Кијев хоће у „нови Варшавски пакт“

Запад и Русија деценијама пребацују Украјину једни другима из руку у руке као врућ кромпир, јер нико не жели да храни 40 милиона гладних уста, а после да гледа како прелазе на страну противника

Нема смисла да више губимо време с вама, шокантна је порука украјинског олигарха Игора Коломојског Вашингтону, изречена прошле недеље у интервјуу водећем америчком листу, „Њујорк тајмсу“. По многима најмоћнији човек Украјине, спонзор и покровитељ актуелног председника Владимира Зеленског, Коломојски је после одласка с власти бившег шефа државе Петра Порошенка добио потпуну слободу деловања. Непрестани сукоби с Порошенком коштали су га егзила и стотина милиона долара, али сада је дошло његово време. Покваривши после 2014. односе с Русијом због финансирања „добровољачких“ неонацистичких батаљона, овај тајкун са снажним инстинктом преживљавања – сада, изгледа, има нови план. И њему је јасно да је свој примарни циљ остварио, елиминишући све пословне и политичке конкуренте, али да сада ваља заштитити стечено. У „рату“ с Москвом, то ће за њега бити тежак задатак. Зато Коломојски мења плочу.

ВРУЋ ШАМАР Украјина мора да обнови везе с Русијом због сопственог економског преживљавања, објаснио је за „Њујорк тајмс“. И отворено поручио да су Украјинци уморни од рата у Донбасу по налогу САД, које желе да ослабе Москву. Тако врућ шамар Американци одавно нису добили од припадника елите неке од својих вазалних држава – и то још у листу који се сматра „бастионом слободе говора“ у САД. То је и порука Коломојског да моћни амерички кругови престану да подстичу украјинске радикале на протесте против Зеленског, који жели да изврши раздвајање зараћених страна у Донбасу, како би се после скоро пет година коначно приступило реализацији мировних споразума из Минска. Његов претходник Порошенко, који их је и потписао, никада их није реализовао, страхујући да би екстремисти могли да му упадну у председничку резиденцију, као 2014. Виктору Јануковичу.
Запад није оправдао наде Кијева, како каже Коломојски, истовремено негирајући да има утицај на Зеленског и да говори у његово име, што је у Украјини јавна тајна. Према оценама експерата, контроверзни бизнисмен жели да покупи и кајмак од обнове односа с Русијом. И њему је јасно да су се стекли готово идеални унутрашњи и спољни услови за то. И да постоји потражња за његовом „робом“ у Москви. Политичко руководство Украјине треба да обнови односе с Русијом, одбацујући курс интеграције са Западом, наставио је у истом тону Коломојски. Како каже, време је да у Кијеву разумеју да њихову земљу неће никада примити у ЕУ и НАТО и да зато „нема смисла трошити време на празне разговоре“, док ће Русија са задовољством укључити Украјину у „нови Варшавски пакт“.
Наглашавајући да не гаји топла осећања према Русији, украјински тајкун ипак истиче да је Запад изневерио Кијев, не издвојивши довољно финансијске помоћи, нити отворивши своје тржиште, а да при томе САД користе рат „до последњег Украјинца“, да ослабе геополитичког конкурента. „Обнављање веза с Русијом је неопходно за економско преживљавање Украјине. Проћи ће пет или десет година и сви ће заборавити на крв. Објективно описујем оно што видим и куда све иде“, поручио је Коломојски. Поставља се, наравно, и питање: где им је ова памет раније била? Зашто су Украјинци то урадили, пре свега себи, да би се за „пет, десет година“ поново вратили тамо где су били, али с много изгубљеног времена и новца, а пре свега људских живота?
И зашто нису слушали стотине објективних експерата који су им на све ово од самог почетка указивали? Не треба никад заборавити да је „евромајдан“, револуција против Виктора Јануковича у Кијеву, избила баш у тренутку када је тадашњи украјински лидер изборио најповољније услове у сарадњи с Русијом, од чега би његова земља имала у старту 10 милијарди долара чисте зараде сваке године. Да се није десио државни удар, не би било ни изгубљеног Крима, ни Донбаса, сви би у Украјини били живи и задовољни. И много богатији… Али шта је – ту је. Коломојски сада очекује да ће Москва „са задовољством“ преузети на себе функције које ММФ има према Украјини и да ће дати Кијеву зајам од 100 милијарди долара. Како истиче, новац је најбржи пут за решавање проблема и обнову сарадње.

ОЛИГАРХ КОРИСТАН ЗА МОСКВУ Одакле би могли да дувају ови нови ветрови у Украјини, можда се види из једног детаља из интервјуа. Коломојски коментарише скандал који се покренуо у Америци о питању пословања у Украјини Хантера Бајдена, сина бившег потпредседника САД Џозефа Бајдена. Бивша десна рука Барака Обаме сада је у улози противкандидата Доналду Трампу испред Демократске партије, на председничким изборима следеће године. Како истиче Коломојски, да је на месту председника Украјине, покренуо би истрагу против Бајдена, о чему је говорио Трамп, указујући да је амерички демократа тражио од Порошенка да зажмури на корупцију у коју је уплетен његов син радећи за највећу приватну нафтну компанију у Украјини, „Бурисма холдингс“. Како је навео Трамп, када је био потпредседник САД, Бајден је условио Кијев стотинама милиона долара помоћи из америчког буџета, а да је Порошенко пристао и сменио тужиоца који је водио истрагу.
Нове власти у Кијеву сада би могле да утичу на истрагу којом би се бацило негативно светло на Бајдена уочи избора. Коломојски пак тврди да се не плаши негативних последица ако би Бајден постао председник САД наредне године. „Ако се буду дрско понашали према нама, ми ћемо прећи на страну Русије. Руски тенкови ће бити размештени код Кракова и Варшаве. Ваш НАТО ће се унередити у гаће и куповаће памперс“, изјавио је украјински олигарх и опет рекао да нема утицај на кабинет председника Зеленског. Међутим, из његових речи се ипак стиче потпуно супротан утисак. „Ако посматрам себе кроз исту призму кроз коју гледа и остали свет, онда видим чудовиште, манипулатора, газду Зеленском, некога ко гради апокалиптичне планове. Могу то да учиним реалношћу“, више него провокативно саопштио је Коломојски америчким новинарима.
Овакав заокрет Коломојског посебно је занимљив имајући у виду да је реч о човеку кога је Истражни комитет Русије још 2014. оптужио за најтежа кривична дела, укључујући киднаповања и убиства, ставивши га и на потерницу Интерпола. Оптуживан је и за подршку екстремистима, укључујући и озлоглашени „Десни сектор“, као и другим добровољачким батаљонима у Донбасу. Коломојски је, међутим, неким својим потезима одиграо и на корист Русији, компромитујући Кијев у очима светске јавности – као стециште неонациста и екстремних шовиниста који убијају немилосрдно сопствено становништво. С друге стране, на хиљаде украјинских фанатика положило је своје животе у Донбасу, управо у саставу неонацистичких јединица које је финансирао Коломојски. Иако слови за противника Русије, олигарх из Дњепропетровска несумњиво је био и користан за Москву: практично је својим рукама срушио мајданску власт с Порошенком на челу.
Дошавши на власт као „човек Коломојског“, председник Владимир Зеленски од старта је показао да неће водити ни приближно исту политику као његов претходник. Зеленски већ месецима зауздава националистичке снаге, комбинујући методе убеђивања и застрашивања, а све са циљем неутралисања њиховог отпора успостављању нормалних односа с Москвом. То је тежак задатак, имајући у виду да према новембарском истраживању чак 68 одсто грађана Украјине и даље Русију доживљава као агресора – што је заоставштина снажне антируске кампање бивших режима у Кијеву и Вашингтону: Порошенка, Обаме, Бајдена и породице Клинтон. Но четвртина грађана се противи таквој перцепцији Русије, што отвара могућност да се „за пет, десет година заборави на крв“, како је рекао Коломојски.
И заборавиће се, несумњиво, ако процеси помирења буду настављени. А нема разлога за сумњу да хоће. Суштина је у томе да администрација председника Трампа уопште није заинтересована да гради антируски санитарни кордон у Украјини, на начин како је чинила претходна. То Кремљу додатно одрешује руке да настави с политиком „примиривања“ Украјине. У том смислу, пророчком се показала одлука руског лидера Владимира Путина да не решава бруталном силом украјински конфликт, како су га наговарали поједини „саветници“. Да је то учинио, пут ка помирењу био би много тежи и неизвеснији, а односи два народа уништени за много деценија унапред. Овако, уз адекватну контракампању, све је могуће. Коломојски зна да је „новац најбржи пут за решавање проблема и обнову сарадње“.

ЦЕНА „ПРИЈАТЕЉСТВА“ Главно је питање, наравно, да ли је Коломојски у праву, односно да ли је Русија заиста спремна да „са задовољством“ одреши 100 милијарди долара. Познавајући Владимира Путина, тешко је очекивати да би он лако прогутао удицу. С Украјином је већ деценијама иста прича – Запад и Русија пребацују ову земљу једни другима из руку у руке као врућ кромпир. Нико не жели да храни 40 милиона гладних уста, а да после гледа како „прелази на страну“ противника, што је израз који користи Коломојски. Решење је једино у томе да се Украјина чврсто укотви и уговорима веже за једну страну. С обзиром на то да су се изјаловиле наде Кијева да би то могли да буду ЕУ и НАТО, остаје једино „нови Варшавски пакт“. Коломојски је већ рекао и цену овог „пријатељства“, од 100 милијарди. Остаје да се види шта ће на то рећи Путин.