Тачна дијагноза и погрешна терапија

Руско-српске аналитичке дилеме (2)

Русија ништа не би постигла ако би уместо ексклузивно стратешко-партнерских веза са Србијом покушала да изграђује симетричне односе са свим државама региона и то раме уз раме с ЕУ. Можда би то за њу било добро када би било могуће, али није

 

Ако је основана теза да је Европска унија рођена и даље егзистира као цивилно крило Атлантског пакта, а уверен сам да јесте, да ли је онда реално и помишљати да је могуће да Москва тесно сарађује са ЕУ како би учврстила свој положај на Балкану и избегла ту даље потискивање од стране САД и НАТО-а? Одговор је недвосмислено негативан, а њега су и сами аутори руског текста посредно дали када су констатовали да ЕУ заједно са САД само чека погодну прилику за даљи продор у руско двориште. Није ли онда бесмислено заговарати да противник на прагу сопствене куће може да буде партнер на путу до ње?

УМИШЉЕНО ПАРТНЕРСТВО Наравно – не! Русија ништа не би постигла ако би уместо ексклузивно стратешко-партнерских веза са Србијом покушала да изграђује симетричне односе са свим државама региона и то раме уз раме са ЕУ. Можда би то за њу било добро када би било могуће, али није. Као што неки у Србији имају илузију да ћемо просперирати ако се дистанцирамо од Русије и окренемо Западу, тако и у Русији има оних који се губе у геополитичкој магли. Запад Србији не нуди ништа на пољу заштите виталних националних интереса да би нас придобио. Напротив, и даље покушава да угуши Републику Српску и да нам наметне прихватање лажне косовске државности.
Да нам нуди РС и бар фер поделу Косова (ако не и враћање целе те наше отете покрајине), још бих и разумео да неко тврди да већ озбиљно залазеће западно сунце може да нас огреје. Али добро знамо да нам нико битан у САД и ЕУ ништа не нуди, већ би и даље хтели да отимају наше. Тако је и с Русијом. Ни за тачку није боље. Берлин с њом сарађује у вези с пројектом „Северни ток 2“ јер му је то профитабилно, али када се ради о Украјини, грубо делује против руских интереса. Ни друге европске силе, ма колико настојале да с Русима праве разне послове и на речима заговарају западно-руско помирење, не ризикују да се замере Вашингтону. У свим важним питањима прате га. Па онда, још једном питам, није ли смешно предложити да Русија рачуна на то да ће јој Брисел стратешки пружити руку на Балкану?

* Цео текст је доступан претплатницима или у штампаном издању *

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.