ПАНДЕМИЈА НА ПУТУ СВИЛЕ?

Коронавирус између (с)вести и стварности

Из Кине су нам вековима стизали вируси, али и идеје о њиховом сузбијању, као што је вакцинација. Што се коронавируса тиче, важно је да се евентуална пандемија сасече у корену тамо где је избила, на чему Кина ради предано и упорно. У Вухану ће, баш као у Пекингу 2003. године, за свега неколико дана бити подигнута монтажна болница укупне површине 25.000 квадратних метара с хиљаду болесничких постеља

У време када настаје овај текст, у понедељак увече, кинески медији, позивајући се на саопштења тамошње Националне комисије за здравље, извештавају да су у матичном делу земље од коронавируса оболеле 2.744 особе. Преминуло је осамдесет људи. У Вухану, граду у ком су забележени први случајеви поменуте болести, до 3. фебруара биће подигнута монтажна болница од 25.000 квадратних метара с хиљаду кревета, а потом још једна. У том граду је до понедељка увече по средњоевропском времену од коронавируса оболело 698 особа. Здравствене власти провинције Хубеј, чији је Вухан главни град, прате 10.394 лица за која се верује да су била у контакту са зараженим пацијентима.
У Кини је изоловано више од 56 милиона људи. Скоро пола милијарде путника, који су се запутили својим кућама за Кинеску Нову годину, од чега је 79 милиона њих путовало авионима, представљају потенцијалне преносиоце вируса. Стога је наложено да се празновање Нове године продужи. У акцији сузбијања коронавируса учествује особље три кинеска војномедицинска универзитета из Чунгћинга и Шангаја.
Ширење коронавируса унутар Кине, али и из Кине по свету (до закључења овог броја „Печата“ вирус је стигао до Специјалног кинеског административног региона Хонгконг, острва Тајван, Француске, САД и Канаде, Аустралије, Јапана, Вијетнама, Непала, Јужне Кореје и Малезије) постало је велика медијска игра бројкама. Главна питања више нису шта је коронавирус, колика стопа смртности може да се реално очекује или какве мере Кинези заиста предузимају да евентуалну пандемију сасеку у корену, већ лицитација бројем оболелих и преминулих која се непрекидно одвија из сата у сат. Из такве лицитације бројевима заражених и преминулих не произлази питање хоће ли уопште вирус стићи до нас и под каквим условима, него када.

[restrict] КОРОНАВИРУС МАЊЕ ОПАСАН ОД ГРИПА? Амерички Центар за контролу и превенцију болести јесенас је објавио процену да ће од 1. октобра прошле до 18. јануара ове године од „класичног“ грипа, односно компликација изазваних „класичним“ грипом, у САД умрети између 8.200 и 20.000 људи, као и да ће у истом периоду, због исте болести, бити хоспитализовано до 250.000 људи, те да ће се укупан број оболелих кретати између 15 и 21 милион. У поређењу са овим подацима, први извештаји из Кине не изгледају катастрофично, као када се посматрају као пука игра бројки на телевизијским кајронима и у хитним вестима. При томе, опасност од овог вируса не треба потценити, а са ума не треба сметнути чињеницу да би и промил смртности од овог вируса био више него висока цена за његову појаву на светској позорници здравља.
Предраг Кон, начелник Јединице за заразне болести Градског завода за јавно здравље у Београду, крајем прошле недеље је изјавио да тренутни подаци које имамо о ширењу коронавируса још не дају тачну слику. Према др Кону, имаћемо је тек за неколико месеци. Он нас је подсетио да је коронавирус познат већ пола века. Његове манифестације из 2002, када се појавио као САРС (Severe Acute Respiratory Syndrome) и 2012, када смо га упознали као МЕРС (Middle East Respiratory Syndrome), показује, како др Кон каже, да он „може да се повампири и изазове крајње озбиљна обољења са смртним исходом“. „Ово што се сад дешава и што сад пратимо још нису стварни подаци. Tо ће време прочистити. Смртност би могла да буде, како сада изгледа, око два одсто, вероватно још и нижа. Што се тиче саме опасности, далеко је нижа него код грипа, јер је потенцијал преношења вируса далеко нижи“, истакао је Кон на телевизији Н1. Подаци и предвиђања које је Кон изнео драстично се разликују од произвољне најаве „Српског телеграфа“, који је 23. јануара, без пардона, најавио да би коронавирус, попут шпанске грознице, могао да однесе 50 милиона живота.
Кон је навео да је за припрему вакцине против коронавируса потребно најмање шест месеци до годину, те да период инкубације још није познат. Код обољења од САРС-а инкубација је трајала две недеље. Кон је нагласио да су спекулације да је коронавирус направљен у лабораторији бесмислене и да преношење коронавируса са човека на човека углавном, како је рекао, подразумева близак контакт, што је, тврди, знатно боље него да се шири капљично попут грипа. Кон је искључио могућност да се коронавирус у Србију увезе у контејнерима заједно с кинеском робом.

КИНА КАО ИЗВОРИШТЕ ЗАРАЗА Вреди подсетити да су се многи медији, жедни крупних бомбастичних наслова и објава, међу којима су били и неки српски таблоиди, и пре појаве коронавируса бавили медицинским сензацијама у Кини. Новембра прошле године најавили су катастрофичан повратак бубонске куге на велика врата, описујући случај 55-годишњег ловца који се поменутом болешћу заразио након што је појео дивљег зеца. Уз то је редакција једног овдашњег таблоида назив Унутрашње Монголије, која је аутономни регион на северу Кине, превела као „унутрашњост Монголије“, па је испало да је заражени пацијент живео у Монголији, уместо у Кини, што сведочи о посвећености чињеницама и поштовању читалаца које је, очигледно, требало импресионирати или шокирати пре него информисати. Истини за вољу, нека подручја Далеког истока, али и централне Азије важе за места заразе и епицентре ширења вируса. Већина стручњака сматра да је управо поменута куга у 14. веку у Европу стигла из Кине. САРС се током 2002. и 2003. године такође појавио у Кини. Не треба заборавити ни да су кључне идеје о лечењу обољења изазваних вирусима стизале из Кине путевима свиле. Кина је, наиме, постојбина вакцинације, тачније поступка инокулације, односно вариолизације. Реч је о контролисаном уносу вируса великих богиња у организам. Овај поступак у Кини је познат још од 10. века. Процес вариолизације помиње се у књизи „Бенцао гангму“ Ли Шичена (1518–1593). Ова обимна студија, започета 1552, а завршена 1578. године, обухвата белешке о медицинској употреби око хиљаду биљака и исто толико животиња. Богато илустровано, дело је штампано 1596. године. Век и по касније вариолизација, код нас у то време позната као калемљење богиња, увелико је била присутна на Балкану и потом у Европи. Овај поступак превенције једне тешке и опаке болести путевима свиле пренет је у Турску током 17. века или чак раније, а Европа га је упознала у 18. веку, захваљујући, поред осталих, леди Мери Вортли Монтегју (1689–1762), супрузи Едварда Вортлија Монтегјуа, британског посланика у Цариграду, данашњем Истанбулу.

ПОДРШКА ПЕКИНГУ ИЗ СВЕТА Кина опасност од могуће пандемије доживљава озбиљно и одговорно, делује одлучно и ништа не препушта случају. То се види и по реакцијама које стижу из свих делова света. „Радимо 24 сата дневно како бисмо подржали Кину и њене људе током овог тешког времена. Остали смо у блиском контакту с погођеним земљама, с нашим регионалним и сеоским канцеларијама које су дубоко укључене“, објавио је у недељу на твитеру генерални директор Светске здравствене организације Тедрос Адханом Гебрејесус. Папа Франциско истог дана похвалио је, како је навео, велику кинеску посвећеност спречавању ширења коронавируса, додавши да се моли за упокојене, болесне и њихове породице. Гауден Галеа, представник Светске здравствене организације у Кини, за лист „Чајна дејли“ изјавио је да је Кина сама одлучила које мере сматра примереним и да се нада да ће се мере изолације показати ефикасним. „Дивимо се храбрости народа и владе Вухана. Надамо се да ће ова привремена жртва бити снажан допринос јавном здравству и уистину глобалном здрављу“, рекао је Гауден Галеа.
Иначе, поменута монтажна болница у Вухану биће копија Сјаотангшан болнице, подигнуте у Пекингу за свега шест дана и седам ноћи, крајем априла 2003. године због појаве САРС-а. Од 680 оболелих од САРС-а, који су хоспитализовани у Сјаотангшану, преминуло је њих осам, а стопа смртности је на крају износила 1,18 одсто, упркос катаклизмичним насловима у значајном броју светских медија.

ГДЕ ЈЕ ИЗВОР ЗАРАЗЕ И ШТА ДАЉЕ? Иако стручњаци истичу да још нема чврстих доказа да је коронавирус са животиња на људе прешао на пијаци у Вухану, лист „Чајна дејли“ у коментару који потписује Ву Јунг наводи да је илегална трговина дивљим животињама на велетржницама с морском храном у Вухану отворила Пандорину кутију, изазвавши смрт најмање 56 људи. „Требало би да уложимо све напоре да спречимо и контролишемо ту пошаст. Али истовремено се морамо вратити извору трагедије и темељно разбити зачарани круг од дивље животиње до смртоносне пошасти“, дословно се наводи у коментару. Аутор недвосмислено износи тврдњу да је за преношење коронавируса на човека одговорна врста слепог миша, уз напомену да се наводно слично догодило и са заразама САРС-ом. „Институт за вирусологију Кинеске академије наука први пут је 2013. године утврдио да је извор вируса САРС био слепи миш. Ова врста шишмиша може да се пронађе на југоистоку и југозападу Кине. Парадоксално је да је растојање од велетржнице морских плодова у Вухану до Института за вирусологију Кинеске академије наука, који је један од најнапреднијих државних института за истраживање вируса у земљи, мање од 15 километара. Жена која је члан истраживачког тима са овог института упозорила је још 2018. да, премда се САРС за све ове године није вратио, у природи још постоје вируси слични САРС-у. Ако ми, људи, не обратимо пажњу на такво стање, потенцијална претња, следећа вирусна инфекција, може доћи и заразити људе посредством других животиња. То је одмах иза угла… За мање од годину дана њене речи су се обистиниле“, наведено је у коментару кинеског листа, уз напомену да Кину озбиљније епидемије чекају већ на следећем кораку, ако не буде могла трајно и свеобухватно да забрани трговину дивљим животињама.

[/restrict]