Српска књижевност инспирисана медитеранским темама, њене најзначајније странице, сем што илуструју српско присуство и историјску повезаност са Медитераном, на начин значајне културе и аутентичне литературе, откривају и потврђују и ону надисторијску и надвременску вредност и значај Медитерана и медитеранског света уопште
Откривајући српско искуство Медитерана у књижевности и култури, у књизи Медитерански светионик Зоран Живковић је српску културу представио не само као отворену и комуникативну већ ју је и апострофирао као изузетно важну, на том делу света где су се на изузетан начин сусрели чудесни географски простор и историја.
На том делу света, на којем се догодило једно никада дотле забележено превирање духа и невероватна продукција богатства, захваљујући српским писцима проучаваним у овом раду, Медитеран је заиста постао природни амбијент српског језика и српске књижевности.
Кроз дела више српских писаца у историјској перспективи, Медитерански светионик говори о једном изузетно значајном западњачком искуству српске културе које трајно остаје у српској култури.
На страницама српске медитеранске прозе, сунце и морско плаветнило, али и све те локалне боје медитеранског света нису се само први пут појавиле, већ су аутентично запулсирале и засјале.
У складу са оним најсуштинскијим у медитеранској култури, српски писци афирмишу српски идентитет у богатом медитеранском мозаику, али и оно што ту није српско. Чак и у делима где се посебно узноси оно што је толико другачије и припада другим културама, као да преовлађује уверење да то „тако другачије и туђе“ нигде није тако блиско и складно повезано са српском културом и идентитетом као ту, на Медитерану.
Али уз све то, српска књижевност инспирисана медитеранским темама, њене најзначајније странице, сем што илуструју српско присуство и историјску повезаност са Медитераном, на начин значајне културе и аутентичне литературе, откривају и потврђују и ону надисторијску и надвременску вредност и значај Медитерана и медитеранског света уопште.
У свом првом делу Медитерански светионик представља једну свеобухватну културно-историјску синтезу о Медитерану, вероватно и прву такве врсте на српском језику. У другом делу, кроз огледе из културне историје и имагологије, ова студија показује како сви ти различити доживљаји Медитерана у српској књижевности откривају и начине на које су Срби као народ примали разноврсне импулсе Медитерана. И без обзира на све историјске изазове, постајали тако и природни и интегрални део медитеранског друштвеног и цивилизацијског мозаика.
У времену када су најновији историјски догађаји и светско историјско клатно Србију поново више померили ка Истоку и Средњој Европи, књига Медитерански светионик с разлогом истиче медитерански аспект српске књижевности и културе, где је једино могуће остварити оно што сматрамо за вечност историјског бића и националног идентитета једног народа.
Наслови као: Срби Венеција, Православна Далмација, Чија је дубровачка књижевност, Значај медитеранског гласа српске књижевности, Владика на Везуву, Vedi Napoli e poi muori, Горски вијенац у Млецима, Медитеранска приповедачка полихронија Симе Матавуља, Медитеранац хајдучке крви и ускочке традиције, показују колико ова књига претендује на најшири круг читалаца вечно опчињених Медитераном.
Само неколико месеци пошто је објављен, Медитерански светионик је већ „овенчан“ угледном и престижном наградом Вукове задужбине за науку.