са коментарима и препорукама. Заштитник грађана Зоран Пашилић је против ресорног министарства покренуо поступак контроле а Министарство просвете упутило је званичну препоруку предшколским установама, основним и средњим школама да прате информације о загађености ваздуха и да рад организују на најбољи начин и у интересу очувања безбедности и здравља деце, ученика и запослених. У допису се наводи да је потребно „посебно водити рачуна о времену и дужини боравка на отвореном простору, пре свега у раним јутарњим и вечерњим часовима“.
Огласио се и градоначелник Београда Зоран Радојичић апелом да се не подлеже узнемирености: „Интензиван саобраћај, топлотна постројења и спаљивање угља и дрвне масе су најзначајнији извори загађења ваздуха у Београду, а на решавању сваког од ових проблема радимо истовремено. Важно је истаћи да су, према подацима Градског завода за јавно здравље и Секретаријата за заштиту животне средине, максималне дневне концентрације загађујућих материја на територији Београда у паду протеклих година.“
Загађење и магла нису ништа ново, догађало се то и претходних година, само што је тада ветар дувао чешће, па у континуитету није било толико дана са тако загађеним ваздухом. Али кад нема кошаве, становништво ове области је током зимских месеци изложено загађењу ваздуха које је међу највишим у Европи, чак и до пет пута више од норми одређених на националном нивоу и у ЕУ. Дневна граница штетних честица (ПМ10) код нас се прекорачује између 120 и 180 дана годишње, док је по ЕУ легислативама дозвољено само до 35 дана годишње.
Треба подсетити да је баш почетком лета прошле године, када загађење обично престаје да буде тема, на Дан животне средине 5. јуна, УН Програм за животну средину (УНЕП), заједно са Светском здравственом организацијом (СЗО) и националним институцијама за управљање квалитетом ваздуха, објавио нацрт извештаја „Загађење ваздуха и људско здравље: случај Западни Балкан“, у коме је фокус био на градовима у Албанији, БиХ, Македонији, Црној Гори и Србији у којима постоји национални мониторинг квалитета ваздуха и доступних здравствених статистика. Према овом извештају главни разлог за тешко стање у ваздуху овог региона је тзв. енергетско, односно еколошко сиромаштво.
Енергетско сиромаштво има директне негативне учинке на животну средину – од коришћења загађујућих енергената, нелегалне сече шума ради прибављања огревног дрвета, деградације земљишта, биљног и животињског света као негативне последице доминантне употребе фосилних горива за производњу енергије на животну средину. Према светским стандардима сматра се да се домаћинство суочава са енергетским сиромаштвом када троши више од 10 одсто свог прихода на адекватно загревање (и хлађење).
Термоелектране „Колубара“ и „Никола Тесла“ и повезани површински копови, заједно са индустријама гвожђа и челика у Ужицу и Ваљеву сматрају се највећим загађивачима ваздуха. Међутим, чињеница да је само 12 одсто објеката на Западном Балкану прикључено на централизовани систем грејања говори да је сагоревање чврстих горива (угаљ и дрва за огрев) код нас основни извор топлотне енергије у зимском периоду.
Још једног кривца за загађење ваздуха многи сада виде у Правилнику о подели моторних и прикључних возила и техничким условима за возила у саобраћају на путевима, упирући прст у Зорану Михајловић, министарку грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре. Правилником, који је усвојен 26. децембра 2019, за две године је продужен рок домаћим произвођачима теретних и теренских возила и аутобуса намењених за војску да користе норму еуро 3 мотора, а произвођачима цивилних камиона и аутобуса да користе еуро 4 и еуро 5 моторе све до 31. децембра 2021. и загађују ваздух. У Министарству саобраћаја тврде да „Правилник нема везе са екологијом, већ с подстицајем домаће привреде…“, пребацујући лопту Министарству трговине и туризма које је, како кажу, „криво“ што је само током 2019. увезено око 35.000 половних возила с нормом еуро 3.
И док се званичници препуцавају око кривице, држава је од Нове године, према владиној уредби, одлучила да на нов начин убира еколошке таксе од грађана и предузећа. Грађани ће плаћати фиксну накнаду у висини од 1.200 динара годишње, док ће фирме бити дужне да издвоје од 5.000 до два милиона динара, сходно величини компаније и количини загађења које емитују.
Дакле, паре се убирају иако Стратегија квалитета ваздуха није усвојена, као ни стратегија заштите природе, док закон о климатским променама још није прошао скупштинску процедуру за усвајање. А то су само неки од стандарда од којих зависи улазак Србије у ЕУ. Поглавље 27 у преговорима са Европском унијом управо се односи на екологију, еколошка питања и стандарде.
У последњих 20 година мало је тога урађено на плану енергетске ефикасности па се у Србији и данас добија између 50 и 60 одсто енергије из лигнита иако постоје поуздане и доступне анализе према којима би Србија уредним засађивањем шума до 2050. могла потпуно да се ослободи коришћења лигнита као извора енергије. До тада, изнова и изнова ће сваке зиме загађење бити у фокусу, све до прве кошаве, а на лето се заборављати. Грађани ће за то плаћати не само еколошком таксом већ и здрављем.

[/restrict]