Политички контекст

ПОЗАДИНА РАТА ТЕЛЕКОМА И ЈУНАЈТЕД ГРУПЕ

Да ли се у актуелном сукобу Телекома и Јунајтед групе комерцијални рат претворио у политички, или је пак он све време вођен под плаштом комерцијалног надигравања? Биће да су обе премисе истините

Сећате се код нас (с разлогом) помпезно најављиваног гасовода „Јужни ток“, којим је, између осталих, руски гас требало да се транспортује преко територије Србије до земаља Европске уније. Званични Београд полагао је много наде у овај пројекат рачунајући колико би користи држава Србија од тога могла имати. Од „Јужног тока“ се, нажалост, одустало децембра 2014. јер је Бугарска морала да се повинује захтевима Брисела да поштује одредбе Трећег енергетског пакета којим се забрањује да иста компанија буде и произвођач и власник дистрибутивне мреже.
Овакав принцип раздвајања произвођача и дистрибутера у законодавству Европске уније не постоји само када су у питању производња и дистрибуција гаса, него и медијског садржаја. Прописи су прописи, што би рекао Павле Вуисић у култном филму „Ко то тамо пева“, али само када се ради о Русији, а када су у жижи интереси неких других приступ је много флексибилнији, а штетност тога видљива је последњих дана захваљујући рату између Телекома и Јунајтед групе. Пројекат „Media ownership monitor Srbija“, који заједно воде БИРН и Репортери без граница, а уз помоћ немачког Министарства за економску сарадњу и развој, у делу о телевизији Н1 наводи: „Истраживање Медијске опсерваторије за Југоисточну Европу из децембра 2014. показало је да је покретање ове телевизије било излобирано у Европској комисији у Бриселу од стране ККР-а и Европске банке за обнову и развој (ЕБРД). Наиме, истраживање показује како су људи који су радили у Европској комисији променили српску верзију нацрта медијских закона, након лобирања ККР-а и ЕБРД-а, како би омогућили покретање ТВ Н1 и то тако што су дозволили да дистрибутери садржаја могу уједно бити и произвођачи истог. Одвојеност дистрибуције од садржаја је оно за шта се сама Европска комисија претходно залагала у случају Србије и осталих земаља са фрагилним медијским системима.“ Додају да су „почетку рада сајта и телевизије претходили преговори српске владе са бившим директором ЦИА (а сада директором Глобалног института ККР-а) Дејвидом Петреусом и бившим амбасадором САД у Србији Камероном Мантером“. Важно је имати у виду да ово није рекао Александар Вучић, који је због називања Н1 „америчком телевизијом“ оптуживан за насилништво над медијима, нити неко од његових медијских кербера, него су написали БИРН и Репортери без граница и објавили помоћу немачких хонорара.

[restrict] ПОНУДА КОЈА СЕ НЕ МОЖЕ ПРИХВАТИТИ Садашња бура покренута је пошто је Јунајтед група преко свог информативног пројекта Н1 упозорила јавност Србије да је кабловски дистрибутер „Супернова“, иза којег стоји државно предузеће Телеком Србија, из своје мреже искључио програм Н1 и тиме грађанство Србије ускратио за једину професионалну, објективну, независну и тако даље информативну телевизију. Цензура! Прогон! Медијски мрак! Диктатура! Ускликнули су присталице и обожаваоци овог „алтернативног јавног сервиса“, како воле за себе да кажу запослени и љубитељи Н1. Да би се „геноциду“ државе над овим слободарским медијем стало на пут покренута је чак и широка акција „ДаСеВидиН1“ којој су се одазвале бројне јавне и мање јавне личности како би објасниле због чега је Н1 најблиставија звезда медијског неба Србије која нипошто не сме бити угашена.
Врло брзо се, међутим, испоставило да није баш истина да је Телеком, односно „Супернова“ из своје понуде искључила Н1 вођена злокобним мотивом да грађане Србије пред парламентарне изборе ускрати за тај трачак светлости у свеколикој медијској тами. На основу делова документације које је објавио Телеком јасно се види да је Јунајтед група, односно ћерка фирма Јунајтед медија инсистирала под претњом судским гоњењем и кривичном пријавом да сви програми у њеном власништву, укључујући и Н1, буду искључени с мреже до 17. јануара у поноћ.

„Све се то дешавало 17. јануара увече. Прво писмо за искључење канала добили смо око 21 час. На нашу молбу да наставимо преговоре, стигло је друго писмо у 22.30, ултимативно, где су претили под кривично-материјалном одговорношћу, уз претњу да ћемо бити тужени за пиратерију“, рекао је на конференцији за новинаре генерални директор Телекома Србије Предраг Ћулибрк показујући писмо. Пошто је овај захтев испуњен, на Н1 је покренута кампања против Телекома оптуженог да је својевољно, из чистог хира, грађане ускратио за програме Јунајтед медије. Оптужба је првобитно обухватала све канале, али се убрзо свела само на Н1, иако су осталих 16 канала, посебно они спортски, далеко гледанији и важнији обичним грађанима. Јунајтед група сада Телекому ултимативно, готово „корлеонеовски“, намеће захтев да у своју мрежу укључи Н1, али не даје остале канале за које је Телеком из чисто комерцијалних разлога далеко заинтересованији. За остале канале захтева потписивање уговора који између осталог подразумева територијалну ограниченост емитовања, што је Телекому неприхватљиво, а при томе и, како наводе, противзаконито. Јунајтед медија је пак оптужила Телеком за саботирање споразума истичући да цене које су они нудили нису ништа више од оних из претходних уговора, али проблема територије се нису дотакли. „Апсурдно је да Телеком Србија своје кориснике обмањује да смо ми онемогућили гледање наших програма, када су они одбили да потпишу уговор“, навела је Јунајтед медија у саопштењу, а Јунајтед група је то допунила оптужбом да Телеком „има за циљ који је јасан и видљив сваком грађанину, да ускраћује програме који им нису по вољи и тиме појача медијски мрак у години избора“.
Уз ограду да нисмо довољно стручни и упућени у материју склапања пословних уговора, морамо приметити да овде постоји извесна уцена од стране Јунајтед групе: или ћете потписати уговор какав нама одговара без обзира на ваше сопствене интересе, или ћете се (фигуративно) пробудити с коњском главом у кревету, што је у овом случају оптужба за стварање медијског мрака и цензуру, а у будућности ко зна шта још. С обзиром на то да смо из горепоменутог истраживања које су објавили БИРН и Репортери без граница видели да су они који стоје иза Јунајтед групе довољно снажни да мењају европске законе, јасно је колико је тај притисак уистину снажан.

ЈАВНИ ИНТЕРЕС И Н1 У кампањи за Н1 присталице истичу да је овај програм дефакто преузео улогу јавног сервиса и да ради у интересу свих грађана, док се истовремено званични јавни сервис, Радио-телевизија Србије, проглашава пропагандним сервисом режима и непрофесионалним медијем (не увек без основа, мора се признати). Чињеница је, међутим, да је и Н1, колико год се бусао у груди својом васколиком професионалношћу и објективношћу, медиј чије је извештавање крајње тенденциозно и уско усмерено на циљеве постављене уређивачком политиком која је таква каква јесте, без обзира да ли је скројена у Вашингтону, Бриселу, Луксембургу, или Београду (на коју свакако имају право). Који то професионални и објективни медиј у дебатну емисију о бојкоту НИН-ове награде позове два истомишљеника, а никога с друге стране? Колико је професионално у емисију о слободи медија позвати пет истомишљеника, а никога не само с друге стране него ни из „ривалског“ новинарског удружења? Колико је објективно из недеље у недељу и из дана у дан извештавати о антирежимским демонстрацијама и када се на њима не окупи више од педесетак људи, а не известити о, на пример, литији против црногорског закона о слободи вероисповести која је у Земуну и на Новом Београду окупила десетак хиљада људи? Колико је људски, у крајњој линији, да из године у годину традиционално од 7. до 15. јула наглабају о „геноциду“ у Сребреници, а да у вестима нема места за комеморацију Србима побијеним у Подрињу којој присуствују највиши државни функционери и Републике Српске и Србије? Ово су само неки од примера крајњег непрофесионализма и необјективности којих се ваш аутор као редовни гледалац овог пропагандног сервиса може у тренутку сетити. На њих, да поновимо, имају право, само и грађани треба да се сете да тамо где је шупље највише звечи, а у овом случају највише одзвањају речи „професионализам“, „објективност“ и „независност“.
Ако смо само на домену комерцијалног, нема Телеком никакав финансијски интерес да преноси Н1 која има гледаност од 0,55 посто (поређења ради, РТС има 21,62 посто по подацима „Media ownership monitor Srbija“). Њих, наравно, пре свега интересују други канали из пакета Јунајтед медије који су далеко гледанији, али које ова компанија, по свему судећи, не жели да им да. Мора се, међутим, признати и постојање „политичког контекста“, на који је указао и амбасадор САД Ентони Готфри, али и стварног јавног интереса да Н1 буде доступан што већем броју грађана Србије, па да сами изаберу хоће ли га гледати, или не. Таквог је става и председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић. „Важно је да постоји телевизија критички настројена према власти и да ту телевизију може да гледа што више људи. Надам се да ће спор око права на емитовање канала у власништву Јунајтед медије бити решен брзо“, рекао је он за Печат. Радомировић је, међутим, указао на још две веома важне ствари. Прва је да би у међувремену „било добро да Јунајтед медија дозволи грађанима Србије да Н1 прате преко интернета, као што је то омогућила гледаоцима у Хрватској“. Овакву могућност Марија Шехић са Н1 је одбацила с образложењем да не могу свој програм да уступају бесплатно, јер морају од нечега да живе. Ово је тек полуистина, јер Н1 и овако послује са значајним губицима – према последњим подацима које објављује „Media ownership monitor Srbija“, 2017. године, компанија није имала „оперативни профит већ губитак из редовног пословања пре опорезивања у износу од 23.659.000 динара“. Значи, не раде за новац него у „јавном интересу“, па макар и банкротирали.
Радомировић је указао на још једну важну ствар. Док Јунајтед група и Н1 осуђују Телеком што је из своје понуде избацио њихове канале да не би био кривично гоњен и позивају кориснике овог дистрибутера да откажу уговоре и пређу на СББ, они су из своје кабловске понуде избацили канале из Републике Српске који су, како наводи Радомировић, „укинути без икаквог образложења“.

[/restrict]