ЗЛОЧИН СЕ НЕ ЗАБОРАВЉА

Домаћи стипендисти су погрешно уверили послодавца да су Срби народ кратког памћења, па ће и НАТО злодела брзо заборавити. Преварили су се. НАТО злочин Срби неће никад заборавити

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ЋУТИМО Подаци о повећаном броју оболелих од рака, а што је последица НАТО зликовачког бомбардовања, појаве се с времена на време у новинама или телевизији у Србији. Добију мало простора а потом се забораве. Да није проф. др Дане Грујичић и њених сарадника, не би се о убијању грађана Србије НАТО отровима нигде јавно говорило. Ми као да се стидимо што су нас други бомбама убијали, а земљу, воду и децу разним отровима затровали. Ћутимо.
НАТО злочинци и њихови стипендисти причају бајке, за паре или друге привилегије, о некаквој „хуманости“ неопеваних злочинаца. Лажу. На Бога не мисле.
НАТО управљачи, администратори, командери и остала булумента су ратни злочинци и ваља им то свуда и на сваком месту рећи. Уместо да се њима суди, они би другима пресуђивали. Они, који су сијасет земаља обогаљили или у потпуности уништили, сад на сва уста ричу како су у опасности од Русије. Како Русија прети „слободном демократском свету“!?
Шта би на ово рекао Џулијан Асанж кога држе у казамату недостојном било ког живог бића и то у Краљевству које само себе сматра оличењем демократије и слободе говора. Приче о „слободном“ свету и „злим“ Русима више нису ни за малу децу. Господо, морате нешто ново смислити.
Што се тиче борбе за „демократију“, довољно је погледати јавно објављене податке у последњих 30 година и биће јасна „мирољубива“ и „хуманитарна“ улога НАТО-а и његових предводника Американаца. Ирак, Република Српска, СР Југославија, Авганистан, Либија … земље су на које бацише ракете и бомбе. Све из „хуманитарних“ разлога и спаса „демократије“. Милиони људи, жена, деце, протераних из својих спаљених кућерака, сада лутају европским континентом „захвални“ онима који су им земљу спалили. Кога је у истом периоду Русија напала и бомбардовала? Да ли се Русија примиче Лисабону, Мадриду, Лондону, или се НАТО приближава руским границама са циљем да је опколи, не кријући намеру да све земље које му се нађу на путу окупира. „Добровољно“ или насилно. Свеједно.

ПОХОД НА ИСТОК Drang nach Osten је НАТО поново активирао. Јасно је сваком писменом. Ваља ово имати стално на уму. Нико не сме бити лењ и пустити друге да мисле уместо њега. Поготову они који су осетили све „благодети“ НАТО бомбардовања. НАТО домаћи стипендисти, од сутра биће лобисти, погрешно су уверили послодавца да су Срби народ кратког памћења, па ће њихова злодела брзо заборавити. Преварили су се. НАТО злочин Срби неће никад заборавити.
Данас су у моди широм васељене приче, ТВ серије, филмови, новооткривени записи, књиге о митовима и свакојаким мистеријама. Ништа ново. Свако време носи своје бреме. Кога ове теме привлаче, а има могућности да је нађе, нека прочита књигу коју је написао Јохан Лихтенбергер. Био је, верује се, астролог при двору цара Фридриха Трећег. Књига предсказања (Prognosficafiones ) написана је 1448. године. По записаном сведочењу оних који су књигу читали, у њој аутор излаже на један тајанствен и алегоријски начин будућу историју Европе и човечанства.
На крају, пре него што било ко силом крене на Исток, ваљало би прво да не заборави како су се досадашњи маршеви ка Истоку завршавали.
Црни петак. У Србији, боље рећи у Београду, прошла је још једна у низу распродаја робе у трговачким радњама, бомбастично рекламирана по „независним“ новинама и телевизијама као „црни петак“. Наши мудри преци су записали: Петак – рђав почетак! Верујем да се многи учесници распродаје данас чешкају по глави, или ће то чинити кад стигне „јефтино“ купљена роба на наплату, али од чешања вајде бити неће. Забава је била лепа, а после провода нема кајања.
У Српском народном календару постоје поред Црног петка још: Бабљи, Водени, Луди, Русни, Биљни, Благи, Трапави.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Сетимо се Милана Мартића и његовог мучеништва у ЕУ Естонији. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо дечака, српског страдалника Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *