Све ће бити другачије да би било – исто

Филмска година и деценија на измаку

У наредном периоду, а у складу с драстичним променама које су се догодиле или су најављене на измаку ове године, може се рећи да ће сасвим сигурно основни такт рада у шоу-бизнис индустрији давати с једне стране напредак технике, а с друге диктати политичких покрета. Свакако, мерило свега ће и даље бити профит, само ће се мењати пут и средства уз помоћ којих ће се најлакше и најбрже и, дакако, у највећем могућем обиму, до њега стизати

На измаку смо изузетно нарочите године када је у питању постављање нове платформе у најпре производњи и дистрибуцији филмова. По свему осталом, за нама је обична година, што заправо значи да је тренд драстичне деградације квалитетне понуде и даље у току и да сви вредносни (филмски) елементи који су се некада подразумевали још уступају место најпре новим политички-коректним стереотипима, а онда и инсистирањима на ономе што холивудска продукција, али, нажалост, и добар део светске продукције која је и даље слепо копира, сматра комерцијалним. Осим неколико изазова за филмске љубитеље („Џокер“, „Било једном у Холивуду“, мало је рећи бизарно фасцинантни „Паразит“…) све вредно, ново и чак, да се усудимо да у том контексту употребимо и тешке речи, револуционарно, и ове године се догодило на телевизији, односно, тачније, интернету. И ту се заправо налази основни утисак који обележава протеклу годину, али и скоро целу деценију у чију завршницу ступамо. Односно који показује да су се догодиле драстичне промене после којих сигурно више ништа неће бити исто. И да ће наредни период бити обележен тим променама. За сада се ауто-страда у мрежи тих нових путева којом би сви да крену зове „Нетфликс“, мада му се убрзано, такмичарски најпре, придружује и „Амазон“ и растући број засад скромних копија, али чак и један велики холивудски гигант, „Дизни“, који је протекле године лансирао сопствену стриминг платформу.

ФИЛМОВИ ВИРТУЕЛНЕ РЕАЛНОСТИ


Као да масовна појава стриминг платформи које се пребацују на сопствену продукцију није довољна, а филмска производња је добила нове такмичарски признате и жанровски позициониране филмове снимљене мобилним телефонима и, најновије, дроновима који се, додуше, увелико користе и у конвенционалној продукцији за снимање занимљивих перспектива и акционих кадрова. На последњем Фестивалу у Венецији свој огранак је све с наградама у том сегменту имала још једна брзо растућа технолошка новотарија, такозвани филмови виртуелне реалности (ВР) који највероватније имају највише шанси да у наредним годинама преузму примат у уношењу научне фантастике у свакодневни живот и да евентуалним даљим развојем одведу филмску продукцију у тренутно несагледиве просторе.
Случај „Нетфликс“ Занимљиво је да је „Нетфликс“ свој први филм продуцирао тек 2015. године и да је у међувремену успео да створи интернационалну продукцију на скоро свим континентима и свим великим језицима, али је и револуционарно изменио пропозиције приликом кандидовања за пријем у такмичарски програм највећих филмских фестивала и још је приде отворио својим остварењима врата за најзначајнија филмска признања укључујући и „Златни глобус“, за који је ове године освојио чак седамнаест номинација! Тиме су практично прихваћене истински револуционарне промене у филмској продукцији. Јер не само да је досадашња, чинило се непроменљива и свакако ригидна технолошка, производња такозваних биоскопских филмова окренута на очигледни пут у пензију већ су отворена нова технолошки у овом тренутку потпуно несагледива и непредвидљива стремљења која ће непрестано мењати правила игре захваљујући напретку технике, и тренутним трендовима који су актуелни „на мрежи“. Јер „Нетфликс“ и сви његови клонови и ривали долазе управо из сајбер света. Отуда није чудно да су у поменутим номинацијама за „Златни глобус“ ове године и филмови у којима су глумили дигитализовани глумци, да кажемо најпростије, као што је „Ирац“ Мартина Скорсезеа. Можда се чини као неважни трик који омогућава модерна технологија, да, рецимо, видите млађа и старија издања неког глумца у једној улози, али је такав начин „маскирања“ глумаца, мада и скоро свих других детаља у филмском кадру, унео својеврсно праксу комбиновања „живе“ и компјутерски анимиране слике у којој ће ускоро постојање живог глумца бити превазиђено. Отуда није необично да је најављено да ће ускоро бити снимљена вијетнамска ратна драма у којој ће „глумити“ компјутерски генерисана легенда Џејмс Дин! А када се то деси и ако прође код публике, актуелни глумци од крви и меса ће морати озбиљно да се забрину за свој посао пошто је од већине још потпуно неафирмисаних глумаца филмска индустрија направила лако потрошну робу која се користи и одбацује практично из филма у филм. Посебно се то односи на глумице. Која од њих данас може да се пореди с једном, рецимо, Кетрин Хепберн, Марлен Дитрих, Одри Хепберн и десетинама других суперзвезди из прошлости које би компјутерским „оживљавањем“ поново освојиле љубитеље филма? А то је дефинитивно најављено и с „Ирцем“ и с неколицином других остварења која су обилно користила могућности модерне технологије („млади“ Арнолд Шварценегер у новом „Терминатору“, такође на исти начин подмлађени Вил Смит у „Близанцу“…).
Толико о потпуно непредвидљивом утицају непрестано флуидне структуре наводног напретка технологије која никада тако брзо и драстично није утицала на процесе филмске производње као ових година. Постоје, међутим, и једнако снажни утицаји политичке природе, такозване политичке коректности која се диктира из два највећа центра моћи – геј коминтерне и генератора тзв. расне једнакости која у пракси подразумева потпуну маргинализацију беле расе и, заправо, њено закључавање у позицију немог кривца за све неправде у историји наше цивилизације. Отуд није расизам када Холивуд истиче да је током последњих година створен такозвани „црни филм“ (филмови са искључиво црном глумачком поделом и углавном потписани од „афро-америчких“ аутора) и да су коначно препознате вредности овог сегмента ауторског потенцијала па су напрасно без мере и правог основа преплављене номинације за најзначајније награде најпре на овај начин одабраних глумца и аутора. Преломна година у том смислу је била 2015. И она чувена додела Оскара која је умало изазвала расне немире у Холивуду јер су обојени глумци и аутори ту доделу, на којој по њима није било довољно расне разноликости, прогласили расистичком. Одмах је покренута кампања „Тако бели Оскар“ која је већ на наредној додели, а до данас још више, увела расну припадност као главни критеријум за номиновање филмских звезда и радника за Оскара. Тако се будућност филма пре свега огледа у томе да ће она за ову грану индустрије забаве најпре бити још мање „бела“! И, разуме се, још више про-геј у свим могућим и још, закратко, немогућим варијацијама.

ВРЕМЕ СТРИПА


Деценијом на заласку је без конкуренције доминирала екранизација стрипова. Буквално нема ниједног суперхероја из стрипова који није добио своје место на великом платну, али и малим екранима, и то у више наставака, такозваних „франшиза“. То је отишло толико далеко да су већ годинама топ-листе најкомерцијалнијих филмова у светским биоскопима испуњене искључиво филмовима са суперхеројима из стрипова. Да је у питању изузетно лукративни тренд, доказују и годишње листе зараде које се крећу у износима од неколико милијарди долара готово у потпуности остварених од дистрибуције оваквих филмова. Мада, део колача је уграбио и „Дизнијев“ студио који је и овај период прошао веома успешно лиферујући своје анимиране хитове широм света. Чак до те мере да се помиње да су прошли кроз један од најуспешнијих периода у пословању. Ко зна, можда су се баш зато охрабрили на горепоменуто, за многе баш изненађујуће и сасвим неочекивано, покретање стриминг платформе на којој последњих недеља нуде свој први „онлајн“ серијал, „Мандаларион“.

Револуционарно мењање правила Још једна кампања је уродила плодом у мењању односа унутар шоу-бизнис индустрије у најширем смислу. Пад „Сотоне Холивуда“, чувеног продуцента, једног од најмоћнијих последњих деценија у Холивуду Харвија Вајнстајна, донео је још једно револуционарно мењање правила унутар саме конституције пословних односа у индустрији. Поменути продуцент, који је, рецимо, дословно створио каријере многих звезда и подржао све филмове Квентина Тарантина, оптужен је да је сексуално злостављао и искоришћавао већину глумица које је уводио у посао, а од којих су многе данас велике звезде. Једна по једна, како то тамо уз помоћ масовних медија обично иде, у правој лавини су „отвориле срца“ и откриле највећу јавну тајну – да се у Холивуду преко кревета долази до важних прилика и послова. Систем медијског масакрирања на овај начин јавно прозваних „сексуалних манијака“, са драстичним последицама на све актере у том процесу, који изузетно подсећа на политичку харангу из набруталнијих апсолутистичких система, описан је у тренутно актуелној ТВ серији „Јутарњи шоу“ у којој се чак и помиње револуционарни „Харви Вајнстајн случај“. Откривање овог манијака и везано с њим подразумевајуће сексуалне експлоатације жена у Холивуду иницирало је два велика политички изузетно утицајна покрета, „И ја“ и „Време је“ који су заједно отворили широм врата тајнама иза холивудске сцене с намером да се не само спречи даље сексуално условљавање нечије каријере већ и остале полне неједнакости заступљене у овој индустрији као што је квалитетна понуда послова у једнакој сразмери између мушкараца и жена и, најважније, једнако вредновање рада. За сада је највидљивији резултат у примени полне једнакости то што је холивудски акциони филм дословно преплављен женским акционим ликовима у главним улогама и њиховим до апсурда и ван сваке мере физичким способностима изједначавањем с мушкарцима. На боље плате и квалитетније послове с обе стране камере жене ће морати још да сачекају.
Сумирање утисака поводом свега реченог и у складу с њима предвиђање будућих трендова доводи нас до закључка да ће сасвим сигурно основни такт рада у шоу-бизнис индустрији давати с једне стране напредак технике, а с друге диктати политичких покрета. Свакако, мерило свега ће и даље бити профит, само ће се мењати пут и средства уз помоћ којих ће се најлакше и најбрже и, дакако, у највећем могућем обиму до њега стизати.

Текст се објављујe као део пројекта који је суфинансиран из буџета Републике Србије – Министарства културе и информисања. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *