На светом месту српске духовности

Обновљена царска лавра манастира Жича

У сусрет обележавању осам векова аутокефалности СПЦ, делегација Министарства културе Србије, с ресорним министром Владаном Вукосављевићем на челу, посетила је манастир Жичу

Приликом посете делегације републичког Министарства културе манастиру Жича одржана је конференција за новинаре на којој је представљено и вредно откриће, изгубљена мермерна плоча с натписом о обнови овог манастира, која је први пут била откривена 1925. године у манастирској порти. Реч о фрагментованој плочи која је послужила као подлога за поплочавање из времена владике Николаја (Велимировића). Натпис говори о последњој средњовековној обнови Жиче, 1562. године, у време митрополита Захарија. Он је највероватније у запустелом манастиру обновио монашке келије, палату у северозападном делу манастира и спољну припрату Спасове цркве.
Министарство културе је у години јубилеја, обележавања 800-годишњице аутокефалности Српске православне цркве, подржало пројекат радова на обнови српске царске лавре манастира Жича, а који обухвата истраживачке радове на фасади манастирске цркве, партерно уређење порте и пројекте статичке санације најугроженијих пратећих грађевина.
Министар Владан Вукосављевић рекао је да је у периоду од 2016. до 2019. године, за више пројеката на манастиру, Министарство културе издвојило око 37 милиона динара.
„У протекле две деценије било је ствари које су могле педантније да се ураде. Било је и експеримената са малтером на спољној страни манастира Жича који траје осам векова. Али нема више старих мајстора, а ни материјала. Ситне грешке које се јављају јесу поука и искуство за убудуће. У Србији имамо врсне стручњаке из области заштите културног наслеђа, а ту је и брига државе која ће се повећавати“, изјавио је Вукосављевић.
Министар културе је напоменуо да у сусрет обележавању осам векова аутокефалности СПЦ имамо чему да се радујемо и напоменуо да се посебна брига води о културним споменицима на КиМ.
„Ми се данас налазимо на једном од најсветијих и најважнијих места српске духовне историје, месту проглашења аутокефалности Српске православне цркве. Манастиру који је сведочио и који сведочи и о историји ове државе и о историји овог народа“, казао је Вукосављевић и подсетио на судбину манастира који је био разаран од стране непријатеља, али и од стране природе бројним земљотресима.
„Упркос невољама које су га сналазиле, овај драгуљ српске културе и духовности опстао је 800 година и ми данас имамо разлога за понос када се окренемо назад и погледамо наше дуго историјско трајање“, додао је Вукосављевић, те рекао да је проглашење самосталности Српске православне цркве један од кључних догађаја у српској историји, али и изразио наду да ће се континуирано улагати напори на обнови српског културног наслеђа.
Централна прослава обележавања 800 година аутокефалности Српске православне цркве биће одржана од 6. до 9. октобра. Свечаност ће почети 6. октобра окупљањем свих архијереја и молитвеним прослављањем у манастиру Жича, после чега ће програм бити настављен у манастиру Студеница и у Краљеву.
Архијереји ће 7. октобра боравити у духовном седишту СПЦ – Пећкој патријаршији, а свечана академија биће одржана 8. октобра, у 20 сати, у Центру „Сава“ у Београду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *