Хокејашке измене у руској влади

Ако су претходне владе имале задатак да одбране земљу и уздигну њену моћ у свету, онда ће Мишустин морати да се суочи с најважнијим питањем 21. века – изградњом економске моћи Русије као модерне силе

Да је неко пре 14 дана (про)рекао да ће Русија, готово муњевито, добити 14 нових министара, мало ко би поверовао. Но то се десило: влада премијера Михаила Мишустина је формирана, а у њој је прегршт нових лица. Судећи по саставу, биће то значајно другачији кабинет министара него онај који је предводио Дмитриј Медведев. Ако је руски „човек број два“ током осам година, готово безуспешно, покушавао да убризга више енергије у владин прилично троми мотор, сада је очигледно да ће Мишустин то покушати ослањајући се на млађе кадрове. Драж целом процесу даје чињеница да је у владу ушао читав низ људи у четрдесетим годинама, када су спремни највише да пруже. И када се, можда баш међу њима, траже нови лидери који би могли да обележе наредне деценије на политичкој сцени Русије. Истовремено, премијер Мишустин није превише ризиковао, задржавајући старе, прекаљене борце на позицијама важним за опстанак земље, пре свега у одбрани и дипломатији, где су два Сергеја, Шојгу и Лавров, и даље неприкосновени. За Русију је почео нови политички циклус.

[restrict]

ПОВРАТАК БЕЛОУСОВА За многе је највеће изненађење промена на позицији одмах испод премијерске – први потпредседник владе од сада ће бити Андреј Белоусов, уместо Антона Силуанова, који ће, додуше, задржати ресор министра финансија. Повратак Белоусова у владу, где је већ био нешто дуже од годину дана (2012. и 2013) на месту министра за економски развој, говори да је као заменик премијера спреман за много озбиљнија задужења. Белоусов је, иначе, овог пута у владу ушао с места утицајног помоћника председника Русије за економска питања, а на ту функцију прелази Максим Орешкин, досадашњи министар економског развоја.
Ако се некоме чини превише замршена ова кремаљска кадровска комбинаторика, нека се само замисли над следећом шемом: Андреј Белоусов је од 2012, после избора Владимира Путина за председника РФ, мало више од годину дана био у влади Дмитрија Медведева као министар економског развоја – то јест на функцији с које је Максим Орешкин сада прешао на место председниковог помоћника за економију, а где се Белоусов налазио од 2013. до 2020. године. Али ни то није све. Многи су мислили да ће Белоусов још 2012. постати Путинов помоћник, али је на то место тада постављена Елвира Набиуљина, прешавши управо с места министра за економски развој (2007–2012), које препушта Белоусову. Годину касније, међутим, Набиуљина прелази на позицију председнице Централне банке Русије (Банка Русије), а њено место економског саветника Владимира Путина преузима опет Белоусов. Управо он и Набиуљина, уз Игора Шувалова, тадашњег заменика премијера Путина, били су задужени за формирање читаве економске агенде руске владе у периоду од 2008. до 2012. године. Од ове године њихов тандем биће најважнији целом економском систему Русије.
Белоусов (61) је, иначе, веома занимљива фигура. Предвиђа се да ће, заједно с премијером Мишустином, бити у стању да убрза темпо привредног раста, повећа социјални стандард грађана и заврши огромне националне инфраструктурне пројекте, вредне 400 милијарди долара, са чиме се Медведев и Силуанов очигледно нису снашли. Белоусова медији сматрају „идеологом националних пројеката“, па његово именовање на место одакле се ови пројекти спроводе не треба никога да изненади. Како се наводи, новца за изградњу има, али због процедура и зачкољица никада није реализован сав финансијски потенцијал. Белоусов, који је највише скренуо пажњу 2018. изјавом да сваке године од 14 највећих компанија треба узимати 513 милијарди рубаља екстрапрофита и улагати у испуњење економских и социјалних циљева председника Путина, сада ће добити прилику да убрза ове процесе. Његова идеја је тада одбачена, али је усвојена друга – ових 14 компанија учествоваће у изградњи државно важних пројеката, укупне вредности 12 билиона рубаља.
Нови заменик премијера је доктор економских наука, као и његов отац. Још као млад бавио се разрадом економских модела и прогноза, био је члан и предводио је важне научне лабораторије из ове области. Као и Елвира Набиуљина, годинама је био део тима тадашњег министра економије Германа Грефа, данашњег првог човека „Сбербанке“. Осим Путина, Белоусов је саветовао и премијере Јевгенија Примакова, Сергеја Степашина, Михаила Касјанова и Михаила Фрадкова. Објавио је 2005. извештај „Дугорочни трендови руске економије: сценарији економског развоја Русије до 2020. године“, када је предвидео кризу 2008, економски пад 2011. и 2012. године. Белоусов је од 2015. до 2017. био председник Савета директора „Росњефта“, највећег светског произвођача нафте. На тој функцији наследио га је 29. септембра 2017. бивши немачки канцелар Герхард Шредер.

ПРИНЦИПИ ЛЕТЕЋИХ (ХОКЕЈАШКИХ) ИЗМЕНА Још једно веома занимљиво име је Дмитриј Чернишенко, потпредседник владе задужен за културу, туризам и спорт. На ово место дошао је с позиције генералног директора „Газпром медија холдинга“, који под контролом има неколико централних телевизијских канала и друге утицајне медије. Чернишенко (51), осим што се налази на листи 500 најутицајнијих медијских личности у свету, такође је и поштовалац хокеја, омиљеног Путиновог спорта. Штавише, Дмитриј Николајевич је председник Континенталне хокејашке лиге (КХЛ), пандана америчком НХЛ-у. И премијер Мишустин је љубитељ хокеја и игра заједно с Путином у оквиру аматерске Ноћне хокејашке лиге, где је веома активан и министар одбране Сергеј Шојгу, као и још неколицина утицајних бизнисмена и високих државних функционера. По принципу летећих хокејашких измена, Путин и Мишустин су – изгледа – направили брзе промене готово читаве руске владе.
Било би сада сувишно излагати биографије свих чланова Мишустиновог кабинета, па чак и само 14 нових лица међу њима. Али није на одмет набројати имена и ресоре где је дошло до промена, а где су задржали своје позиције. Осим Белоусова и Чернишенка, нови потпредседници су: Дмитриј Григоренко (шеф Апарата Владе РФ), Марат Хуснуљин (грађевина и регионални развој), Викторија Абрамченко (саобраћај, телекомуникације и дигитализација економије) и Алексеј Оверчук (аграр, природни ресурси и екологија). Нови министри су: Михаил Мурашко (здравство), Олга Љубимова (култура), Сергеј Кравцов (просвета), Валериј Фаљков (наука и високо образовање), Максут Шадајев (дигитални развој, везе и телекомуникације), Олег Матицин (спорт), Антон Котјаков (рад и социјална заштита), Максим Решетњиков (економски развој) и Константин Чујченко (правда).
На својим местима остали су потпредседници Владе: Татјана Голикова (социјална политика), херој Руске Федерације Јуриј Борисов (одбрамбено-индустријски комплекс и ракетно-космички сектор) и Јуриј Трутњев (опуномоћени представник председника РФ за Далекоисточни федерални округ). Међу министрима, Путин и Мишустин задржали су следеће: Владимир Колокољцев (унутрашњи послови), Јевгениј Зиничев (ванредне ситуације), Сергеј Лавров (инострани послови), Сергеј Шојгу (одбрана), Александар Козлов (развој Далеког истока и Арктика), Дмитриј Кобилкин (природни ресурси и екологија), Денис Мантуров (индустрија и трговина), Дмитриј Патрушев (пољопривреда), Владимир Јакушев (грађевинарство и комунална питања), Јевгениј Дитрих (саобраћај), Антон Силуанов (финансије) и Александар Новак (енергетика).

ПУТИНОВ ДУГ РУСИЈИ Већ из овог кратког прегледа могу се установити неке тенденције. Прво, највеће промене су се десиле на горњем нивоу, међу потпредседницима владе, где их је већина замењена. Друго, кључни резови учињени су у сфери економске и социјалне политике, док су ресори силе остали без промена. Из тога би се могао извући закључак да је Путин незадовољан социјалним реформама и да на овом пољу жели брже и опипљиве резултате, као и продор Русије у круг дигитално најнапреднијих држава. И треће – биографије премијера Мишустина и његових министара и потпредседника указују да међу њима има много економиста, веома образованих доктора наука.
За неке од њих, укључујући и Мишустина, може се рећи да су научници. То упућује на још један, најважнији закључак. Ако су претходне владе имале примарни задатак да одбране Русију и уздигну њену војну и политичку моћ у свету, што је веома ефикасно постигнуто у условима оштре конфронтације са Западом, онда ће Мишустинов кабинет са не мањом енергијом морати да се суочи с најважнијим руским питањем 21. века – изградњом економске моћи руске државе и њеног позиционирања као модерне производне и технолошке силе савременог света. То је посао који Путин за своје владавине још није сасвим окончао. То је његов дуг према Русији.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *