Зечевизија – Утисци о једној дембелији

Због чега делимо забринутост председника Управног одбора Јавног сервиса Србије што „РТС одбија да подстиче јавну дебату“ о свом чињењу или нечињењу, и због чега смо уверени да ово одбијање потиче из страха од разоткривања потпуне стручне и професионалне некомпетенције актуелног руководства ове куће?

Шта рећи у уводном тексту за један континуиран лични поглед на телевизијску праксу у нашој средини, осим да је био у праву др Владимир Вулетић, универзитетски професор, иначе први човек Управног одбора Јавног сервиса Србије, када је ономад јавно замерио РТС-у што никада није покушала да анализира критике које ова телевизија добија у јавној сфери. По њему „упркос инсистирању, никада нисмо добили квалитативну анализу објављених телевизијских критика или истраживање јавног мњења које би показало шта се РТС-у стварно замера, а шта је добро“, пише др Вулетић. „Они од којих се то очекује никада то нису ставили на увид јавности. Из тог разлога о угледу РТС-а свако може да суди на основу личног утиска“. Пошто нам, дакле, преостаје углавном лични утисак, не оклевамо да га изразимо у пуном капацитету, трудећи се да то чинимо с највишом могућом стручном и професионалном одговорношћу. Иначе, делимо забринутост председника што „РТС одбија да подстиче јавну дебату“ о свом чињењу или нечињењу. Свесни смо, међутим, да ово одбијање потиче из страха од потпуне стручне и професионалне некомпетенције актуелног руководства ове куће. Неће на РТС-у бити никаквих промена док је на челу садашња екипа бахатих опскураната, доведених једног јутра од жутих политичких ментора и онда допуњаваних истим таквим или још горим ликовима, да би се по сваку цену одржавала антисрпска, проатлантистичка и неолиберална стратегија коју оличава тамошњи spiritus regens.
Нема програмског блока, од информативних до културно-уметничких (осим можда неких спортских и научнообразовних), где се у пуној мери не потврђује ова стратегија. Критиковаћемо их појединачно, почевши од најгледанијих, а то су игране ТВ серије, које су у нашем добу потпуно замениле друге видове представљачких садржаја и наметнуле се као друштвено огледало епохе. После колосалне бруке с Немањићима (за коју нико није сносио стварну стручну и професионалну одговорност) уређивачки тим РТС-а изгледа да је потпуно одустао од самосталне производње серија и постао нека врста финансијског трансфера за приватне иницијативе. Ништа боље није ни могао да смисли: одговорност за квалитет је овим драстично умањена, поготову што се на тај начин тобоже постиже већи удео ширих продукционих могућности, наводне конкуренције и једнаке утакмице на ТВ тржишту. Што се овим отвара Пандорина кутија трговине утицајем и сукоба интереса, тј. корупције у најдрастичнијем виду газдовања масним ТВ буџетом и дискреционе доделе неизвесних свота новца – ни по јада! Некомпетенција, незнање и неспособност добиле су неку врсту „заштитног алибија“: тражили сте, гледајте, ми се не мешамо!
„Серије су данас плод рада приватних продукција, док се улога РТС-а углавном своди на трансфер новца ка њима“, пише даље уважени професор. „То само по себи није лоше. Заправо, оставља РТС-у много више простора да се бави суштинским и концепцијским стварима и да тражи од извршних продуцената оно што жели. Проблем је, међутим, што нема концепције већ идеје долазе од независних продукција.“ Концепција је, вели другим речима др Вулетић, у одсуству концепције. А то је конформистичка позиција par excellence, савршена заветрина за надобудне тимове, земља дембелија за недаровите и неуке. Нека продукција ради шта јој је воља! Управо онако како и изгледа актуелна понуда играних серија на Јавном сервису: серије Група, Дуг мору, Бисер Бојане 2, нешто раније ове године Пет и Жмурке и ново предузеће Радоша Бајића Пси лају ветар носи (јер изненада мења иницијално жанровско одређење, али долази и оно на ред). Поводом речених садржаја изнећемо личне утиске и визије у наредним бројевима „Печата“.