ХИЉАДУ ГОДИНА РИМСКЕ КУРИЈЕ

Није потребна велика памет па увидети сличност с данашњим временом. Римска курија је увек била и увек ће бити на страни оних који Србе и православље нападају. Вук длаку мења, ал’ ћуд никада!

Срби! Нисмо криви! НАТО је злочинац! Браћо и сестре, ми Срби смо жртве! Ко вам другачије каже – лаже! Хиљаде грађана Србије, наших пријатеља, деце, рођака умире од рака изазваног НАТО бомбама. Нико не одговара.

ПОХОД НА ПРАВОСЛАВЉЕ У држави Србији су се променили амерички амбасадори. Отишао је Кајл Скот, а дошао Ентони Годфри. Верујем да сам правилно написао њихова презимена, и да чувени домаћи „експерти“ за финесе енглеског језика, они који инсистирају на америчком акценту с обзиром на личну доследност, неће инсистирати да ми обични садашњу екселенцију зовемо ГАДфри, као што су они претходну звали СКАТ. Ја ћу се држати српског правописа и српског гостољубља те ћу написати: Добро дошли у државу Србију, екселенцијо Годфри.
Римска двоглава курија (учени и приучени теолози ћуте о двопапској јереси) не одустаје од похода на православље. Уништити православну веру то је њен хиљадугодишњи циљ. Никад од тог циља одустати неће. То сваком православцу мора бити јасно.
Од римокатоличке шизме у 11. веку трају безумни напади римских папа на Србе, српске краљеве и цареве. Више од четири стотине година, све до пада државе Србије под османску окупацију, они су свим средствима покушавали да Србе преведу у римокатоличку јерес. Није им успело.
Миодраг Пурковић у књизи Из српске средњовековне историје – Авињонске папе и српске земље (РТС, Београд, 2016) пише: „Папе су у неколико махова устале отворено против српских владара. Кад није изгледало да се српски народ може придобити за католичку цркву и католичку веру лепом речју, мирним путем, проповедима – онда се давала иницијатива за склапање савеза и заједничку акцију оних који би пошли на Србију. С колико пажње и труда храбри папа мађарског краља или албанске кнежеве, кад допру до њега гласови о каквом покрету, чији је циљ био борба с рашким ’шизматичким’ краљем (стр. 104).“
Није потребна велика памет па увидети сличност с данашњим временом. Римска курија је увек била и увек ће бити на страни оних који Србе и православље нападају. Вук длаку мења, ал’ ћуд никада, записали су наши мудри преци и нама, њиховим потомцима у аманет оставили. Зато не буди лењ већ читај књиге староставне, брате Србине и сестро Српкињо.

ВАТИКАН – ИЗМЕЂУ САД И НАТО У Енциклопедији православља (Савремена администрација, Београд, 2002, стр. 1061) пише да су крсташки ратови, односно војни походи трајали од 11. до 15. века. Занимљиво. Чим је дошло до шизме и римокатоличке јереси, у западној Европи се развио осећај солидарности с хришћанима на Истоку. На сабору у француском граду Клермону 1095. године папа Урбан Други позвао је на ослобођење Гроба Господњег. Тако је почело.
Занимљива је, за данашње доба, друга етапа крсташких ратова. У поменутој енциклопедији пише: „Друга етапа у историји крсташких ратова одвијала се у време од 1204. до 1291. године. То је у ствари била одбрана крсташких поседа у Сирији. У то време извођене су веома сурове војне експедиције на Истоку, посебно у Светој земљи. Био је повраћен Јерусалим, и то више преговорима од 1229. до 1244. Изведена су два похода: први од 1217. до 1221. и други, под француским краљем Лујем Деветим. Овај други је био усмерен на Египат, али од самог почетка био је неуспешан. Латинско царство на Истоку је нестало 1261, а последњи поседи Латина остали су до 1291. (стр. 1062).“
Овај опис изгледа као да читамо данашње новине, само што су данашњи поседи света нафтна поља и најкраћи пут за њен транспорт широм света. У то доба – Америка још није била откривена – војску Римске курије чинили су крсташи, самостални или синдикално организовани витезови, темплари, авантуристи, људи жељни пљачке. Данас – Америка је откривена – Ватикан ангажује НАТО злочинце у садејству с америчким мировним трупама за остваривање својих још из 11. века постављених циљева.
Читаоцима „Печата“ нису потребна даља разглабања. Они знају ко је следећи на удару и с које стране удар долази.
У Београду је прошле недеље боравила др Пирко Турпеинен-Сари из Финске, ауторка књиге Касапин, кољач и комуниста („Пешић и синови“, превод Јасмина Теофиловић, Београд, 2019). Књига је велика одбрана генерала Ратка Младића и Срба. Обавезно је прочитајте.
Молимо се за српске хероје Радована Караџића, Ратка Младића, капетана Драгана. Молимо се за здравље Џулијана Асанжа. Не заборавимо српског страдалника дванаестогодишњег Слободана Стојановића. Памтимо злочине и злочинце да нам се не понове. Будимо на страни Арно Гујона који помаже нашој браћи и сестрама на Косову и Метохији. Чувајмо Републику Српску. Догодине у Призрену.