Не само о питању Ирана и Блиског истока, посета Москви Ангеле Меркел сигнал је Вашингтону да Берлин има сопствене интересе, који не могу вечито да буду гурани у запећак вољом моћног америчког партнера
Три су, вероватно кључна, разлога која су одвела прошле суботе немачку канцеларку Ангелу Меркел у Москву, на разговоре с руским председником Владимиром Путином. Најпре, то је наставак радова на заједничком пројекту гасовода „Северни ток 2“, што је усложњено након што су САД крајем прошле године усвојиле закон по коме ће учесницима у овом подухвату бити уведене санкције. Овај гасовод је изузетно значајан за обе стране и Меркелова је могла у Кремљу да се из прве руке увери да ће Москва имати снаге и технолошких могућности да оконча његову изградњу. Према информацијама које је Путин изнео на заједничкој конференцији за медије с Меркеловом, „Северни ток 2“ биће пуштен у експлоатацију са закашњењем од неколико месеци, односно до краја ове или почетком следеће године. С обзиром на то да је недавно постигнут петогодишњи споразум о транзиту гаса преко Украјине, а којим се гарантују испоруке на Запад овим правцем, чак и одређено закашњење у изгради „Северног тока 2“ неће бити разлог за бригу никоме у Европи, јер ће гаса бити у довољним количинама.
[restrict] БЛИСКИ ИСТОК И СЕНКА ВЕЛИКЕ КРИЗЕ Сплашњавање украјинске кризе и њено могуће усмеравање у мирније токове други је разлог посете Меркелове Москви. Она и Владимир Путин радили су на регулисању ове кризе свих претходних година и с доласком на власт умереног украјинског лидера Владимира Зеленског отворио се жељени простор да се ситуација стави дугорочно под контролу. С претходним властима у Кијеву, показало се, то није било могуће. Предвођени претходним председником Петром Порошенком, они су потписали Минске споразуме и обавезали се да спроведу озбиљне уступке према становништву Донбаса – укључујући и давање уставног статуса територијама на истоку Украјине – али се то до сада није десило. Изгубљено је време, људски животи, материјална добра, а односи Русије и Европе претрпели су озбиљна искушења. И нико од тога – ни у Европи, ни у Украјини, ни у Русији – није имао користи. Након што се појавила јасна нада да конфликт може бити решен, корак по корак, Ангела Меркел се с Путином окренула разговорима о будућности.Појавила се, међутим, и трећа тема која може поново да закомпликује ствари. То је Блиски исток и сенка велике кризе која се поново надвија над регионом. Таман што је рат у Сирији практично окончан, нови страх ствара се поводом Ирана. Америчко убиство генерала иранске Револуционарне гарде Касима Сулејманија прети да читав регион увуче у вртлог нестабилности. Поново, осим људи са Блиског истока, биће погођена Европа, чије снабдевање енергентима умногоме зависи од дешавања на овом тлу.
Одлазак Меркелове у Москву, сматрају руски експерти, директна је порука Вашингтону да је Европска унија забринута због ескалације на Блиском истоку. Немачка канцеларка у Путину свакако проналази доброг саговорника на ту тему, јер се показало да Москва може трајно да смири ситуацију у Сирији, што је за Немачку веома важно, имајући у виду да је ова земља највећа жртва мигрантске кризе. Путин је прошле недеље, у договору с турским лидером Реџепом Тајипом Ердоганом, пресудно утицао на то да у Либији, још једном великом жаришту мигрантске кризе, буде постигнут прекид ватре. Москва подржава и иницијативу Ангеле Меркел да, под окриљем УН, у Берлину одржи конференцију посвећену решавању овог питања. После преговора с Путином канцеларка је нагласила да се нада успеху примирја, као и да Берлин одржава „тесне контакте“ поводом Либије с Москвом, Анкаром и земљама ЕУ.
„Желим да захвалим за позив да посетим Москву и могућност да одржимо веома садржајне, веома подробне разговоре, како о билатералној агенди, тако и о међународним питањима. Заиста, можемо да тврдимо да, без обзира на неке тешкоће као што су санкције у вези с Украјином, имамо веома интензивне економске односе“, оценила је канцеларка. Уочи почетка разговора с Путином Меркелова је напоменула да их је с нестрпљењем чекала. „С нестрпљењем сам очекивала наше разговоре, наше преговоре. Захвална сам због позива, за дату могућност да дођем овамо, зато што увек сматрам да је боље да разговарамо једни с другима, него једни о другима“, недвосмислена је била Ангела Меркел. Из њених речи може се наслутити да је било отпора овој посети, али да је долазак био њена жеља и одлука, без обзира на различита подозрења, пре свега из Вашингтона. МОСКВА ПОМАЖЕ, ВАШИНГТОН ПРЕТИ Путин је, говорећи о односима с Немачком, указао да Москва полази од принципа поштовања, равноправности и узајамне користи. Све наведено представља базне принципе руске дипломатије последњих година, с посебним акцентом на узајамну корист у односима између држава. Другим речима, из Кремља стално указују да они својим партнерима могу да понуде знатне користи, за разлику од других земаља, поготово западних. Мада у том контексту не помињу изричито САД, јасно је да се то односи првенствено на њих. Последњих година очигледно је да Вашингтон много више прети санкцијама и другим негативним последицама, него што партнере стимулише позитивним подстицајима. Америчка логика је следећа: ако вам Вашингтон уведе санкције, можете да изгубите много више него што ћете добити од сарадње с Русима. Сада је на Москви тежак задатак да садашњим и потенцијалним партнерима докаже да они, ипак, могу да понуде толику корист, која би чак надмашила и штету коју може да нанесе Вашингтон. У случају Немачке и најављених санкција поводом „Северног тока 2“, види се да Кремљ може да успе у својим намерама.
Не само о питању Ирана и Блиског истока, посета Ангеле Меркел јасан је сигнал Вашингтону да Берлин јесте лојалан евроатлантски савезник, али да има и своје сопствене, виталне интересе који не могу вечито да буду гурани у запећак вољом моћног америчког партнера. У околностима пораста популистичких снага у немачкој и широм Европе, Ангели Меркел је јасно да несамостална и готово вазална позиција према Америци није дугорочно одржива, наноси озбиљну политичку штету и дестабилизује немачко друштво. Посебан разлог за забринутост долази од немачких привредника, веома заинтересованих за развој свих облика економске сарадње с Русијом – од пуног отварања руског тржишта (што је лимитирано после увођења санкција), преко јачања драгоцене енергетске сарадње, па до реализације амбициозних заједничких пројеката. Све то Москва нуди Немцима, у оквиру „узајамно корисне сарадње“. И изгледа да ова тактика даје резултате.
Беспуће екстериторијалних санкција
Како је нагласио Путин, у периоду јануар–октобар 2018, трговински промет између Москве и Берлина износио је 43,8 милијарди долара. То је готово двоструко мање него што је било пре кризе у Украјини и међусобног увођења санкција, што указује да у будућности има простора за суштински напредак. Наравно, под условом да проблеми између Москве и Кијева буду решени на адекватан начин, на чему се последњих месеци интензивно ради – уз снажну подршку Немачке и Француске. Немачке инвестиције у Русију достигле су 20 милијарди долара, а руска улагања у немачку привреду девет милијарди. Ове инвестиције последњих година убрзано расту, што сведочи о повећаном интересовању за обнављање и унапређење односа с обе стране. Русија и Немачка, иначе, спадају у ред најближих економских и трговинских партнера: с руске стране, само је размена с Кином већа. То је још један разлог због чега руско-немачка сарадња може другима да засмета. |