Контрола штете

Шта се (све) крије иза шпијунске афере која је протутњала српском јавношћу, и какве су њене последице?

Не зна се ко је направио снимак припадника руске војне обавештајне службе (ГРУ – Главна обавештајна управа) Георгија Клебана и пензионисаног потпуковника Војске Србије познатог по иницијалима З. К. Још важније, а видећемо и зашто, не зна се ни ко је тај снимак објавио на Јутјубу и то баш сада, непуних годину дана након што је начињен, па се с Јутјуба попут цунамија проширио по домаћој и иностраној јавности којој (ни)је био намењен. Али се зна да је објављивање овог снимка за циљ имало, јер други циљ није ни могло да има, да поремети српско-руске односе, односно, прецизније, да угрози интересе Русије у нашој земљи. Па ћемо тим трагом – cui bono, у чију корист? – и кренути у овом покушају, можда узалудном јер је таква природа таквих послова, али свеједно неопходном, да разумемо шта се то тачно догодило, чему је имало да послужи, и да ли се у томе успело.

KDJUEY LSKDUF Снимак који траје два минута и четрдесетак секунди, за који ће председник Србије Александар Вучић после седнице Савета за националну безбедност казати да је начињен 24. децембра прошле године, објављен је на Јутјубу у недељу, 17. новембра, на корисничком налогу Kdjuey Lskduf који је иначе аплоудовао само тај снимак, што ће рећи да је у ту сврху и креиран.
Снимак се састоји од више спојених секвенци где су забележени кључни моменти сусрета двојице људи, пуковника ГРУ Георгија Викторовича Клебана и крупнијег мушкарца чији је лик замагљен (зашто?), споменутог З. К.-а. Види се њихов срдачни сусрет на паркингу на кеју у Земуну где Клебан уручује З. К.-у пластичну кесу коју овај ставља у свој ауто (регистарска таблица аутомобила такође је замагљена), њихов разговор уз пиво у оближњем кафићу снимљен с једног од суседних столова – пажње вредан мањак безбедносне културе искусног обавештајца какав би Клебан ваљда морао да буде – види се даље растанак двојице људи после кога З. К. седа у свој аутомобил у коме га снима камера постављена негде код ретровизора, он затим – као да је баш желео да све буде забележено – броји новац извађен из коверте која је била у оној кеси, и, на крају, З. К. с оном кесом у руци, снимљен отпозади, улази у неку зграду

Све у свему, евидентно, операција праћења била је и опсежна и успешно изведена.

[restrict]

КО ЈЕ СНИМАО? Отуда и прво кључно питање, премда кудикамо мање кључно од оног другог до кога ћемо тек доћи када, хронолошки, филм премотамо од 24. децембра 2018, у коме се још налазимо, до Kdjuey Lskduf-а 17. новембра 2019. и дана и реакција који су уследили.
Дакле: ко је направио снимак на коме су Георгиј Клебан и З. К.?
Александар Вучић открио је да је потпуковник З. К. пажњу наших контраобавештајних служби заслужио још 2012. године, и то по хрватској линији, а да су у неком тренутку након тога забележени и његови контакти с Русима. И тог 24. децембра 2018. наше службе које су за те ствари надлежне испратиле су сусрет Клебана и З. К.-а, али, устврдио је Вучић, због Клебанове контрапратње нису успеле да камером забележе и за потребе даље употребе овековече сусрет двојице људи. Већ је то учинила неидентификована трећа страна. А ако ми нисмо снимили тај сусрет, логичан је даљи закључак, онда нисмо могли ни да пустимо у јавности тај снимак под псеудонимом Kdjuey Lskduf-а.
Па ипак, мора се поставити питање – опет се позивамо на елементарну логику, јер другог средства немамо – како је могуће да ни наша пратња, ни руска контрапратња која је у односу на нашу пратњу била толико ефикасна да је успела да је спречи у снимању сусрета, нису успели ни да примете ту неидентификовану трећу страну која је из непосредне близине успела да надмудри и једне и друге?
Из овог пак питања проистиче могућност да се догодило оно што – очекивано и разумљиво – нико неће јавно признати. Да је снимак начинила наша (или руска, што да не) служба, и да је одатле доспео на Јутјуб налог Kdjuey Lskduf.
Уосталом, приметили су сигурно сви који су пажљиво испратили читав случај, Александар Вучић експлицитно је заправо рекао само да наша Војно-безбедносна служба, ВБА, није направила овај снимак, што отвара могућност различитих интерпретација.
Узгред буди речено, поставља се и питање, зато што смо све време у сфери нагађања, и споменуте лежерности пуковника Клебана. Да ли је он намерно био лежерно непрофесионалан, то јест за кога је он уопште радио?
Повод за овакву врсту размишљања – још једна међу интересантним околностима које прате овај случај – дао је Реља Жељски, начелник аналитике наше Безбедносно-информативне агенције (БИА), који је, одговарајући на питање да ли је могуће да је Клебана ангажовала нека друга, а не руска служба, рекао да „обавештајни контакти и њихово одвијање допире до оних граница до којих допире граница маштовитости неког обавештајца и службе која контролише и усмерава тај контакт… У историји обавештајног рада забележени су случајеви не само двојних већ и тројних и четвороструких агената.“

ПОПРАВЉЕНИ ОДНОСИ Елем, каква год да је била стварна природа контакта између пуковника Клебана и пензионисаног потпуковника З. К. – да ли су нас Руси заиста шпијунирали па смо их у томе ухватили, или је по среди била нека кудикамо до знатно сложенија обавештајна игра о којој нећемо ни нагађати јер би нас то одвело предалеко – од тог 24. децембра 2018. до данас, ако је и био поремећен, однос Београда и Москве потпуно је поправљен, па и унапређен.
О томе сведочи неколико околности које вреди истаћи јер су битне за даљи ток закључивања.
Пре свега, ако је уопште и било сукоба између Београда и Москве због тога што су Клебан и З. К. ухваћени in flagranti, тај је сукоб разрешен брзо и у потпуној тишини, тако да нико (коме то није у опису радног места) није ни знао да је у месецима који су уследили Клебан напустио територију Србије.
На политичком нивоу, подсећања ради јер је сећање варљиво, у периоду после настанка снимка председнику Русије Владимиру Путину уприличен је онај фантастични дочек у Београду средином јануара, Београд ће посетити и премијер Дмитриј Медведев, и да не набрајамо све телефонске позиве и састанке званичника који су у међувремену уприличени.
Што се безбедносно-обавештајног нивоа тиче, у Београду је боравио Сергеј Наришкин, директор Спољне обавештајне службе (СВР) Руске Федерације, после чега су упућени извори из нашег безбедносног сектора нашли за сходно да јавности укажу на нарочито блиске односе нашег и руског безбедносног сектора, описујући Наришкина као „искреног пријатеља који нас посматра као равноправног партнера“ и који „према Србији и припадницима српских безбедносно-обавештајних служби показује завидно поштовање, оцењујући нашу земљу и њен безбедносно-обавештајни апарат као ’регионалну силу’“. Такође, треба додати и да су се управо ових дана у Москви састали министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић и секретар руског Савета за националну безбедност Николај Патрушев, и потписали споразуме о борби против тероризма и против организованог криминала.
На све то и подсећање на заједничке војне вежбе „Словенски штит“, набавку противваздухопловних система „панцир“ и допремање система С-400 из Русије на вежбу у Србији.
Овако се не понашају, а поготово не у заоштреним међународним околностима на које сад нећемо трошити простор, стране које међу собом имају нерашчишћене рачуне. А тиме хоћемо да кажемо да се права афера не састоји у ономе што је у Земуну радио Георгиј Клебан – шта год да је радио, то нећемо сазнати а у међувремену је ионако решено на начин који је задовољио обе стране – већ се афера заправо састоји у самом доспевању овог случаја у јавност.

КО ЈЕ ОБЈАВИО СНИМАК? То је кључно питање које смо најавили: ко се крије иза Јутјуб налога Kdjuey Lskduf? У најкраћем, постоје само три могућности.
Једна, да је снимак на Јутјуб пустила она неидентификована трећа страна која га је и снимила. Друга, да је тај снимак процурио из наше (или руске) службе која га је снимила, то јест да се догодила својеврсна обавештајна провала чији је резултат, опет мимо наше или руске воље, завршио на Јутјубу. И трећа, најексцентричнија и најмање уверљива, да је Београд намерно пустио тај снимак.
С тим у вези бележимо тезу коју је изнео новинар Бошко Јакшић: „Мој утисак је да су аферу ’Крушик’ лансирали Руси, да покажу да имају капацитет дестабилизације ове власти. Откривање ове афере је упозорење Београду да не претерује сувише у тим врстама послова са Блиским истоком и Америком. А, онда, ако поставимо питање зашто је објављена шпијунска афера тако брзо, то је одговор Београда Москви. То је порука ’и ми можемо да одговоримо, да направимо штету руским интересима’.“
Очигледан проблем ове тезе, за почетак, налази се у томе што нема ни трунке доказа за онај почетни утисак на коме је читава теза и изграђена, да су Руси лансирали аферу „Крушик“. Затим, ту је и питање зашто би уопште оваквим потезима Београд и Москва нарушавали односе које су наставили да граде и унапређују – ово је факат који се не може оспорити јер за то постоје и материјални докази, а не само лепе речи званичника – и то упркос случају пуковника Клебана и пензионисаног потпуковника З. К.? А да и не говоримо колику би штету Београд себи нанео ако је учинио оно што тврди Бошко Јакшић, чак и на личном нивоу, имајући у виду да и једни и други врло добро знају на који је начин разрешено оно што се догодило у децембру прошле године.

АСАНАЦИЈА ТЕРЕНА Све ово упућује на закључак да је много вероватније, па и готово извесно, да је читав случај лансиран с адресе која није ни српска ни руска, било директно било индиректно кроз могућу провалу у неку од наших (или руских) безбедносних служби. Ово тим пре што је необично важну улогу у промовисању Јутјуб снимка Kdjuey Lskduf-а одиграо Бугарин Христо Грозев, сарадник „Белингкета“, организације која верно прати сваки интерес Запада који је усмерен против Русије а уз то је финансирају инстутиције као што су америчка Национална задужбина за демократију (НЕД), одавно разоткривена као параван Централне обавештајне агенције (ЦИА), и Фондација за отворено друштво Џорџа Сороша.
Па отуда и овакво темпирање објављивања снимка, недуго после допремања С-400 у Србију који је и на симболичком и на практичном нивоу означио (досадашњи) врхунац српско-руске сарадње и блиских односа, и тик уочи посете српског председника Александра Вучића његовом руском колеги Владимиру Путину која је заказана за 4. децембар. Све то с очигледним циљем да се ови односи поремете до мере која може негативно да утиче на продубљивање наше сарадње, на коју се на Западу не гледа нимало благонаклоно.
У прилог оваквом тумачењу читавог случаја говори и реакција Београда и Москве која је, у основи, била идентична и може да се опише као покушај контроле штете и асанације терена загађеног овог Јутјуб афером.
„Сигуран сам да ово није политика Руске Федерације према Србији и да Русија Србију доживљава као земљу која је блиска, пријатељска и братска. Ми на исти начин мислимо о Руској Федерацији, руском народу, о председнику Путину и министру (одбране Сергеју) Шојгуу“, карактеристична је у том смислу изјава српског министра одбране Александра Вулина, коме је руски амбасадор у Београду Александар Боцан-Харченко узвратио на сличан начин у интервјуу РТС-у: „Ми смо навикли и без обзира и на то и на такве провокације идемо даље, знајући сигурно, и ово је најважнија ствар у читавој овој причи, више од 100 одсто да су наши билатерални односи и пријатељство стабилни, чврсти, садржајни и имају охрабрујућу перспективу и дубину и никакве скандалозне приче тобожњег врбовања српског војника од стране руског војника не могу нанети никакву штету нашим односима… Ја желим да искористим ову прилику да кажем да никакве штете неће бити, сви смо мирни и радимо најважније ствари.“
Најзад, ту је и сасвим непримерено – ово са становишта тајминга и повода, а повод је био случај руског пуковника Клебана – зарицање председника Србије да Србија неће одустати од своје војне неутралности, то пропраћено најавом доношења декларације у Скупштини Србије којом ће наша неутралност и додатно бити потврђена. Јер не угрожава нашу неутралност Русија већ управо онај који угрожава и Русију, НАТО дакле, и чему је имао да служи овакав обрачун са НАТО-ом усред руске шпијунске афере? Осим ако није представљао поруку онима који су ову аферу и изазвали…
Уосталом, све ће постати много јасније кад будемо испратили све светлости и сенке предстојећег сусрета Вучића и Путина, макар и ако ни тада не сазнамо, а спремни смо на опкладу да нећемо сазнати, шта се стварно догодило у случају пуковника Клебана и Јутјуб налога Kdjuey Lskduf.

[/restrict]