U RALJAMA BEZDUŠNE BIROKRATIJE I RAVNODUŠNE DRŽAVE

O POLOŽAJU PENZIONERA UOČI POVEĆANJA PENZIJA

Da li su planeri državnog budžeta marginalizovali veliku društvenu grupu – penzionere, kako bi svima onima koji rade u javnom sektoru podigli plate? Položaj građana trećeg doba ni posle januarskog povećanja penzija od 5,4 odsto neće se značajnije popraviti, jer to usklađivanje je samo etapa na klizavoj nizbrdici pomaka mesečnih prinadležnosti koje sve više tonu u odnosu na plate, stvarajući veliki i nepodnošljivi jaz

Penzioneri, naviknuti na svakojake nedaće, očekivali su da će činovnici koji su krojili budžet za 2020. godinu makar malo biti pravedniji kada je u pitanju standard naših najstarijih građana. Rukovodstvo Saveza penzionera Srbije, tokom minulih meseci, vodilo je intenzivne razgovore u svim većim sredinama širom Srbije o aktuelnom materijalnom položaju te populacije. Funkcioneri te organizacije prevalili su više od 40.000 kilometara da bi prikupili podatke za analitičko sagledavanje ukupnog stanja. Situacija je poražavajuća, a najviši stepen jedinstva ostvaren je u pogledu zahteva za vraćanje okrnjenog dela penzija od 2014. do 2018. godine, na osnovu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Umesto da država donese odluku o vraćanju pozajmljenih para, sa najviše kote izgovorena je, po ko zna koji put, zahvalnost najstarijim građanima što su odlučujuće doprineli fiskalnoj stabilizaciji državnog budžeta.

UPOZORENJE FISKALNOG SAVETA Da bi se shvatilo kako će preduzete ekonomske mere uticati na standard, poslužićemo se sa dva pasusa ocene verovatno najmerodavnije institucije u zemlji za takvu vrstu analize. Naime, Fiskalni savet Srbije je saopštio sledeće: „Ocenjujemo da je predloženi budžet za 2020. godinu, u zadatim okvirima, relativno dobro planiran. Najveća ekonomska greška koja se odnosi na planiranu budžetsku politiku u 2020. napravljena je pre izrade budžeta za sledeću godinu – rebalansom budžeta za 2019. Tim rebalansom definisano je prekomerno povećanje plata u opštoj državi u proseku od 9,6% (znatno brže od rasta privredne aktivnosti) što je unapred opredelilo veliki deo rashoda u budžetu za 2020. godinu. Preostala budžetska sredstva raspodeljena su uglavnom na dobar način zbog čega Fiskalni savet predloženi budžet za 2020. načelno ocenjuje pozitivno. Ukupni rashodi planirani su približno u visini prihoda, tj. predviđa se odgovarajući, nizak, deficit republičkog budžeta od 20 milijardi dinara (0,3% BDP-a). Projekcije prihoda i rashoda dobre su i konzervativne, pa nema izraženog rizika da se deficit otrgne kontroli. Naprotiv, lako bi moglo da se desi da deficit bude manji od planiranog. Na kraju, budžet predviđa solidno povećanje javnih investicija u infrastrukturu, a u okviru prihoda smanjenje poreskog opterećenja zarada – što su dobre mere koje su, međutim, mogle biti snažnije da je povećanje zarada bilo manje i fiskalno odgovorno, tj. u skladu sa ekonomskim rastom.
„Predloženim izmenama PIO zakona ponovo se uvodi švajcarska formula za usklađivanje penzija. Konkretno, tzv. švajcarska formula za usklađivanje znači da će se penzije usklađivati 50% sa rastom zarada u privredi i 50% sa rastom cena. Usklađivanje penzija na ovaj način osiguraće da se realna kupovna moć penzija ne smanjuje tokom godina, jer će se stopa inflacije preslikavati na usklađivanje penzija, i dodatno obezbeđuje se realni rast penzija (50% realnog rasta zarada) u skladu sa realizovanom stopom privrednog rasta.“
Od 1. januara 2020. penzije će biti uvećane za 5,4 odsto. To je gotovo upola manje od rasta plata u javnom sektoru, koje su od 1. novembra ove godine uvećane u proseku za 9,6 odsto. Tako je nastavljen trend povećanja plata u odnosu na penzije za dva ili više puta, što se u penzionerskim redovima ocenjuje kao praksa da činovnici prvo sebe podmire uvećanjem, a za penzije određuju sredstva u iznosu koja su preostala na osnovu planske projekcije BDP.

FINANSIJSKA NIZBRDICA Pri planiranju budžeta za iduću godinu propušteno je nekoliko šansi, to jest moralnih obaveza prema penzionerima. Naime, posle četiri sušne godine, kada je sprovođena fiskalna konsolidacija državnog budžeta, u petoj, odnosno kalendarskoj 2018. godini, Skupština je na predlog vladajuće većine u parlamentu donela odluku da se privremeno ukine član Zakona o PIO kojim je bilo regulisano da se penzije, prema utvrđenim parametrima, usklađuju dva puta godišnje. Tako za 2018. godinu penzionerima na ime inflacije nije nadoknađen ni jedan jedini dinar. Istovremeno zaposlenima u javnom sektoru plate su povećane za oko 10 odsto.
Da je pravde, a ona se nekako stalno izmigolji kada su u pitanju penzioneri, građanima Srbije u trećem dobu valjalo je za period od 1. 1. 2014. do 31. 12. 2018. godine makar nadoknaditi procenat inflacije koji im je značajnije obezvredio penzije.
Samo dva parametra određuju visinu penzija, a to su ukupna sredstva koja je neko, tokom višedecenijskog rada, uplatio u Fond PIO i koliko je godina bio u radnom odnosu. Ovakav način određivanja penzija ima uporište i u podacima da se sve više povećava jaz između plata u javnom sektoru i penzija. Trenutno je prosečna penzija dostigla neslavni nivo ispod 50 odsto u odnosu na plate. Stručnjaci su izračunali da će penzije u odnosu na plate biti još za deset odsto manje tokom narednih deset godina. Zbog toga su predstavnici naše najstarije populacije, pred usvajanje budžeta za 2020. godinu, podneli amandman da se penzije ubuduće usklađuju 60 odsto u odnosu na plate, a ne 50 odsto, kako je u Skupštini izglasano.
Kako su penzije na stalnoj finansijskoj nizbrdici, sve se više javlja potreba da se, osim načina za usklađivanje penzija, utvrdi i granica ispod koje penzije ne bi smele da padnu. Bila bi to međugeneracijska solidarnost, iskazivanje brige prema građanima trećeg doba, garancija stabilnosti prava i društvenog položaja najstarijih stanovnika Srbije. Da li bi ta granica trebalo da bude 60 ili 50 odsto u odnosu na plate? To bi trebalo da iskaže međugeneracijski društveni konsenzus. U svakom slučaju ako planeri državnog budžeta vide lestvicu na 40 odsto, to ne sluti na dobro.
Pet godina (četiri tokom važenja privremenog zakona, prema kojem su penzije, u odnosu na osnovicu, smanjene i do 22 odsto i godine u kojoj nije važila odredba zakona o usklađivanju mesečnih primanja) moralni kapital je u rukama penzionera koji država, kako u kom slučaju, priznaje ili ignoriše. Kada se očekivalo da, u skladu sa Ustavom, bude vraćen uzeti novac, jer su po definiciji penzije privatna imovina, država se pozvala na Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija. Kao što je poznato, taj zakon ima samo četiri člana i mnogi ga pravnici nazivaju invalid-zakonom. U jednom članu stoji da se isplata po tom zakonu smatra konačnom i to je bilo presudno u opredeljivanju nadležnih da li će penzionerima biti vraćene oduzete pare. Ovaj slučaj zaslužuje podebelu pravnu, moralnu i opštedruštvenu analizu. Ovoga puta ćemo postaviti samo jedno pitanje: kakva je hijerarhija Ustava u odnosu na predmetni zakon? Opšte je poznato da je Ustav na vrhu pravne piramide, pa je logično bilo da sudski organi prilikom presuđivanja u prvom planu imaju najviši pravni akt u državi. U članu 58 Ustava Republike Srbije stoji da se jemči mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. Pravo svojine može biti oduzeto ili ograničeno samo u javnom interesu utvrđenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. Dakle, ako je od penzionera oduzeta svojina, obaveza je da se vrati, ali uz određenu kamatu.

APEL ČINOVNICIMA

Došlo je vreme da deca izdržavaju roditelje koji su poštenim višedecenijskim radom ostvarili penziju. Ta crkavica, kako penzioneri često nazivaju svoja mesečna primanja, nije dovoljna za normalan život bez bilo kakvih luksuza. Sticajem raznih okolnosti i opštom nebrigom penzioneri su dovedeni do prosjačkog štapa. Zbog toga apeluju na činovnike da se mislima stave u njihov položaj, da dočaraju sebi atmosferu u kojoj bi bili teret svojoj deci.
Nije malo ni penzionera koji od „crkavice“ izdržavaju svoju decu koja su ostala bez posla kada su preduzete pljačkaške privatizacije u privredi. Izdržavaju i decu i unuke, a kako im je, bolje je da ih ne pitaju…
Više od dve decenije Srbija izgrađuje ukupan društveni poredak kakav je na Zapadu, preslikavajući ili prilagođavajući svoj sistem rešenjima koja postoje u razvijenom delu sveta. Kada je reč o penzionom fondu gotovo ništa se nije promenilo u njegovom funkcionisanju. Ako penzioni fondovi na Zapadu ulažu novac u profitabilne delatnosti, oplođujući na taj način prihode, zašto se to ne bi događalo i u Srbiji, pa da u kasi penzija bude više zdravog novca? Da li iz RF PIO postoje takve inicijative – nije poznato jer se iz te institucije retko kada „emituju“ informacije za najširu javnost?
Fond PIO vlasnik je i većine banja u Srbiji, ali se pokazalo da su one zaostale u razvoju, pa više nisu „muzare“ za uvećanje novčanih prihoda. Umesto da se na čelo banjskih institucija postavi stručan i preduzimljiv menadžment, uz modernizaciju i privlačnije ponude, krenulo se u rasprodaju banjskih lečilišta. Na taj način se dodatno prazni kasa Fonda PIO.
Pare koje su penzioneri držali u bankama, ili u kućnim štekovima u poslednje vreme – nestale su u ekonomskim krizama, u reformama i fiskalnoj stabilizacija, ili su ih potrošili na školovanje svoje dece.
Sve u svemu, više od milion penzionera živi u uslovima krajnje ili delimične oskudice, a oko 700.000 „boljestojećih“ jedva sastavlja kraj s krajem.
To država mora da ima u vidu.

BIROKRATE BEZ EMOCIJA Na dve ustavne inicijative koje je podnelo nekoliko stotina penzionera, Ustavni sud Srbije reagovao je tako što im nije dao za pravo. Bez mnogo komentara, dovoljno je samo reći – zaista nepravedno.
Penzioneri, međutim, ne odustaju od borbe za pravdu. Nema skupa na kojem se ovaj problem ne ističe kao najvažniji, a upućuju se i zahtevi zvaničnim državnim organima da ipak poštuju pravdu. Prošla je kriza, država iz dana u dan raspolaže sve većim nacionalnim dohotkom, plate ubrzano rastu, a penzije se uvećavaju tek toliko da ne tapkaju u mestu. Vraćanje oduzetog dela penzija tempom kako su krnjene svakog meseca ne bi državu dovelo u nepovoljnu finansijsku situaciju, a najstariji bi konačno osetili da država brine o njima. Stvorena je situacija u kojoj se penzioneri osećaju kao građani drugog reda, to jest kao socijalno ugrožene osobe. Uzeto im je najviše, a najmanje im se vraća. Osećaju se zapostavljeno, odbačeno, imaju utisak da su svojevrsna kolateralna šteta. Briga o vremešnim ljudima u Srbiji ne bi mogla da se oceni visokom ocenom. Zbog toga treba preduzeti svestrane mere, onako kako penzioneri i zaslužuju. Vreme je za studije, analize, za dobra dela nadležnih socijalnih i drugih društvenih institucija. Jer plate rastu dva koraka, a penzije samo jedan.
Nedavno je ministar odbrane izjavio da se još nije dogodilo da u jednoj godini pripadnici sektora odbrane dobiju dva povećanja plata. I to je sušta istina. Nasuprot aktivnim pripadnicima sistema odbrane, penzionisani oficiri i podoficiri čak tri godine nisu dobili ni jednog jedinog dinara na ime povećanja penzije. Prelaskom iz Fonda za SOVO u Republički fond PIO (2012. godine) dogodilo se da penzionisani oficiri i podoficiri istog čina i svih drugih elemenata za određivanje penzija imaju različita primanja, ako su u različita vremena otišli u penziju. Zbog toga je Udruženje vojnih penzionera Srbije uputilo zahtev predsedniku države i predsednici Vlade RS da se vojne penzije ponovo vrate u Fond za SOVO kako bi se „ispeglale“ sve nepravde i kako bi se valorizovale specifičnosti vojne službe. Četiri decenije rada Fonda za SOVO govore da tokom tog perioda nije bilo problema sa penzijama vojnih lica.
Činovnici koji kreiraju život građana trećeg doba reklo bi se po mnogo čemu to čine rutinski, bez emocija, birokratski i bez razmišljanja kako će im biti. To su, u neku ruku, njihovi roditelji, o kojima nedovoljno brinu i koje nisu ispoštovali do kraja. Figurativno rečeno, takav odnos karakteriše situacija u kojoj činovnici od drveta ne vide šumu.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *