ПОЧЕТАК РАСКОЛА

Додељивање аутокефалије од стране Цариградске патријаршије украјинским расколницима, у граду у којем је 988. Свети кнез Владимир крстио руски народ, било је увод у велики свеправославни потрес који је, по последицама које су уследиле, не без разлога означен као почетак великог раскола. Присуство тадашњег председника Украјине Петра Порошенка на молебану који је претходио потписивању томоса у Истанбулу, те његова оцена да је реч о другој, после слома СССР-а, геополитичкој катастрофи Русије, навело је аналитичаре да закључе да је реч о геополитичком, а не верским питању, као и да се Запад у обрачуну с Русијом овај пут послужио Фанаром. Каснија географија дипломатије патријарха Вартоломеја, као и нескривено политичко покровитељство САД, резултирали су признавањем неканонске структуре од стране Грчке православне цркве и Александријске патријаршије. Како би се избегло престројавање помесних православних цркава за Москву и против Цариграда и обрнуто, стизали су предлози о одржавању свеправославног скупа на којем би било решено питање црквено-правне контроле над Украјином, али и осуђена идеја источног папизма. СПЦ је изнела јасан став да неће комуницирати с непризнатом структуром тзв. ПЦУ.

У ПРАТЊИ МИГОВА

Посета руског председника – од добродошлице на небу над Београдом, где су председнички авион Владимира Путина дочекали мигови 29, поклон од РФ, до испраћаја уприличеног испред Храма Светог Саве, у присуству десетина хиљада људи – послала је поруку да Србија и Русија нису тек стратешки партнери, већ је веза дубља и, судећи по расположењу, дубоко урезана у архетипску свест народа.
Поред подсећања на заједничке тачке у историји, ова посета је донела и низ значајних економских уговора. Две делегације потписале су око 20 билатералних споразума, меморандума, протокола о будућој сарадњи – вредних 230 милиона евра.
Као кључна оцењена је изјава председника Путина да је став Русије о Косову непромењен.
„Ми се залажемо за одрживи и узајамно прихватљиви договор између Београда и Приштине о косовском питању, заснован на Резолуцији 1244 Савета безбедности УН.“

На путу за Хаг

Две деценије од завршетка сукоба и три године од формирања Специјалног суда за злочине, први припадници Ослободилачке војске Косова (ОВК) посебним авионом отпутовали су у Хаг. Чињеница да би коначно сви ратни злочинци могли бити процесуирани изазвала је панику међу командантима ОВК, пре свих код председника Хашима Тачија, премијера Рамуша Харадинаја и председника Скупштине Кадрија Весељија. Председник Удружења ветерана тзв. ОВК Хисени Гуцати изјавио је да ће хашко Специјално тужилаштво на саслушање позвати најмање сто бивших припадника ОВК.

ПОВЛАЧЕЊЕ САД ИЗ РАКЕТНОГ СПОРАЗУМА

Председник САД Доналд Трамп саопштио је 1. фебруара да ће САД суспендовати Споразум о ракетама средњег и кратког домета потписан са СССР-ом, односно Русијом, 1987. године, док је одлука о формалном повлачењу из споразума објављена 2. августа. Путин је по објави Вашингтона о суспензији најавио да ће и његова земља учинити исто и закон о томе потписао 2. јула. Званични разлог америчког повлачења из споразума јесу оптужбе Вашингтона на рачун Москве да га не поштује, али стварни разлог је, између осталог, чињеница да Кина није у њега укључена и потреба САД да се супротставе Пекингу у овом домену.

САМИТ САД – СЕВЕРНА КОРЕЈА

Други самит председника САД и Северне Кореје, Доналда Трампа и Ким Џонг Уна, одржан је 27. и 28. фебруара у вијетнамској престоници Ханоју. Самит је доживео неочекивани крах, пошто је Трамп прекинуо самит одлучивши да се врати у Вашингтон, јер САД нису спремне, како је рекао, да испуне Кимов захтев за укидање свих санкција без севернокорејске обавезе на општу денуклеаризацију. „Ради се о санкцијама. У основи, они су хтели да санкције буду укинуте у целости, а ми то нисмо могли да учинимо. Они су били вољни да пристану на велики део наших захтева, али не можемо због тога да укинемо све санкције“, рекао је Трамп. Док је Пјонгјанг био спреман да затвори нуклеарни полигон Јонгбјон, Вашингтон је захтевао одрицање и од тајних нуклеарних постројења изван овог центра, као и програма развоја ракета с нуклеарним бојевим главама.
По неуспеху самита, Ким Џонг Ун започео је живе дипломатске активности у оквиру којих се 25. априла у Москви састао са председником Русије Владимиром Путином и 20. јуна у Пјонгјангу са председником Кине Си Ђинпингом. Након ових састанака, дошло је до новог сусрета Кима са Трампом 30. јуна у демилитаризованој зони између две Кореје. Састанку је присуствовао и Мун Џае-Ин, председник Јужне Кореје. Током сусрета, Ким и Трамп су се договорили да поново започну преговоре о денуклеаризацији.

Шта је ражестило бискупе, а шта Сплићане?

Хрватска бискупска конференција објавила је протестно писмо које је крајем 2018, у години прославе двадесете „обљетнице“ беатификације Алојзија Степинца, упутила патријарху српском Иринеју због, како је наведено, учесталих јавних иступа поглавара СПЦ, али и владике бачког Иринеја (Буловића) о Католичкој цркви у Хрватској. Хрватски бискупи изнели су низ оптужби СПЦ за вређање жртава рата и распиривање мржње у Хрватској.
За тврдњу да помирљиви ставови СПЦ не могу утицати на проусташка дивљања у најмлађој европској земљи убрзо је стигла потврда из Сплита. У граду у којем је у време потоњих ратова извршено етичко чишћење Срба надомак логора смрти Лора, Сплићани су српске ватерполисте сачекали шипкама и уз узвике „Четници“. Да ово није инцидент хулигана већ вредносни став потврдио је и карневал у истом граду на којем је ритуално спаљена лутка с ликом Милорада Пуповца. Бискупска конференција се овим поводом није оглашавала, а као одговор на горепоменуто писмо, владика Иринеј бачки кратко је прокоментарисао: „Иста господа нека изволе доказати и показати да нема усташки настројених бискупа у Хрватској бискупској конференцији.“

КРАЈ ИСТРАГЕ О РУСКОМ УТИЦАЈУ

Амерички министар правде Вилијам Бар објавио је 24. марта сажетак извештаја Роберта Милера о предизборној кампањи Доналда Трампа из 2016. године и руском мешању у америчке изборе. Наводи се да истрага није доказала да је било руског утицаја, али да се Трамп не ослобађа оптужби за ометање правде: „Иако овај извештај не доказује да је председник починио злочин, не ослобађа га оптужби.“

ХАПШЕЊЕ АСАНЖА

Оснивач „Викиликса“ и најчувенији узбуњивач на свету Џулијан Асанж ухапшен је 11. априла, после седмогодишњег боравка у амбасади Еквадора у Лондону. Председник Еквадора Лењин Морено донео је одлуку о укидању азила Асанжу, након чега је он протеран из амбасаде и предат британским властима које су га гониле због неодазивања суду. Од тада се налази у затвору у, према многима, крајње нељудским условима док чека одлуку о изручењу Америци, које га терете за шпијунажу и прете затворском казном дужом од 170 година. Асанж је оптужен према закону о шпијунажи из Првог светског рата, који је имао за циљ процесуирање ратних шпијуна, чиме је постао први новинар у историји коме ће се судити према том закону. Оптужница се односи на „Викиликсове“ објаве из 2010 – више од 250.000 поверљивих депеша Стејт департмента, као и доказа о ратним злочинима које је америчка војска починила у Ираку и Авганистану.

ПОЖАР У НОТР ДАМУ

Током Страсне седмице, 15. априла, у Катедрали Нотр Дам у Паризу избио је пожар који је довео до тешког оштећења једне од најчувенијих цркава на свету и делимичног рушења њеног крова. За обнову цркве старе 850 година за само два дана сакупљено је чак 600 милиона евра.

Обрачун са СПЦ

Извршитељи, које је ангажовало Министарство одрживог развоја и туризма Црне Горе, уз помоћ јединица МУП-а опремљених за разбијање демонстрација покушали су да с копна и мора приђу цркви-крстионици „Суза Његошева“ на Острву цвећа, и сруше светињу подигнуту у седишту Зетске епископије Светог Саве. У току акције снага МУП-а свештенство је пред многобројним окупљеним верницима служило молебан и опколило крстионицу манастира Светог архангела Михаила чије рушење је због наводно нелегалне градње наложила Дирекција за инспекцијске послове. Реч је о једном у низу притисака на СПЦ, односно Митрополију црногорско-приморску, коју у насилном креирању новог идентитета црногорска власт третира као непријатеља првог реда.
Крстионица „Суза Његошева“, која се налази у срцу прве епископије Светог Саве, подигнута је 2018. на месту грађевине старе преко 1.000 година.

ИЗБОРИ ЗА ЕВРОПСКИ ПАРЛАМЕНТ

Држављани земаља чланица Европске уније гласали су између 23. и 26. маја на изборима за Европски парламент. На изборима који су имали највећу излазност од првих оваквих избора одржаних 1979. године, евроскептичне партије постигле су значајан, али недовољан пробој за остваривање озбиљнијег утицаја на функционисање бриселске бирократије. У Великој Британији је, на пример, убедљиво победила Партија за брегзит Најџела Фаража, у Француској је најјаче било Национално окупљање предвођено Марин ле Пен, док је у Италији највише гласова освојила Лига за Север Матеа Салвинија.
Након избора уследиле су несугласице и проблеми око формирања нове Европске комисије на чије је чело, мимо принципа и процедура, изабрана бивша министарка одбране Немачке Урсула фон ден Лајен. Због свега овога нова Комисија ступила је на дужност са месец дана закашњења, 1. децембра.

Leх specialis – за ропство у швајцарцима

На седници Владе, лекс специјалисом, усвојен је Нацрт закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима као компромисно решење између неколико заинтересованих страна – грађана, односно удружења која их представљају, банака и државе с треће стране. Нацртом закона обухваћени су сви корисници кредита који су и даље задужени у швајцарским францима, без обзира на висину дуга. Предвиђено је да се преостали део дуга конвертује у евре, као и да износ добијен конверзијом буде умањен за 38 одсто.

Парада на Дан победе

Парада Војске Србије и полиције, под називом „Одбрана слободе“, одржана је поводом Дана победе у Нишу. Том догађају присуствовали су државни и војни врх Републике Србије, али и гости из иностранства. У приказу је учествовало више од 4.000 војника и полицајаца, око 300 борбених и неборбених возила и система и око 40 ваздухоплова, а претходиле су му вишедневне припреме и увежбавања.

ЈУН

Тројичиндански сабор

На Тројичинданском сабору испред Храма Христовог васкрсења у Подгорици преко 30 хиљада православних верника – Срба, али и националних Црногораца, одлучно је послало поруку да неће дозволити примену Предлога закона о слободи вероисповести којим се одузимају светиње СПЦ чији предлог је кабинет Душка Марковића једногласно усвојио. Упоредо са уобличавањем овог Предлога текли су све отворенији гласови подршке формирању аутокефалне ЦПЦ што је додатно узнемирило клирике и народ.
На скупу је прочитана декларација која је одредила даље кораке Митрополије црногорско приморске, те послата порука властима у Црној Гори и међународно заједници о последицама а које би изазвало усвајање Закона.

У друштву колонизатора

На седница Савета безбедности УН о Косову, разматран је најновији Извештај генералног секретара УН, а у фокусу заседања била је акција косовских специјалних јединица на северу КиМ и хапшење и напад на особље Мисије УН. Светске медије заинтересовала је полемика која се водила између представника Косова и Србије. На опаску Вљоре Читаку да је у случају Косова и Србије реч о деколонизацјиј, министар Ивица Дачић је скренуо пажњу да управо седи са колонизаторима. „Колико неко треба да нема стида да у СБ пред великим колонијалним силама које су имале своје колоније широм света, и пред афричким, јужноамеричким и азијским земљама које су се ослобађале од колонијализма користите један такав израз, а да вас није срамота, то је чист безобразлук“ . Заменик амбасадора Русије при УН Дмитри Полански оптужио је косовску амбасадорку Вљору Читаку да лаже и инсинуира како би оправдала полицијску акцију на северу КиМ 28. маја. Амбасадори САД и Велике Британије при УН позвали су Београд и Приштину да се врате дијалогу, док су представници Немачке и Француске на седници СБ УН затражили од Приштине да укине таксе на робу из централне Србије.

НЕРЕДИ У ХОНГКОНГУ

У кинеском аутономном региону Хонгконг 9. јуна почеле су масовне демонстрације због предлога закона о изручењу злочинаца матици. На првим демонстрацијама окупило се чак милион људи. Протести, који су често прерастали у насилне сукобе са снагама реда, трају до сада.

Макрон у Србији

У посети Србији, организованој нарочито помпезно с врхунцем који је уприличен пред Спомеником захвалности Француској на Калемегдану, где се окупљенима обратио на српском језику, боравио је председник Француске Емануел Макрон.
После разговора с председником Србије Александром Вучићем Макрон је поновио свој став да Србија, баш као и сви остали кандидати и потенцијални кандидати, у догледној будућности не сме да се нада уласку у Европску унију јер „28 држава чланица већ не функционишу, тако да Европска унија не може да напредује, да се шири, а да се сама не реформише“.
Макрон је истом приликом најавио да ће се он и немачка канцеларка Ангела Меркел током наредних неколико месеци додатно ангажовати на проналажењу решења за Косово и Метохију, међутим, ако је неких конкретних покушаја и било, од њих није испало ништа.

Харадинајева оставка

Председник владе у Приштини Рамуш Харадинај поднео је оставку након што је главни тужилац Специјалног суда за злочине ОВК у Хагу, Американац Џек Смит против њега подигао оптужницу због злочина на Косову и Метохији.
Харадинајева оставка, потоњи пад његове владе и расписивање ванредних избора које је уследило имали су очекивани ефекат на дијалог Београда и Приштине који је замрзнут још откако је Харадинајева влада увела стопроцентну таксу на робу из централне Србије – тај дијалог остао је замрзнут.

Нови руски амбасадор

У Београд је допутовао, и у Палати Србија је свечано примљен уз црвени тепих и с постројеном Гардом Војске Србије, нови амбасадор Русије у нашој земљи Александар Боцан Харченко, који је на тој позицији заменио Александра Чепурина.
Приликом предаје акредитивних писама председнику Србије, Њ. е. Боцан Харченко је поручио: „Србија може да рачуна на чврсту подршку Русије у очувању територијалног интегритета и суверенитета, уз поштовање Резолуције 1244 Савета безбедности Уједињених нација и међународног права.“
Слична церемонија добродошлице, уз гарду и црвени тепих, иначе, изостала је у октобру, када је акредитивна писма Вучићу предао нови амерички амбасадор у нашој земљи Ентони Годфри, а с њим и нови црногорски амбасадор Тарзан Милошевић.

ЂОКОВИЋ ТРИЈУМФОВАО У ВИМБЛДОНУ

Новак Ђоковић, којег је специјализовани тениски портал tennis.com средином децембра прогласио за најбољег тенисера деценије, победио је 15. јула у финалу Вимблдона Роџера Федерера у епском мечу који је трајао пет сати. Ђоковић је после пет одиграних сетова и тај-брејка по пети пут тријумфовао на лондонској трави, од чега је пехар три пута отео баш Федереру.

„Милош Велики“

Уз ватромет и песму „Играле се делије“, свечано је отворена деоница ауто-пута „Милош Велики“ од Обреновца до Љига, дужине 62,7 километара.
Ауто-пут је у саобраћај пуштен проласком аутомобила у бојама српске заставе кроз тунел Брачић, а том приликом најављена је и изградња „шумадијског коридора“, ауто-пута који ће спојити Шумадију са Источном Србијом и који ће понети име вожда Карађорђа.

Благотворни уранијум

НАТО је српској јавности објаснио да осиромашени уранијум којим је бомбардовао нашу земљу пре 20 година није штетан за здравље.
Како је пренео Би–Би–Си на српском, портпарол НАТО-а Пирс Казалет рекао је да је „утврђено да коришћење осиромашеног уранијума током конфликта на Косову није проузроковало трајне здравствене последице… У неколико извештаја УН, укључујући онај из 2014. године, утврђено је да локације са осиромашеним уранијумом не представљају значајан здравствени ризик за становништво. Ово су научни докази, који су доследни“.

ПОЖАРИ У АМАЗОНИЈИ

Бразилски Национални институт за свемирска истраживања објавио је 21. августа да је број шумских пожара у Амазонији достигао рекордни ниво од 80.000 од почетка године само у Бразилу, док је у Боливији, Парагвају и Перуу горело још око 19.000 пожара. Дим од пожара стигао је и до Сао Паола, иако је од њих удаљен више од 2.700 километара. Повећани број пожара изазвао је значајну међународну забринутост, посебно председника Француске Емануела Макрона, који је окривио лидера Бразила Жаира Болсонара и његову политику којом је ослабљена заштита животне околине, а охрабрена дефорестација амазонске прашуме. После значајних притисака међународне заједнице, посебно током Самита Г7 одржаног од 24. до 26. августа у Бјарицу, Болсонаро је пристао да пошаље око 44.000 бразилских војника и обезбеди средства за гашење пожара.

Именовање Палмера

Метју Палмер, заменик помоћника америчког државног секретара у Бироу за европска и евроазијска питања Стејт департмента задужен за Западни Балкан и Егеј, именован је за специјалног изасланика америчком министарства спољних послова за Западни Балкан.
„Надам се да ће једна од порука мог именовања за специјалног изасланика за Западни Балкан бити то да је наша влада посвећена Западном Балкану и пуној интеграцији овог региона у европске и евроатлантске институције“, рекао је српски зет Палмер након што је добио специјално задужење, најављујући да ће радити на ревизији Дејтонског споразума за БиХ и на коначном решењу косметског проблема које би требало да се огледа у узајамном признању независности Србије и „Косова“.

Земанова порука

Српску јавност ободрио је председник Чешке Милош Земан који је посетио Београд зато што је уочи доласка у нашу земљу изјавио да би „тешко, али ипак једног дана“, Чешка могла да повуче своје признање једнострано проглашене независности Косова.
„Ценим изјаву министра (одбране) Метнара да је признање Косова била дипломатска грешка. Делим то мишљење и не искључујем, ако буде више земаља које ће повући признање Косова, да би Чешка Република могла да буде међу њима. Успут, последње саопштење Хашког трибунала о Косову, када је поднео оставку председник косовске владе, у извесној мери томе иде на руку“, рекао је Земан, додавши да „ратни злочинци не би требало да предводе било коју земљу у Европи“.
„Спољна политика Чешке је ствар владе. Не видим разлог да чешка влада мења своју политику“, узвратио је Земану премијер ове државе Андреј Бабиш.

Парада поноса

У Београду је одржана још једна хомосексуална Парада поноса, поново уз присуство највиших државних званичника, предвођених премијерком Аном Брнабић, и одлазећег амбасадора САД у Београду Кајла Скота.
Тада је обелодањено и да ће Београд имати част да 2022. године буде домаћин Еуро прајда, паневропске Параде поноса, поред осталог, и захваљујући писму подршке које је организаторима Еуро прајда упутила премијерка Брнабић.

Афера „Крушик“

Отпочела је „афера ’Крушик’“ у оквиру које је Бранко Стефановић, отац министра полиције Небојше Стефановића, оптужен да је помогао фирми ГИМ да од ваљевског „Крушика“ купује муницију по повлашћеним ценама коју је даље препродавао уз енорман профит.
Афера је српску јавност наставила да потреса и у месецима који су уследили – због одавања службене тајне ухапшен је радник „Крушика“ Александар Обрадовић, коме ће у децембру бити укинут кућни притвор који му је био одређен – а читава прича добила је и политичку димензију у којој је, на оптужбе опозиције о злоупотреби положаја и утицаја зарад стицања материјалне користи, власт одговорила контраоптужбама да је реч о синхронизованом удару на домаћу наменску индустрију.
„Афера ’Крушик’“ још чека свој епилог.

ОПОЗИВ ТРАМПА

Председавајућа Представничког дома америчког Конгреса Ненси Пелози најавила је 24. септембра почетак званичне истраге за импичмент против председника Доналда Трампа, пошто је један узбуњивач из Беле куће објавио да је он злоупотребио положај претећи председнику Украјине Владимиру Зеленском обуставом америчке војне помоћи тој земљи уколико не покрене истрагу против водећег демократског кандидата за наредне предстојеће изборе Џозефа Бајдена и његовог сина Хантера, као и о могућем украјинском, а не руском, мешању у америчке председничке изборе 2016. на којим је победио. Током октобра три конгресна комитета (за обавештајне службе, надзор и спољне послове) саслушавала су сведоке укључујући и амбасадора у Украјини Била Тејлора, највишу званичницу Пентагона за односе са Украјином Лору Купер и бившу званичницу Беле куће Фиону Хил.
Представнички дом усвојио је 31. октобра одлуку о успостављању процедуре за јавна саслушавања чији је почетак заказан за 13. новембар. Након ових саслушавања, 10. децембра, Комитет за правосуђе објавио је свој захтев за импичмент на основу два члана – једног због злоупотребе положаја и једног због опструкције рада Конгреса – и усвојио га три дана касније. Представнички дом, у којем већину имају демократе, гласао је 18. децембра за импичмент Трампа који још треба да прође процедуру у Сенату, где је већина у рукама републиканаца.

УМРО ЖАК ШИРАК

Бивши председник Француске, човек који је обележио француску политичку сцену друге половине 20. века, Жак Ширак преминуо је 26. септембра у 86. години живота. Ширак је на челу Француске био од 1995. до 2007. и као такав учествовао је у НАТО агресији на СР Југославију. С једне стране приписује му се заслуга да је сачувао београдске мостове супротставивши се плановима за њихово бомбардовање, док му се с друге стране замера да је имао снажне антисрпске ставове. На међународној сцени остао је упамћен и по противљењу америчкој инвазији на Ирак 2003. године, док је на домаћем терену током другог председничког мандата достигао најнижи рејтинг за једног председника и сматра се једним од најнепопуларнијих председника у модерној француској историји. Париски суд осудио га је 2011. године за проневеру јавног новца и злоупотребу јавног поверења и изрекао му двогодишњу условну казну.

ОКТОБАР

Осам векова аутокефалности

Низом манифестација свечано је обележено 800 година откако је наша црква постала аутокефална.
Централна прослава јубилеја одржана је у манастиру Жича, симболички, зато што је после добијања аутокефалности 1219. године управо овај манастир био седиште архиепископије и првог српског архиепископа Светог Саве, који је за поглавара српске цркве и изабран и устоличен управо у Жичи.
У говору на свечаној академији у Центру „Сава“ патријарх Српске православне цркве Иринеј упозорио је да „не смемо поклонити ни једну стопу наше свете српске земље, Косова и Метохије“, и истом приликом, упркос полемици која се развила у делу патриотске јавности, председнику Србије Александру Вучићу уручио највише одликовање СПЦ, Орден Светог Саве првог степена, због његове „делатне љубави према Цркви и неуморне борбе за целовитост Србије, а посебно за очување Косова и Метохије у њеном саставу“.

Избори на Косову

На Косову и Метохији одржани су ванредни парламентарни избори.
Такозвана „ратна коалиција“ бивших команданата терористичке ОВК изгубила је власт. Највише гласова освојио је радикални Покрет Самоопредељење Аљбина Куртија, на другом месту је Демократски савез Косова Исе Мустафе, на трећем Демократска партија Косова Кадрија Весељија (и Хашима Тачија), а затим и Алијанса за будућност Косова Рамуша Харадинаја и коалиција Беџета Пацолија и Фатмира Љимаја која је једва прешла изборни праг, са 5,002 одсто освојених гласова. Занимљиво, некадашња „ратна коалиција“ Весељија, Харадинаја и Љимаја сада је добила око 50.000 гласова више него на претходним изборима, али је без власти остала зато што су њени лидери одлучили да на гласање изађу у три одвојене колоне.
Иако се очекује да ће у Приштини завладати савез Куртија и Мустафе, коначни договор није био направљен ни два месеца после избора.

Иако је крајем августа функционер Стејт департмента Метју Палмер именован за специјалног америчког изасланика за Западни Балкан, специјално задужење за наш случај добио је и амерички амбасадор у Немачкој Ричард Гренел, човек од поверења председника САД Доналда Трампа, који је у надлежност добио и дијалог Београда и Приштине.
Ово дуплирање америчких специјалаца изазвало је опречна објашњења у јавности, од доказа намере Вашингтона да убрза процес дијалога након што су САД и отворено признале да решење виде само у узајамном признању, до унутрашње борбе између Трампове администрације и естаблишмента који јој се противи.

Мали Шенген

На тројном састанку у Новом Саду, председник Србије Александар Вучић и премијери Албаније и Северне Македоније Еди Рама и Зоран Заев лансирали су идеју формирања „малог Шенгена“ успостављања јединственог економског простора на Западном Балкану по узору на Европску унију.
Реч је о унапређеној верзији већ постојећег ЦЕФТА споразума у региону којом би се, како се тврди, укидањем царинских и других баријера привукли инвеститори и унапредио економски раст.
Иницијатива је наишла на противљење у Подгорици и Приштини, док је Босна и Херцеговина, и даље без Савета министара, у својеврсној блокади која јој онемогућава да се децидније изјасни о свом учешћу у овом пројекту.

Иако је у последњи час добило позив да присуствује заседању Генералне скупштине Интерпола која је одржана у Чилеу, такозвано Косово повукло је пре гласања своју кандидатуру за учлањење у светску полицијску организацију.
Премијер „Косова“ у техничком мандату Рамуш Харадинај оправдао је повлачење кандидатуре изборима који су одржани десетак дана раније, док је српски шеф дипломатије Ивица Дачић указао да је Приштина то учинила тек када је „схватила да не постоји ни један промил шанси да Косово на гласању постане члан Интерпола, као ни других важних међународних организација… То је доказ ојачане међународне позиције Србије и дефинитиван крај илузије да је Приштини све дозвољено. Самим тим, једнострани акти Приштине више не могу да прођу док је Србија јака. За тзв. Косово је било боље да се нису ни кандидовали јер би гласање показало колико су изгубили ранију подршку.“

РОЂЕНДАН НР КИНЕ

Седамдесета годишњица Народне Републике Кине обележена је 1. октобра низом свечаности, укључујући и највећу војну параду у историји ове земље. Генерални секретар Комунистичке партије Кине и председник ове земље Си Ђинпинг извршио је смотру снага и пратио параду обучен у сиву униформу налик оним које су носили кинески руководиоци у време револуције и настанка Народне Републике. Говорећи на тргу Тјенанмен, Си је рекао да ће Кина следити „обострано корисну стратегију отварања“, али и да ће „војска одлучно штитити кинески суверенитет, безбедност и развој“.

Евроазијске интеграције и С-400 у Србији

Премијерка Србије Ана Брнабић у Москви је потписала Споразум о слободној трговини између наше земље и Евроазијске економске уније и њених држава чланица – Русије, Белорусије, Казахстана, Јерменије и Киргистана – чиме је Србији отворен приступ тржишту од 183 милиона људи, а на тло наше земље из Русије су допремљени противваздушни системи „панцир“ и – за потребе војне вежбе „Словенски штит 2019“ – систем С-400 кога, за разлику од „панцира“, Србија (још?) није купила, али су за руковање овим оружјем обучавани и официри наше војске.
Руско Министарство одбране истакло је да је њихове батерије С-400 „први пут узимају учешће у војној вежби на територији стране државе“, а „Спутњик“ је подсетио и да смо од Русије већ набавили четири јуришна хеликоптера Ми-35М, три транспортна хеликоптера Ми-17, а уз то смо добили и шест авиона Миг 29, 30 тенкова Т-72С и 30 борбених оклопних возила БРДМ-а. Како је указао потпредседник Владе Русије Јуриј Борисов, „чињеница да армија Србије, са 30.000 војника, има пакет поруџбина од преко 600 милиона долара – говори много. Полазећи од бројности армије, такав пакет поруџбина нема ниједна земља“.
У посети Београду боравио је и премијер Русије Дмитриј Медведев, који је у говору у Скупштини Србије истакао да Русија подржава Србију и да је спремна да јој пружи сваку врсту помоћи у очувању територијалног интегритета и суверенитета, напоменувши да је Русија „само за мирно решење у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности“.

НЕРЕДИ ШИРОМ ЛАТИНСКЕ АМЕРИКЕ

Серија демонстрација и нереда захватила је од почетка октобра више латиноамеричких држава. Први протести избили су 8. октобра у Еквадору, где је народни бунт приморао председника Лењина Морена и његову владу да избегну из престонице Кита, где су седиште владе заузели демонстранти. У чилеанској престоници Сантјагу насилни нереди избијају 18. октобра а изазвани су серијом по народ неповољних економских мера. Два дана касније, 20. октобра, до нереда и насиља долази и у Боливији, где је председник Ево Моралес свргнут иако је на председничким изборима најближег ривала победио са чак десет процената разлике. После изнуђене оставке Ево Моралес је азил добио у Мексику.

ТУРСКА ОФАНЗИВА У СИРИЈИ

Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган покренуо је 9. октобра војну офанзиву на североистоку Сирије против курдских милиција које су се налазиле на овом простору и уживале подршку САД. До офанзиве је дошло три дана пошто је Вашингтон 6. октобра наредио својим снагама повлачење с територија које су контролисали Курди. Ердоганова офанзива имала је неочекивано позитиван ефекат на легалне сиријске власти, пошто су Курди, остављени на цедилу од Американаца, затражили заштиту од председника Башара Асада и постигли договор с његовим снагама које су потом ушле у градове Манбиџ и Кобани, до тада ван контроле владе у Дамаску. Потпредседник САД Мајк Пенс саопштио је 17. октобра да су САД и Турска постигле споразум о примирју под условом да се курдске снаге повуку из зоне од 30 километара дуж границе с Турском. Сличан споразум постигнут је и 22. октобра с председником Русије Владимиром Путином.

УБИЈЕН ШЕФ ИСЛАМСКЕ ДРЖАВЕ

Председник САД Доналд Трамп објавио је 27. октобра да је лидер Исламске државе Абу Бакр ел Багдади убијен у операцији америчких специјалних снага у северозападној сиријској провинцији Идлиб. Начелник Централне команде америчких снага, генерал Кенет Мекензи прецизирао је да је Багдади, пошто се нашао у безизлазној ситуацији, активирао експлозив који је носио на себи, да је са собом у смрт повукао и двоје деце, те да је сахрањен у мору. Исламска држава потврдила је смрт свог вође 31. октобра и саопштила да је за новог лидера изабрала Ибрахима ел Хашимија ел Курашија, чији је прави идентитет непознат.

Због развоја војне сарадње Србије и Русије, специјални амерички изасланик за Западни Балкан Метју Палмер припретио је санкцијама нашој земљи.
„Ми имамо јако војно партнерство са Србијом, рекао бих чак да је најбољи војни партнер Србије управо Америка. Али то не значи да Србија не треба да сарађује и са Русијом и да и са Москвом ствара војно партнерство… Наравно, постоји доза забринутости због распоређивања руске војне опреме на територији Србије, али и због могућности да Србија захтева специфичне руске системе што би водило ризику да јој се уведу посебне санкције због куповине руске војне опреме, али се надамо да су наши српски партнери тога свесни и да ће бити опрезни с таквим трансакцијама“, рекао је Палмер.
„Све је то помало чудно, али људи не треба да се секирају. Када САД доносе одлуку о тим санкцијама, а не доносе их лако, уводе их некој компанији или појединцу а не народу. Нису то санкције које би погодиле вас“, прокоментарисао је Палмерову претњу Александар Вучић, док је Ивица Дачић обелоданио да је овим поводом у Србију допутовао Томас Зарзецки, директор у Стејт департменту задужен за примену санкција Русији и за државе које крше те санкције.
Некако истовремено, амерички Радио „Слободна Европа“ обелоданио је извештај Пентагона из маја 2019, у коме се оцењује да „Србија међу земљама Западног Балкана има најпропустљивије окружење када је реч о руском утицају, а пре доласка на власт Српске напредне странке на челу са председником Александром Вучићем 2012. године, билатералне везе Србије и Русије у војној области биле су на знатно нижем нивоу“.

Вучић на ВМА

Због кардиоваскуларних проблема на Војномедицинској академији је збринут председник Србије Александар Вучић.
Министар здравља др Златибор Лончар обавестио је јавност да председник Србије Александар Вучић има хроничне, мање проблеме са срцем, али да је у петак дошло до озбиљног погоршања његовог здравственог стања, када је одлучио да се обрати лекарима ВМА, који су проценили да је Вучић био животно угрожен.

Албанију је 26. новембра погодио најснажнији земљотрес у последњих 40 година и најснажнији земљотрес на свету у 2019. години. У потресу магнитуде 6,4 степена Рихтерове скале са епицентром на западу земље погинула је 51 особа, а око 2.000 је повређено. Потрес је трајао 30 секунди и осетио се до Таранта у Италији и Београда.

Република Науру повукла је своје признање једнострано проглашене независности наше јужне покрајине, чиме је постала 17 држава која је то учинила.
„Ја сам прошле недеље рекао да је стање када је реч о земљама које су признале или нису признале Косово било 94 према 94, плус 5 земаља за које се не може тачно рећи какав је статус, али углавном је реч о земљама које ми рачунамо да нису признале, а Косово их рачуна да су их признали. Значи, ако сада имамо у виду ову ноту Науруа, тренутно стање је – 95 земаља не признаје Косово, 93 земље признају Косово и пет земаља је, да тако кажемо, у статусу уздржаних“, пребројао је министар иностраних послова Србије Ивица Дачић, најављујући да ће се активности на овом плану наставити.

Афера „руски шпијун“

Српску јавност потресла је афера „руски шпијун“, изазвана након што је на Јутјубу освануо снимак, начињен 24. децембра прошле године, на коме се виде пуковник руске војне обавештајне службе ГРУ Георгиј Клебан и пензионисани потпуковник Војске Србије З. К. приликом примопредаје новца.
Остало је непознато и шта се конкретно том приликом догодило, и ко је начинио снимак и ко га је пустио у јавност скоро годину дана касније. Најприхватљивије тумачење иде у прилог тези да је све то био покушај Запада и тамошњих обавештајних служби да унесу сумњу и раздор у односе Београда и Москве који није успео, судећи барем по реакцијама и руских и српских званичника и њиховом инсистирању да никаквог ремећења односа неће бити.

После пробијања најављених рокова који су неколико пута продужавани, Србија је окончала процедуру усвајања другог циклуса Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП) са НАТО-ом, за период од 2019. до 2021. године.
„С обзиром на то да ИПАП представља највиши механизам сарадње НАТО-а са партнерским државама које немају аспирације за чланство у Алијанси, усвојени документ за полазиште има јасно дефинисану политику војне неутралности Србије, чија је суштина одсуство жеље за приступањем НАТО-у или било ком другом војном савезу у свету“, наведено је у саопштењу Министарства спољних послова.

Светска антидопинг агенција одлучила је 9. децембра једногласно да Русију искључи с међународних спортских манифестација на четири године због наводног систематског коришћења допинга. Према овој одлуци, руским спортистима ће бити онемогућено учешће на, између осталог, летњим олимпијским играма наредне године у Токију, зимској олимпијади у Пекингу 2022, као и на Светском првенству у фудбалу које се одржава 2022. у Катару. Председник Русије Владимир Путин осудио је ову одлуку оцењујући да се ради само о „методи за елиминацију снажних такмичара из Русије“. „Мислим да је то непоштено. Одлука Агенције је у супротности са здравим разумом и међународним правом. Слична одлука о руском учешћу под неутралном заставом донета је и за претходну олимпијаду, а сада желе да поново казне Русију због истог прекршаја. Ниједан постојећи правосудни систем то не омогућава“, рекао је Путин.

На парламентарним изборима у Великој Британији одржаним 12. децембра конзервативци предвођени премијером Борисом Џонсоном однели су највећу изборну победу од 1979. године када је на власт дошла чувена „Челична леди“ Маргарет Тачер, док су лабуристи претрпели најкатастрофалнији пораз још од 1935. године. Џонсонови конзервативци који се залажу за брегзит, што је била преломна тачка трке, освојили су 365 од укупно 650 посланичких мандата, док су лабуристи добили само 202 мандата. Резултат избора омогућио је конзервативцима да оснаже своју позицију у односу на брегзит и Џонсоново обећање да ће Британија напустити ЕУ до 31. јануара 2020. С друге стране, лидер лабуриста, који су се залагали за одржавање новог референдума о чланству у ЕУ, Џереми Корбин поднео је оставку на место страначког вође.

НОБЕЛ ЗА ХАНДКЕА

Аустријском књижевнику Петеру Хандкеу 10. децембра у Концертној дворани у Стокхолму уручена је Нобелова награда за књижевност. Одлука Комитета да ове године награди Петера Хандкеа изазвала је бурна реаговања у свету због тога што је овај интелектуалац отворено и снажно подржавао Србе током ратова деведесетих, што је присуствовао сахрани бившег председника Слободана Милошевића и што негира да злочин у Сребреници представља „геноцид“. Већина земаља региона бојкотовала је овогодишњу церемонију, тако да међу присутнима није било представника БиХ, Хрватске, Северне Македоније и Албаније, као ни власти у Приштини. Бојкоту се придружила и Турска. Нобелову награду за мир ове године добио је премијер Етиопије Аби Ахмед због залагања за постизање мира с Еритрејом.

Састанак у Сочију

У Сочију су се састали председници Русије и Србије Владимир Путин и Александар Вучић, што је био њихов 17. досадашњи сусрет.
На састанку је договорено да Путин посети Србију 2020. године поводом завршетка радова на уређењу Храма Светог Саве у Београду, разговарано је о наставку војно-техничке сарадње – детаљи, по обичају, нису обелодањени – а Путин је поновио став Русије да косметско питање треба решавати преко Резолуције 1244. Вучић је с тим у вези рекао: „Нисам оптимистичан по питању постизања коначног компромисног решења између Београда и Приштине.“

Атентат у „Краун плази“

У хотелу „Краун плаза“ у Београду непознати атентатор покушао је из снајпера да убије Миодрага Даку Даковића, познатог црногорског бизнисмена, добротвора Српске православне цркве у Црној Гори и противника актуелне црногорске власти. На Давидовића је, с хотелског паркинга, пуцано док је он био у друштву епископа будимљанско-никшићког Јоаникија, а атентат је преживео захваљујући дуплом прозорском стаклу које је успорило метак и случајном покрету руке који је спречио хитац да погоди свој циљ.
„Тај покушај убиства успешног привредника и добротвора СПЦ и једног од најугледнијих епископа наше помесне цркве изведен је, не случајно, баш неколико дана пре великог црквено-народног сабора у Никшићу и непосредно након стављања у скупштинску процедуру закона против СПЦ“, саопштио је опозициони Демократски фронт из Црне Горе.

После скоро три месеца и одржане три рунде преговора између представника власти и дела опозиције у Србији уз посредовање Европског парламента, окончан је ванредни дијалог о редовним парламентарним изборима 2020. године, и условима у којима ће они бити одржани.
Договорено је да избори не буду заказани пре последњих рокова које Устав Србије и пратећи закони допуштају, као и да се предузме низ мера чији је циљ да поправе медијску слику у земљи.
Европосредници – Кнут Флекенштајн, Тања Фајон и Владимир Билчик – оценили су да је овим договором испуњен довољан број услова за одржавање фер и демократских избора, позвавши оне који заговарају бојкот, у чему све усамљенији остају лидери Савеза за Србију, да о томе још једном размисле.

Сабор у Никшићу

Након што је Влада Црне Горе упутила њиховој скупштини на усвајање контроверзни Закон о слободи вероисповести, који отвара могућност одузимања имовине Српске православне цркве у тој држави, у Никшићу је одржан велики црквено-народни сабор са кога је упућен захтев за „безусловним законским или уговорним признањем и уважавањем постојања вишевековног историјског континуитета и правног субјективитета Митрополије црногорско-приморске и епархија Будимљанско-никшићке, Захумско-херцеговачке и Милешевске, и свих црквених правних лица у складу са канонским правом“.
Актуелна црногорска власт „данас хоће на место Бога да постави себе и партијску државу… Секуларна држава, наследница безбожног титоистичког система, чини нешто што ни тај систем није урадио: законско отимање храмова и имовине Цркве представља гажење повеља средњовековних и каснијих владара, до Црнојевића и Николе Петровића, као и бројних завештања појединаца и братстава кроз векове“, наведено је у прогласу Сабора на који су из манастира донете мошти Светог Василија Острошког.
Упркос лошим временским условима и блокади граница Црне Горе којом је подгоричка власт покушала да смањи број учесника скупа, на сабору у Никшићу окупило се око 20 хиљада људи.