Буџетска политика и развој
Да ли је управо усвојен републички буџет развојни, социјално оријентисан и добро уравнотежено „скројен“?
Пише Проф. др Слободан Комазец
Буџет државе је најзначајнији инструмент макроекономске политике. Он садржи уграђене циљеве развоја, подстицаје, ограничења развоја и огромне прерасподеле средстава. У бруто производу он захвата од 42 одсто до 56 одсто средстава, а коришћењем дугова тада и преко висине бруто производа. Својом основном оријентацијом он може да буде доминантно развојно, социјално-редистрибутивно или стабилизационо конципиран. Његово извршење је увид у остварење зацртаних циљева.
Носиоци наше макрополитике тврде да је наш усвојени републички буџет развојни, социјално коригујући и у основи уравнотежен. Дакле, буџет „није изборни већ развојни“ – како тврде у Влади Србије.
Тако порез на добит пада, порез на доходак грађана незнатно расте, док непорески приходи нагло расту са 17 на 28 милијарди. Овакав концепт развоја и ослонац на страни капитала, са свим могућим стимулансима у привлачење капитала у склапајућој индустрији и са страним извођачима и материјалима нема никакав ефекат мултипликације и на оживљавање националне привреде. Буџет то најбоље одсликава. БУЏЕТСКИ РАСХОДИ И ПОДСТИЦАЈИ Тврди се да су у буџету (и у сету нових закона) предложена пореска растерећења привреде да би се подстакао привредни раст и запосленост, а све се свело на смањење оптерећења плата са 63 одсто на 62 одсто. Стварних подстицаја и њихових ефеката нема.
Да се осврнемо и на планиране расходе буџета. Укупно планирани расходи износе 1.334,7 милијарди динара и већи су од планираних у 2019. за 65,6 милијарди или 5,2 одсто. То указује на доста уравнотежен однос према приходима, јер је планирани дефицит 20,2 милијарде динара (170 милина евра) или 0,5 одсто бруто производа, а у односу на јавне расходе 1,5 одсто. Само укратко да се осврнемо на основне позиције расхода, без улажења у детаље, јер су проблеми на другој страни а остали су нерешени. Расходи за запослене планирани су на 318,6 милијарди, што је повећање према 2019. години (294,4 милијарде) од 24,2 милијарде или 8,2 одсто. Незнатан им је пораст од 0,6 одсто у укупним расходима (23,8 одсто). Велики су расходи за услуге (137,8 милијарди) који се повећавају за готово 10 милијарди динара. На шта све одлази овако огроман износ средстава?
Заслужују да се нагласе још неке основне позиције буџета, пре општег става и оцене квалитета и реалности буџета. Повећање плата у јавном сектору (не само у републичком буџету) око 10 одсто просечно и пензија у буџету за 5,4 одсто је велико оптерећење и тешко подношљиво. Расходи за камате на дугове расту са 103,1 на 111.4 милијарде, дакле за 8,3 милијарде и учествују у укупним расходима са 8,4 одсто. Пораст ових расхода указује да долази до новог задужења за потребе буџета и поред пада камата на светском тржишту за нове дугове, а маса расхода на камате расте.
Трансферима социјалном осигурању и за пензије из буџета се додаје 186,6 милијарди динара (у томе пензијама 157,6 милијарди, што је мање за 23,8 милијарди у односу на 2019. годину). Ако је то резултат стварног пораста запослености и боље наплате доприноса, то је позитиван помак у финансирању пензија. За социјалну помоћ су планирана значајна средства од 125 милијарди динара. С обзиром на социјалну слику друштва и велики део популације на ивици опстанка, питање је да ли су и ова средства довољна. Но да ли већа средства може да издржи буџет, а да не оде у већи дефицит?
Ако су субвенције и дотације које држава даје одраз стимулације и подстицаја одређене делатности, у буџету се види да су субвенције привреде мање за 4,3 милијарде у односу на прошлу годину (пад са 17,8 на 13 милијарди динара), субвенције пољопривреди су мање за милијарду динара (са 41,6 на 40,6 милијарди). Железници, путевима и култури су смањене субвенције свакоме по милијарду динара. Међутим, остале субвенције (на шта се односе?) повећане су са 12,5 на 16 милијарди динара. Укупне субвенције су смањене са 100,3 на 95,4 милијарде. Господо у привреди, изволите у развој на сопственим средствима! Ако их уопште имате!
Многе носиоце власти то наводи на закључак да је буџет развојни. Посебно су значајни капитални расходи и средства за отплату главнице (уз камату), јер то директно указује на развојну функцију буџета и моћ финансирања инвестиција, а у току године. Капитални расходи у 2019. износиће до 165,5 милијарди, док је у буџету за 2020. предвиђено 198,9 милијарди динара. То је пораст средстава за инвестиције од 33,4 милијарде или 20 одсто. Код инвестиција се поставља питање да ли су то само утрошени делови програмираних инвестиција у току године или су укупне инвестиције (пројекти) убачене у ову годину. Инвестиције због успорене потрошње траже тзв. циклични буџет, због чега све инвестиције треба да иду преко Института за развој. Да ли ће и како држава бити у могућности да финансира овако зацртане инвестиционе програме?
ПРИТИСАК НОВИХ ДУГОВА
Из буџетског подбиланса обавеза и новог задуживања види се да су планирани издаци за отплату главнице 574,5 милијарди (4.860 милиона евра, уз отплату главнице по издатим гаранцијама од 4,9 милијарди динара). Дакле, држава ће у 2020. по већ коришћеним дуговима вратити 4.680 милиона евра, и уз плаћену камату на дугове још 942 милиона евра, тада укупне фиксне обавезе достижу 5.622 милиона евра. Ако су укупни буџетски приходи 11,1 милијарду евра, јасно је онда колико је буџет унапред оптерећен већ насталим обавезама (50 одсто). Стога репрограмирање или рефинансирање доспелих отплата је модус вивенди јавног сектора и јавног финансирања. Србија у следећој години мора да се задужи за 5,6 милијарди евра да би рефинансирала доспеле отплате и платила доспеле трошкове камата (и евентуално покрила дефицит од 170,4 милиона евра) да би „финансијски била у равнотежи“. |
Да ли су јавне финансије „уравнотежене“? Нису. Да ли је извршена стварна финансијска консолидација? Видимо да је то „умивени“ и „нашминкани“ буџет, који значи само континуитет у вођењу досадашње буџетске политике. Стварних заокрета у вођењу развојне и стабилизационе буџетске политике нема, као уосталом и укупне макроекономске политике.
На крају, треба нагласити да републички буџет о коме се овде ради, учествује са 56 одсто у консолидованом буџету, како приходима, тако и расходима. Стога ради се само о једном делу јавног сектора, тако да када се даје укупна оцена о буџетској политици, треба имати у виду консолидовани буџет. [/restrict]