ДРЖАВНИ УДАР НА ДОМАЋЕМ ТЕРЕНУ

КАКО ЈЕ УКРАЈИНАГЕЈТ ЗАМЕНИО РУСИЈАГЕЈТ

Да америчка Централна обавештајна агенција организује државни удар и учествује у њему у некој страној земљи није никакво чудо, нити новост. То је већ постало опште место, пошто готово да нема преврата на кугли земаљској у који нису умешани прсти ове озлоглашене службе. Много је, међутим, ређи случај да је ЦИА ангажована на оваквом послу на домаћем терену, а чини се да је у покушају импичмента Доналда Трампа управо то случај

Непосредно после победе на председничким изборима новембра 2016, још пре него што је Доналд Трамп јануара 2017. формално преузео функцију председника САД, почели су напади на њега из дела естаблишмента који је временом добио име „дубока држава“ са циљем да му се боравак у Белој кући учини што неподношљивијим, ако већ не може из ње да се избаци. У овом смислу, најсликовитија је претња вође демократа у Сенату Чака Шумера изнета неколико дана пред инаугурацију: „Ако се супротставите обавештајној заједници, она има мноштво начина да вам узврати.“ Најозбиљнија манифестација ове претње, иако их је у мањем обиму било током све три претходне године Трамповог боравка у Белој кући, одвија се ових дана пред нашим очима.

[restrict]

КО КАДРИРА У УКРАЈИНСКОМ ТУЖИЛАШТВУ? Крајем септембра, наиме, анонимни „узбуњивач“, за кога се испоставило да је званичник ЦИА (видети антрфиле), поднео је пријаву против Трампа тврдећи да је, покушавши да „страну земљу приволи да се умеша“ у предстојеће председничке изборе, злоупотребио функцију. Према „узбуњивачу“, Трамп је у телефонском разговору с председником Украјине Владимиром Зеленским од свог колеге затражио да истражи улогу коју је крајем 2015. и почетком 2016. године тада потпредседник САД, а сада водећи међу председничким кандидатима демократа, Џозеф Бајден имао у смењивању украјинског тужиоца Виктора Шокина. Шокин је у време смене истраживао пословање компаније „Буризма холдинг“, у чијем је борду директора седео Џозефов син Хантер Бајден, уз плату од 50.000 долара месечно.
Интересантно је да демократама смета чињеница да је Трамп од Зеленског тражио да испита Бајденову улогу у смени тужиоца с обзиром на то да се бивши потпредседник сам хвалисао и то јавно, пред Саветом за спољне послове у јануару прошле године, како је, претећи ускраћивањем помоћи вредне милијарду долара, приморао Кијев да смени Шокина. Поставља се питање ко је овде заиста корумпиран и ко је злоупотребио своју функцију – Трамп, који је, можда мотивисан и крајње себичним интересима, затражио да се испита сумњива игра некада другог највишег америчког званичника, или Бајден, који је из несумњиво себичних интереса кадрирао по другој држави. Док Трамп својим потезом убија две муве чинећи истовремено добро несумњиво и себи, али и америчком, па чак и украјинском народу, јасно је коме је једино Бајденова уцена Кијеву ишла у корист. Да није захтевао Шокинову смену јер је недовољно темељно истраживао нечасне радње његовог сина? Ако ивер не пада далеко од кладе, будући да се Хантер Бајден никако не може сматрати моралном громадом, поставља се питање и каква је „клада“. Хантер је, наиме, био у љубавној вези са женом свог брата Боа кад се овај разболео од рака, његова бивша жена га је оптуживала за екстравагантно трошење новца на дрогу и проститутке, а нечасно је отпуштен и из морнаричке резерве због употребе кокаина.
У свему овоме проблематично је и то што је „узбуњивач“ лажно пријавио Трампа тврдећи да је Зеленског уцењивао наставком помоћи његовој земљи која би, уколико би овај одбио Трампов захтев, изостала. За разлику од Бајдена који је претио, Трамп то није учинио, што се недвосмислено види из транскрипта разговора који је Бела кућа објавила, а нејасно је и колико је заиста тражио истрагу против Бајдена. Све и да јесте, Трамп је, за разлику од бившег потпредседника, тражио нешто нормално, док смена тужиоца свакако не спада у тај домен.

ЦИА, СНАЈКА, ЦИА Бивши амерички политичар Рон Пол указује да, иако у покушају импичмента Доналда Трампа „има страначке политике“, све указује да се у позадини „ваљају“ и неке много озбиљније ствари. „Може изгледати да је Демократска партија, гневна због пораза Хилари Клинтон 2016, покретачка снага иза садашњег покушаја да се Доналд Трамп удаљи с функције, али где год да се окренемо, видећемо отиске ЦИА и њених савезника из дубоке државе“, наводи он. Пол подсећа да је још августа 2016. бивши директор ЦИА Мајк Морел написао чланак за „Њујорк тајмс“ у којем је Доналда Трампа оптуживао да је „агент Руске Федерације“. Бивши директор ЦИА Џон Бренан оптужио је Трампа да је „издајник“ и да га „Путин држи у џепу“, јер је пристао на састанак са својим руским колегом у Хелсинкију и јер му је поверовао на реч да се Русија није мешала у америчке изборе. Иако се до дана данашњег, упркос огромним напорима „дубоке државе“ није појавио ниједан доказ да су оптужбе за „русијагејт“ биле основане (напротив, све је више доказа да су у креирању те афере, преко Украјине, учествовале и обавештајне и параобавештајне структуре из САД, Велике Британије, Аустралије и неких других земаља, што је ствар коју је Трамп током телефонског разговора са Зеленским такође тражио да се испита), Бренан је отворено позивао „поштене“ републиканце да устану против Трампа, „издајника“. Бренан и његове колеге из „дубоке државе“ Џејмс Коми и Џејмс Клепер покренули су операцију којом су, помоћу „досијеа Стил“, за који се сада недвосмислено зна да је лажан, покушавали да уруше Трампову председничку кампању.
Сада се испоставља не само то да је „узбуњивач“ који је покренуо најновију аферу званичник Обавештајне агенције него је „чудно“ и то како је добио статус „узбуњивача“. Ако сте се запитали зашто смо до сада „узбуњивач“ стално писали под наводницима, сада ће вам бити јасно. Наиме, тај званичник ЦИА, чији је најновији задатак да буде „узбуњивач“, Трампа је пријавио за нешто што је из друге руке чуо да је председник рекао у телефонском разговору. Квака је у томе што су, према бројним новинским извештајима, правила ЦИА за узбуњиваче промењена непосредно пре него што је овај „узбуњивач“ иступио, а промена се састојала управо из тога да узбуњивач више не мора имати сазнања из прве руке, него да се прихватају и она индиректна. Коинциденција?
Када се све ово узме у обзир и када се сетимо Шумерове претње с почетка овог текста о снази „обавештајне заједнице“, тешко је да се не запитамо да ли је садашња процедура за импичмент Трампа легитиман политички процес, или се ради о прикривеном државном удару у режији искусне ЦИА.

Постоји ли „дубока држава“?

Свест о постојању „дубоке државе“ код обичног грађанства Сједињених Држава, али и шире, постоји већ дуже време. Међутим, естаблишмент је у почетку ову појаву негирао и приписивао је „теоријама завере“. Однос једног од најутицајнијих америчких, па и светских медија, „Њујорк тајмса“, према овом феномену парадигматичан је за читав друштвени „главни ток“. Током протеклих неколико година однос овог листа према „дубокој држави“ еволуирао је од потпуног негирања, до пуне подршке њеним антидемократским операцијама, те хваљења људи спремних да тврдоглаво воде своју политику упркос демократски израженој вољи већине грађана.
Непуних месец дана од инаугурације Доналда Трампа, 16. фебруара 2017. године, под насловом „Како се цурења умножавају, рађа се страх од дубоке државе у Америци“, овај лист је категорички одбацио могућност да у њиховој земљи може постојати „мрачна мрежа унутар државног апарата као што постоји у Египту, Турској, или Пакистану“. Двадесетак дана касније, 6. марта 2017, „Њујорк тајмс“ је наводе Трампове администрације о постојању „дубоке државе“ која подрива њихов рад одбацио као „беспримеран аргумент“ за једног председника. Слични су наводи и из текста „Шта се дешава када се борите против дубоке државе која не постоји“ од 10. марта 2017. У текстовима током 2018. и 2019. „Њујорк тајмс“ не негира категорички постојање овог феномена, него индиректно прихвата његово постојање. „Ја сам део отпора унутар Трампове администрације“ наслов је текста од 5. септембра 2018. у којем, преносећи речи анонимног званичника о грешкама Трампове администрације према Русији, лист наводи да оштро супротстављање Москви није „дело такозване дубоке државе него стабилне државе“.
У октобру ове године дошли смо дотле да „Њујорк тајмс“ ем отворено признаје постојање овог „ентитета“, ем отворено подржава његове закулисне радње. Тако је 20. октобра објављен текст под насловом „Они нису покрет отпора, они нису завереници, они су државни службеници“ у којем се наводи да је „Трамп био у праву: дубока држава је жива и добро, али то није злокобна антидемократска дружина него скуп патриотских државних службеника (…) који из утробе ове корумпиране и искварене администрације покушавају некако да заштите интересе не појединог вође него америчког народа“. Три дана касније, 23. октобра, објављен је текст „Трампов рат против дубоке државе се окренуо против њега“ у којем се наводи да је „дубока држава изашла из сенке у виду правих државних званичника, бивших и садашњих“. Апологија „дубоке државе“ доживљава врхунац 26. октобра у тексту „Дубока држава постоји да би се борила против људи попут Трампа“ у којем пише да се не ради о „оруђу политичке корупције него о противотрову за управо ону врсту корупције од које болује садашња администрација“.

Ко је антитрамповски узбуњивач?

За град из којег цури као из славине, Вашингтон је обавио изненађујуће добар посао у скривању од америчке јавности имена анонимног „узбуњивача“ који је довео до покретања процедуре за импичмент председника Доналда Трампа, иако је његов идентитет јавна тајна у вашингтонском „кругу двојке“ – наводи амерички истраживачки портал „Рил клир инвестигејшнс“. Ми бисмо овоме додали и вест да је адвокат овог „узбуњивача“ Марк Заид запретио тужбом свим медијима који би објавили његово име. Ова претња је Заидово реаговање управо на текст који је „Рил клир инвестигејшнс“ објавио откривајући не само име него и врло интересантне биографске податке „узбуњивача“.
„Више од два месеца пошто је званичник поднео пријаву, једино што јавност о њему зна јесте да се ради о аналитичару ЦИА који је у једном тренутку био упућен на рад у Белој кући, а сада је враћен у ЦИА. Име државног званичника који одговара овом опису – Ерик Чарамела – помињано је тајно у изјавама за импичмент, наводе званичници с директним информацијама о процедури, као и на најмање једном отвореном саслушању једног конгресног комитета који није укључен у истрагу за импичмент“, наводи овај портал и додаје да су демократе из страха да ће анонимни сведок бити разоткривен спречиле републиканце да постављају питања о њему. „Рил клир инвестигејшнс“ открива ово име због интереса јавности да се сазнају детаљи о напорима за уклањање једног председника с дужности, објашњавају они, истичући да је статус овог „узбуњивача“ споран јер се ради о некоме ко преноси информације из друге руке и за кога се сумња да је „политички пристрасан“ у корист ривалског политичког блока.
Федерална документа откривају да је Чарамела (33) регистровани присталица Демократске партије и да је у Белој кући под окриљем Трампове администрације остао из времена док је Америку предводио Барак Обама. Наводи се да је раније радио за Обаминог потпредседника Џоа Бајдена и бившег директора ЦИА Џона Бренана, једног од најгласнијих Трампових критичара који је имао важну улогу у покретању истраге о руском мешању у амерички изборни процес.
Поред овога Чарамела је напустио своју функцију у Савету за националну безбедност у Белој кући средином 2017. године услед забринутости администрације у вези са цурењем негативних информација медијима. Тада је враћен у седиште ЦИА у Ленглију, у Вирџинији. „Био је оптужен да ради против Трампа и да шири информације против њега“, рекао је за портал бивши званичник Савета. Чарамела је тражио и „упутства“ од чланова кабинета председавајућег Конгресног комитета за обавештајна питања Адама Шифа од којих су многи његове бивше колеге задржане у Савету за националну безбедност из времена Барака Обаме, а које је Шиф недавно регрутовао за свој кабинет. Шиф је сад водећи тужилац у истрази за импичмент.
Чарамела је, такође, сарађивао с Александром Чалупом, оперативцем Демократске партије која је трагала за прљавим вешом из Трампове кампање 2016. године и позивао је на састанке у Белој кући. Чалупа, која је украјинског порекла, радила је за Хилари Клинтон и предводила напоре да се републиканска кампања повеже с руском владом. Званична документа показују да је Александра Чалупа долазила у Белу кућу и новембра 2015. заједно с делегацијом украјинских званичника како би код Обаме лобирала за помоћ овој земљи. И Чарамела је повезан с Украјином, пошто се управо овим питањем бавио радећи за Џоа Бајдена 2015. и 2016, а његове бивше колеге су потврдиле да га је ово питање „посебно пасионирало“ и да су његови ставови били супротстављени спољној политици новог председника.
Још једна веома чудна ствар указује на необичну важност коју је Чарамела као нижерангирани званичник ЦИА уживао у време док је био у Белој кући. Федерална документа показују да је тадашњи потпредседник Џо Бајден Чамарелу октобра 2016. позвао на званични ручак с италијанским премијером Матеом Ренцијем. Обеду су поред њих двојице с америчке стране присуствовали и директор ЦИА Бренан, директор ФБИ Џејмс Коми и директор националне обавештајне заједнице Џејмс Клепер. Више америчких званичника рекло је за „Рил клир инвестигејшнс“ да чињеница да је позивница упућена нижерангираном службенику попут Чарамеле сведочи о томе да је био изванредно добро политички повезан с Обамином администрацијом.
Иначе, Чарамелино садашње „узбуњивање“ није му прво. Установљено је да је управо он маја 2017. написао електронско писмо у којем се наводи да је Трамп дан након отпуштања Џејмса Комија, који је у то време водио истрагу о руском мешању у изборни процес, имао састанак с руским дипломатама у Овалном кабинету, док се недељу дана раније телефоном чуо с Владимиром Путином. Садржај овог мејла завршио је у медијима који су известили да се Трамп хвалио руским дипломатама како је отпустио Комија. Чарамела је био веома заслужан у стварању наратива о томе како је „Путин отпустио Комија“, што се наводи и у документу који кружи Конгресом а у који је истраживачки портал имао увид. Чарамела је тврдио да је „председник Путин утицао на председника Трампа да отпусти Комија“, пише у документу, а његово писмо и име се помињу и у фусноти извештаја Роберта Милера о руском мешању у изборни процес.
Бивши аналитичар ЦИА и извршни секретар Савета за националну безбедност Фред Флајц изузетне напоре „дубоке државе“ да сакрије идентитет „узбуњивача“ објашњава чињеницом да постоји тешка политичка пристрасност.

[/restrict]