Зона сумрака – СТВАРАЊЕ СУПЕРХЕРОЈА

Најновија дешавања у Демократској странци најбољи су доказ опозиционе фасцинације Александром Вучићем и да управо они, више него сам Вучић и његове присталице, од председника Србије и СНС-а праве свемоћног суперхероја

Вучић је последњих дана активирао све ресурсе у безуспешном покушају да разбије бојкот избора и консолидацију Демократске странке – рекао је председник те партије Зоран Лутовац објашњавајући јавности одлуку више високих функционера да демонстративно напусте седницу Главног одбора ДС-а. „Мислим да то искључиво и само иде у прилог овом режиму и Александру Вучићу“, рекао је, с друге стране, један од оних који су напустили седницу, потпредседник посланичке групе демократа у Скупштини Србије Балша Божовић, оптуживши тако Лутовчево крило за „колаборацију“.
Опозиција је до сада заиста кривила Вучића за све и свашта, од урагана на Карибима до подстицања рата у Јемену. За нешто потпуно бесмислено, а за нешто и не баш. Посебно су се спрдали с идејом Вучића као супермена који се свуда појављује и решава ствар, али изгледа да су на крају и сами поверовали у Вучићеву свемоћ и натприродне снаге, па су га оптужили и за сопствени раздор и сопствену глупост и неспособност. Да ли је реално да Вучић у шаци држи Бранислава Лечића, који је својим неуротичним смехом попут Џокера у покушају из недеље у недељу увесељавао народне масе на протестима? Или Александру Јерков? Радослава Милојичића познатог као Кена? Или је пак истина да је у џеп ставио харизматичног Лутовца и још харизматичнију потпредседницу ДС Драгану Ракић заједно са замеником председника Сашом Пауновићем?
Могуће је да је истина негде у средини, да Вучић својим надмоћним интелектом и ненадмашним знањем макијавелистичких вештина у ствари контролише и једне, и друге, па их пушта да се черупају попут петлова, док се он и народ забављају том представом. Вероватније је, међутим, да у питању није политичко мајсторство председника Србије него политички аматеризам великог дела оних који му се супротстављају. А има ту и доста параноје и самообмане. Тако, на пример, ови исти људи листом верују да је Вучићу и његовој СНС баш њихова Демократска странка непојмљива претња због које он ноћима не може ока да склопи.
„ДС је на правом путу, на путу повратка некадашње снаге“, каже запоседнут демоном незабележеног оптимизма Зоран Лутовац и додаје да ће „ДС показати озбиљност и одговорност и око себе окупити проевропске реформске снаге друштва“, па „режим пуца по свим шавовима и сад покушава свим силама, користећи све државне ресурсе да разбије Демократску странку и јединство опозиције, али у томе неће успети“. О каквом правом путу, озбиљности и одговорности се овде говори? Зар су то епитети за циркус који се дешава у ДС-у? Која је то страна која „пуца по свим шавовима“? СНС с рејтингом изнад 50 посто, или ДС без рејтинга, стратегије и пута изгубљен у беспућима српске политичке озбиљности?
Не, Вучић никада од самог себе не би могао да направи суперсилу (а ни супержртву) каквом га оваква опозиција може направити. Да ли из сопствене глупости, или из неког одбрамбеног психолошког механизма којим рационализују да за све њихове неуспехе и промашаје мора бити одговорна сила већа од људске.
Такође, толико оболели од комплекса више вредности, они су на себе обукли униформу некакве „моралне полиције“ задужене да буде вододелница исправности у овом друштву па „десничари“ који демонстрирају заједно са Женама у црном и цитирају „Пешчаник“ мисле да знају ко су то искрене, а ко лажне патриоте, а атеисти и либерали се позивају на „модерне“ владике не знајући да најважнија особина једног црквеног великодостојника није мера његове модерности него духовности.
Могуће је и да је Вучић успео да корумпира и поткупи добар део опозиционих првака. Превише често њихови потези делују као да их плаћа да раде против самих себе, али ако је тако, колико год да их плаћа, не плаћа их довољно. Заслужују повишицу.