НА АМЕРИЧКОЈ ЦРНОЈ ЛИСТИ

САНКЦИЈЕ ЗА СРПСКЕ ТРГОВЦЕ ОРУЖЈЕМ

Потез америчке администрације, која сваки час уводи санкције против некога и нечега диљем света, не би за нас био посебно интересантан да се на управо усвојеном списку не налазе и имена сарадника једног Србина који се у последње време често помиње и у самој Србији у вези са разним аферама с трговином оружјем. Ради се о Слободану Тешићу, власнику компаније Partisan tech

Америчко министарство финансија је у понедељак, 9. децембра, на Светски дан борбе против корупције, саопштило да је на америчку „црну листу“ – списак људи и компанија под санкцијама Сједињених Држава – стављено више личности и фирми из Србије које се баве трговином оружјем и које су оптужене за корупцију. У саопштењу Министарства финансија САД, насловљеном са „Казнене санкције за корупцију и мреже материјалне подршке“, наводи се да је Канцеларија за контролу страних добара Министарства финансија повукла потез против „корумпираних чинилаца и њихових мрежа широм бројних држава Европе, Азије и Латинске Америке“.

[restrict] „Слободан Тешић наведен је у анексу Извршне наредбе 13818 од 21. децембра 2017 (наредба председника Доналда Трампа од 20. децембра 2017. о блокади имовине особа умешаних у озбиљна кршења људских права или корупцију). У то време, Тешић је био један од највећих трговаца оружјем и муницијом на Балкану и скоро деценију је провео на листи УН за забрану путовања због кршења санкција УН на извоз оружја у Либерију. Како би обезбедио уговоре за продају оружја са различитим државама, Тешић би, директно или индиректно, подмићивао или пружао финансијску помоћ. Тешић је потенцијалне клијенте водио на скупа путовања, плаћао школовање њиховој деци и западним школама или на универзитетима и користио велики мито како би обезбедио уговоре. Четири компаније се тренутно воде као његово власништво или под његовом контролом – Partizan Tech DOO, Technoglobal Systems DOO, Charso Limited и Grawit Limited“, наводи се у саопштењу.
„По стављању на листу, Тешић је наставио да се бави трговином оружја и делује као тихи партнер у компанијама које индиректно поседује и којим индиректно управља. У том смислу, Тешић и даље контролише многе, ако не и све, аспекте дневних операција тих компанија, укључујући и склапање договора и трагања за новим пословним приликама, иако се ослања на своје сараднике од поверења да потписују споразуме и појављују се у јавним документима“, додаје се у саопштењу.
Према америчком министарству финансија списку су сада додата имена Горана Андрића, Есада Капиџића и Небојше Шаренца.
„Горан Андрић је један од најближих Тешићевих сарадника и заступао га је на бројним међународним продајама, укључујући и преговоре у име Тешића, док је овај био на листи УН и у немогућности да путује“, пише у саопштењу.
„Есад Капиџић је директор и секретар кипарске Finrost Limited, као и директор и представник српске Falcon Strategic Solutions D.O.O, што су компаније за које се наводи да су у власништву, или под контролом Тешића, односно да делују или тврде да делују директно, или индиректно у његово име. Finrost је добијао и пребацивао новац у Тешићево име и он га је користио за уговор о оружју са једном владом у Африци. Поред тога, Falcon Strategic је основан одмах након Тешићевог стављања на листу 2017. како би се избегле санкције“, наводи се у саопштењу и додаје да је Небојша Шаренац генерални директор и Technoglobal-а, и Partizan Tech-а, те да му је нећак и један од најближих сарадника. На листу је стављена и компанија Melvale Corporation D.O.O. са седиштем у Србији чији је Шаренац власник и представник.
Поред њих на мети Канцеларије за контролу страних добара Министарства финансија, због тога што их Тешић директно, или индиректно, поседује или контролише, нашле су се и кипарске компаније Moonstorm Enterprises LTD и Tardigrade Limited, као и хонгконшка Business Diversity Limited.

[/restrict]

Један коментар

  1. Kada SAD navode … zbog “korupcije, ugrožavanja ljudskih prava i međunarodne bezbednosti”, to postaje otužno da ne kažem smešno. Srpska namenska industrija i naš izvoz tih proizvoda (SDPR i privatne firme) su za SAD, u finansijskom smislu, daleko od zabrinjevajućeg za SAD. Nešto drugo je u pitanju. Ako se okrenemo SAD (time i NATO-u), zatvorili bi Srpsku namensku industriju. Izvoz tih proizvoda (roba kao i svaka druga) za Srbiju je značajna stavka. Ko atakuje na to, ne želi nam dobro.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *