ПИРОВА ПОБЕДА

Асанж јесте остварио успех одлуком Шведске да обустави процедуру која се у тој земљи против њега водила протеклих девет година. Проблем је, међутим, што се ради све што је могуће како би се садашњи процес у Британији окончао или његовом смрћу, или изручењем у САД

Један од најсветлијих примера борбе за слободу и истину и системске репресије те борбе, Џулијан Асанж извојевао је једну победу – Шведска је обуставила истрагу против њега пошто је, како је саопштила тужитељка Ева Мари Персон, „постало очигледно да усмени докази, који су коришћени током истраге, нису довољно убедљиви“. Асанжа је Шведска још 2010. оптужила за сексуално узнемиравање и силовање, али је тек сада, скоро десет година касније, схватила да докази којима је располагала „нису довољно убедљиви“. У неким „нормалним“ случајевима, када тужилаштво не располаже „довољно убедљивим доказима“, не расписује се међународна потерница за осумњиченим (неоптуженим) и не ставља се читав државни апарат више држава у погон. Ова добрано закаснела одлука представља победу за Асанжа и, с обзиром на то да је њоме скинута љага с његовог имена, може му представљати извесну моралну сатисфакцију, али ништа више од тога, јер је циљ читаве ујдурме – да се овај узбуњивач нађе иза решетака, да се спречи његов даљи рад и пошаље снажна порука свима који би помислили да га следе – већ испуњен.
Асанжова (Пирова) победа највише се огледа у чињеници да је одлуком Шведске да одустане од даље истраге и потенцијалног гоњења јасно и недвосмислено показано свима који желе да виде, чују и размисле својом главом, да се овде ни у једном тренутку није радило о потрази за правдом за тужитељке него о пукој сплетки чији је коначни циљ био спровођење Асанжа у амерички затвор како би му се судило због силовања читавог америчког естаблишмента и војноиндустријског комплекса. Ова одлука представља само последњи ексер у ковчегу махинација шведског правосуђа за које је отпочетка било јасно да нису у служби правде, него неправде. Само дан по пријављивању Асанжа, 21. августа 2010, главна државна тужитељка Ева Фине јавности је саопштила да „не мисли да постоје разлози за основ сумње да је (Асанж) починио силовање“ и четири дана касније обуставила је истрагу. Ово властима није одговарало, па је 1. септембра 2010. директорка Јавног тужилаштва Маријан Ни одлучила да истрагу поново отвори.
И Асанжов одлазак из Шведске изведен је тако да испадне као да је побегао од истражитеља како би за њим могла да буде расписана међународна потерница, а он утамничен. Асанж је, наиме, Шведску (која му је одбила радну и боравишну визу) напустио 27. септембра 2010, али не пре него што се обратио правосуђу затраживши да га испита пре одласка. Речено му је да за тим нема потребе и да може да путује, али су одмах по Асанжовом одласку обавестили његовог адвоката Бјорна Хургига да ће бити расписана потерница. Очигледно циљ није био налажење истине у вези са оптужбама него хапшење и затварање. Управо због свега овога Асанж је јуна 2012. потражио уточиште у амбасади Еквадора у Лондону и од ове земље добио азил који је био на снази све до априла ове године, када су га власти под вођством новог председника Лењина Морена изручиле Великој Британији. На основу тога што је прекршио услове кауције везане за оптужбе из Шведске, Асанжа је британски суд осудио на затворску казну од 11 месеци затвора. Пошто је суштински циљ шведских оптужби испуњен и Асанж утамничен, оне су повучене.

[restrict]
Суд пред којим се води процес против Џулијана Асанжа

ЖРТВА ТОРТУРЕ У међувремену Асанж се из самице најстроже чуваног дела затвора Белмарш, „британског Гвантанама“, бори против екстрадиције Сједињеним Државама на основу оптужнице од 17 тачака којима се терети за прибављање и објављивање тајних информација о америчкој националној безбедности а за шта му прети казна од 175 година затвора. О томе у каквом се стању Асанж налази данас најбоље сведочи бивши британски амбасадор, писац и борац за заштиту људских права Крејг Мари. „Прва ствар коју морам да приметим је Џулијаново стање. Шокиран сам колико је мој пријатељ смршао, брзином којом губи косу, као и превременим и убрзаним старењем. Уочљиво је шепао, што никада раније нисам приметио. Од хапшења изгубио је више од 15 килограма. Али његов физички изглед није шокантан колико је његово ментално погоршање. Када је упитан да каже своје име и датум рођења, он се уочљиво мучио неколико секунди да се сети и једног, и другог (…) Било му је заиста тешко да артикулише речи и концентрише се на свој мисаони ток“, навео је Мари у тексту после судског саслушања о Асанжовој екстрадицији Сједињеним Државама. „Све до јуче био сам скептичан спрам оних који тврде да је поступање према Џулијану равно мучењу. Чак и спрам Нилса Мелцера, специјалног известиоца УН за тортуру. Био сам скептичан и спрам оних који су сугерисали да би могао бити подвргнут штетним лековима. Али пошто сам присуствовао суђењима неколиким жртвама мучења у Узбекистану и пошто сам радио са жртвама из Сијера Леонеа и другде, могу вам рећи да је јучерашњи дан у потпуности променио моје мишљење и Џулијан је показао тачно оне симптоме које имају жртве мучења (…). Био сам још скептичнији спрам оних који су, попут једног члана његовог правног тима, изражавали забринутост да Џулијан можда неће преживети екстрадициони процес. Сада не само да у то верујем него ме та мисао и прогања“, додао је.
Нилс Мелцер, спрам којег је Мари изражавао скепсу, објавио је 1. новембра извештај у којем „изражава забринутост због континуираног погоршавања здравственог стања Џулијана Асанжа од његовог хапшења и притварања раније ове године и може се рећи да је његов живот сада у опасности“. Указао је да је заједно са својим лекарским тимом током посете Асанжу маја ове године констатовао „све симптоме карактеристичне за продужену изложеност психичкој тортури“ и захтевао од власти да предузму мере заштите његовог здравља и достојанства. „Британска влада је показала непоштовање Асанжових права и интегритета. Упркос медицинској хитности мог апела и озбиљности могућих злоупотреба, Британија није предузела никакве истражне мере, нити покушала да то спречи у складу са захтевима међународног права“, навео је Мелцер.
О овоме сведочи и група од 60 лекара који су написали отворено писмо упозоравајући да би Асанж, уколико не добије „интензивнију медицинску бригу“, могао ускоро умрети у затвору, и затражили да буде пребачен у универзитетску болницу. Своју процену Асанжовог здравственог стања засновали су на „ужасавајућим сведочењима“ његовог појављивања пред судом 21. октобра.

У интересу војноиндустријског комплекса и обавештајне заједнице: Судија Ема Арбатнот

КАДИЈА ТЕ ТУЖИ, КАДИЈА ТИ СУДИ Поред тога што очито постоје разлози за сумњу да британско правосуђе подрива Асанжову способност да се брани систематским слабљењем његовог физичког
и психичког стања, уочљива је тенденција и да се право на фер и правично суђење поништи увођењем у процес особа које, у најмању руку, имају сукоб интереса и за које се с потпуном сигурношћу може рећи не само да према Асанжу неће бити објективне него да ће бити врло непријатељске према њему. Вероватно да им се не би поновио случај са шведском тужитељком Евом Мари Персон која је првобитне оптужбе за силовање против Асанжа промптно одбацила, за судију у Асанжовом случају пред британским судом постављена је леди Ема Арбатнот која је тесно повезана управо са структурама којима је Асанжов рад нанео највише штете. Како наводи јужноафрички портал „Дејли маверик“, који делује у оквиру мреже за Африку лондонског „Гардијана“, најближа породица леди Арбатнот ради у оквиру војноиндустријског и обавештајног комплекса Велике Британије и САД.
Супруг леди Арбатнот, лорд Џејмс Арбатнот од Ердома бивши је министар одбране Уједињеног Краљевства и има „финансијске везе са британским војним естаблишментом, укључујући и институције и људе које је ’Викиликс’ раскринкао“, пише „Дејли маверик“ истичући да је и судија добијала поклоне од „војних и обавештајних компанија које је ’Викиликс’ разоткрио“.
По истом извору, син Еме и Џејмса Арбатнота, Александар је потпредседник фирме за компјутерску безбедност тесно повезаном с британским обавештајним структурама, пре свега са Џи-Си-Ејч-Кјуом (GCHQ) и МИ5 чији је превасходни задатак спречавање цурења информација. Наводи се и да ова фирма, „Витрувијан партнерс“ и њена ћерка-фирма „Дарктрејс“ запошљавају и људе директно регрутоване из америчких обавештајних служби попут Агенције за националну безбедност (НСА) и Централне обавештајне агенције (ЦИА). Управо ове две службе стоје иза прогона који над Асанжом спроводи америчка влада. „Дарктрејс“ је, такође, блиска с двојицом бивших британских премијера и бившим председником САД Бараком Обамом. Откриће овог сукоба интереса, што је леди Арбутнот првобитно покушала да сакрије, довело је до тога да је њена улога као председавајућег судије доведена у питање. Како је рекла Џен Робинсон, једна од бранитељки Џулијана Асанжа, леди Арбатнот неће убудуће председавати судским седницама, али ће наставити да надзире процес пребацујући дужности у самој судници на другог судију, односно задржавајући право да утиче на одлуке суда. За сада још није јасно каква ће тачно бити њена улога у наставку процеса.
Какав год исход овог питања да буде, из свега је јасно да Асанж ни у лудилу у које је изгледа почео да запада, прво захваљујући седмогодишњој „робији“ у амбасади Еквадора, а потом и правој робији у Белмаршу, не може да очекује да ће екстрадициони процес који је у току бити по њега позитивно окончан. Једино чему би се могао надати, како сада стоје ствари, јесте нека врста Пирове победе попут ове коју је управо извојевао у сукобу са шведским правосуђем – да пошто потпуно полуди и пропадне, или још горе умре у затвору, суд донесе одлуку којом се одбија изручење Америци, а мртвог га и не могу изручити. У сваком случају, циљ естаблишмента био би испуњен, баш као и с оптужбама из Шведске – Асанж је елиминисан, а његовим потенцијалним наследницима је пренета снажна порука.

007 у амбасади Еквадора

Римски лист „Република“ дошао је до докумената који доказују да је Асанж током боравка у амбасади Еквадора у Лондону био прислушкиван и сниман супротно дипломатским правилима и конвенцијама о људским правима. Под насловом „Тежак скандал: Како су Асанж, његови доктори, адвокати и посетиоци били шпијунирани у корист САД“, лист пише да се „иако звучи као филм о Џејмсу Бонду, то заиста догодило“. „Џулијан Асанж, новинари ’Викиликса’ и сваки адвокат, новинар, политичар, уметник и лекар који је оснивача ’Викиликса’ посетио у амбасади Еквадора у последњих седам година био је предмет систематске шпијунаже. Сусрети и разговори су снимани и све информације слате су америчким обавештајним службама. У неким ситуацијама шпијунске операције су ишле до апсурда: у једном тренутку шпијуни су чак планирали да украду пелене бебе донете у посету Асанжу. Разлог? Да се прикупе бебине фекалије и спроведе ДНК тест како би се утврдило да ли се ради о тајном сину Џулијана Асанжа“, пише „Република“.
И ауторка „Републикиног“ текста Стефанија Маурици била је предмет шпијунаже у којој се ишло толико далеко да не само да је снимана него су прегледане и њене УСБ картице и њен мобилни телефон расклапан како би се дошло до серијских бројева помоћу којих би била праћена, а њени разговори пресретнути. „Ово су веома озбиљна кршења поверљивости новинарских извора, с обзиром на то да су наши састанци у амбасади били искључиво пословни и да смо, као чести посетиоци, били регистровани као новинари“, навела је она.
До открића о шпијунирању дошло је пошто је шпански судија Хосе де ла Мата отворио истрагу против компаније „УЦ глобал“ из Кадиза и након што су компанијске просторије претресене, а њен власник Давид Моралес ухапшен.
Установљено је да је еквадорска влада, предвођена тадашњим председником Рафаелом Кореом, ангажовала ову фирму да у амбасаду уведе безбедносне мере којих, до Асанжовог доласка, готово да није било.
Моралес је одлучио да приступ који му је обезбеђен уговором са амбасадом Еквадора искористи за сопствену добит и успоставио је везу с америчком обавештајном заједницом како би за њих шпијунирао Асанжа без знања својих формалних послодаваца.
„Ништа и нико није био поштеђен. Чак и најнеповредивији састанци били су снимани: видео и аудио записи до којих је ’Република’ дошла приказују полунагог Асанжа током лекарског прегледа, амбасадора Еквадора Карлоса Абада Ортиза и његове сараднике током дипломатских састанака, Асанжове адвокате Герета Пирса и Аитора Мартинеза у женском тоалету током приватног разговора са својим клијентом“, наводи се у чланку. „Мало је сумње у то да је ова тешка шпијунска операција спроведена у корист САД. Докази за то произлазе из изјава бивших запослених, интерних порука, али и од врсте прикупљаних информација“, истиче „Република“.

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *