Корпоративни марш зелене елите

Ко стоји иза Грете Тунберг? (2. део)

Зелени споразум корпоративних заступника са УН представља државни удар на ову институцију, која је дефинитивно предата у руке предатора под зеленом маском

Кључеве светле будућности без угљен-диоксида држи Светски економски форум (World Economic Forum – WEF), најављујући нам спремност да прионе на посао чим прикупимо довољно новца. А новац ће се – пре свега – отимати од сиротиње Трећег света, рекетирањем и уценама не би ли се одрекао сопствених извора енергије (стављањем угља на оптуженичку клупу). Чим их – милом или силом – убеде да пређу на „зелене изворе енергије“, у шта се у последње време убрајају и нуклеарке, имаће још једну енергетски зависну колонију, која ће бити у обавези да купује њихове „ловце на CO2“, под патронатом Института ЦЦС (Carbon Capture and Storage) – „Ловац на угљеник и његово складиштење“. У „Стратешком оквиру партнерских односа за 2030. годину“ најављује се колонизација глобалног југа, методама адекватним „климатској ванредној ситуацији“.

КОРПОРАТИВНИ БРАК Koрпоративни брак је у међувремену склопљен између Светског економског форума и УН, потписивањем меморандума о разумевању кoјим се први пут у историји у УН уводе корпорације као фактор одлучивања и делања. Индикативно је што овај споразум није објављен на сајту УН, иако најављује значајну промену у расподели средстава на рачуне приватних компанија – иза затворених врата и без увида јавности у токове новца.
Међу „спасиоцима“ је и Бил Гејтс с „Мисијом иновација“ (Mission Innovation – MI). Ради се о глобалној иницијативи 24 земље и Европске комисије у име ЕУ, са захтевом да се дуплирају издвајања из јавних инвестиција за „чисту енергију“ у корист приватног сектора.
У програм отимања новца за „спас Планете“ укључена је коалиција од 220 земаља предвођених бројним учесницима заинтересованим за поделу зеленог колача, међу којима су: Climate Group, Global Green Growth Institute, Global CCS Institute (Carbon Capture and Storage), који најављује сарадњу са владама САД, УК, Кине, Индије, Јапана и Аустралије, као и мултинационалне компаније „Шел“, „Ексон“, „Тошиба“, „Кавасаки“…
„Зелени споразум корпоративних заступника са УН представља државни удар на ову институцију, која је дефинитивно предата у руке предатора под зеленом маском“, тврди јапански уметник Хиројуки Хамада, упозоравајући да „овај споразум уводи на велика врата глобалну корпоратократију, која никоме не полаже рачуне за своје поступке. УН су на овај начин стављене под контролу западних хегемона, а лагање и застрашивање народа је темељ за изградњу будуће империје зла“.
Међу партнерима у лову на профит налази се и Светска банка, а „мрежа бораца против климатских промена“ нajaвљује дуплирање средстава издвојених за „чисту енергију“, укључујући и средства за Гејтсове иноваторске егзибиције, с обзиром на то да милијардеру Гејтсу не пада на памет да сам финансира зелене иноваторе. Новац за будуће зелено ропство морају издвојити робови Трећег света, од своје цркавице, пунећи џепове срамно богатих мајстора драме, као што је Мајкл Блумберг, који попут Ала Гора показује забринутост за растућу економску неједнакост између богатих и сиромашних, иако је у марту 2019. рангиран међу девет најбогатијих људи на свету. Он је тренутно веома заинтересован за фракинг и природни гас.

ГЛОБАЛНИ ГРАДОНАЧЕЛНИЦИ На микроплану су укључени градски оци, умрежени у „Глобални савез градоначелника“ (The Global Covenant of Mayors) задужених да – у складу с упутствима – изнуде новац од грађана за финансирање пројеката који би се по принципу „држ’те лопова (CO2)“ укључили у акцију прикупљања новца.
Потпредседник „Глобалног савеза градоначелника“ је Кристијана Фигерес, кoja слови за „климатског лидера Светске банке и Зеленог њу дила“. Ова особа је и члан борда Института за светске ресурсе и небројених комитета и институција основаних за подршку „четврте индустријске револуције“, из које су унапред искључени сиромашни.
Партнери Кристијане Фигерес су најмоћније светске компаније: „Амазон“, „Епл“, „Фејсбук“, „Гугл“, „Мајкрософт“, „Пејпал“, „Сони“, УНДП – програм ОУН за развој, „Карнеги фондација“ и невладине организације у служби империјализма међу којима су „Амнести интернешенел“, „Хјуман рајтс воч“… Ово партнерство је формално установљено 2016. а нико не даје одговор због чега међу партнерима нема никога из Латинске Америке или Африке.
Канадска новинарка Кори Морнингстар закључује да нас „партнери“ дефинитивно одстрањују од природе. Све више технологије уводи нас у самоубилачки систем чији део постајемо: „У паметним градовима је постављено паметно дрвеће да се бори против загађења. Право дрвеће ће бити прерађено у биогориво, проглашено за чисту енергију – то није заштита биодиверзитета већ ноћна мора у режији психопата.“

ЛАЖНИ ФИЛАНТРОПИ Кори Морнингстар препознаје нови наратив: буђење лажне наде. У том правцу се оглашавају НВО делујући као кључне полуге друштвене манипулације. „Након разилажења магле око ’напретка’ преостаје само индустријска пустош лажне наде и стварних претњи…“ Методе којима се служе налазе се у упутствима из приручника за америчку армију: „Наш главни циљ је уништити вољу и способност непријатеља за борбу, изазивањем осећања неповерења, страха и безнађа.“ Уз неограничено финансирање и организациону подршку фондација попут Форда, Рокфелера, Гејтса и Сороша, америчка владина пропаганда сада има огромну нову армију непрофитних организација које, заједно с корпоративним медијима и академским снагама, служе као пета колона за кампање дестабилизације некооперативних држава и народа. Ко не одвоји новац за зелени рекет биће уништен – знамо и како.
Између 2003. и 2009. године формирана је глобална платформа са три ентитета: корпорације, држава и цивилно друштво – са циљем да делују унисоно. У тиму су и УН – Nations Framework Convention on Climate Change – UNFCCC, непрофитни индустријски комплекс и фондови олигарха, корпорација и капиталистичког окружења које олакшава транзицију. Кључну улогу играју „прогресивни медији“ финансирани од стране корпорација и фондација, ангажовани у пројекту социјалног инжењеринга „променити све“ – што је најуспешнији социјални експеримент у савременој историји.
У извештају „Дизајнирано за победу: Улога филантропије у борби против климатског загревања“ дате су основе за будућност климатског покрета. Овај извештај је послужио као катализатор за невиђено трошење средстава на пројекте везане за енергију и климу, и послужио као оснивачки документ за оснивање Climate Works Foundation (2008). Ова фондација је централно чвориште за координацију новца кроз глобалну мрежу фондова. Уследили су и додатни фондови, од стране фондације Рокфелер, Форд и УН. CWF је пред лице јавности коначно изашао с бестидном понудом: „Свет би морао да обезбеди 90 трилиона долара у следећих 15 година, уколико желимо да спасемо Планету од погубног ефекта климатских промена.“
Климатски картел има за циљ да маргинализује аутентичне еколошке покрете, покрете пољопривредника, староседелаца, староседелачких знања и малих острвских државица, како би расправа о клими остала у неолибералним оквирима, уз доминацију западне идеологије и финансија. Да би се спасао капитализам, фондације желе да убеде становништво да се, под новом интелектуалном парадигмом, капитализам може реформисати путем „инвестирања у утицај“ и комодификације природе.
Кори Морнингстар тврди да ће они с Југа, који ничим не доприносе климатској кризи, „бити буквално смрвљени под империјалном чизмом од стране изазивача кризе. Не заборавимо да 100 држава на свету производи мање од 0,1 одсто глобалне емисије гасова стаклене баште“.

БУЂЕЊЕ СРБИЈЕ У нашим медијима главног и споредног тока започела је кампања „Пробуди се, Србијо, и преузми део одговорности“ за климатске промене. Да ли Србија – засута уранијумом, хемикалијама и бројним канцерогеним супстанцама, с нафтним складиштима дигнутим у ваздух и разореним центрима хемијске индустрије – треба још да плаћа и цех за климатски хаос?
Да нас нису мимоишли, говори и догађај из новембра 2014, кад је на наше тле крочила „зелена елита“ која под заставом „Климатске промене и зелена економија“ (Climate change and green economy) забацује „мрежу решења за одрживи развој“ (Sustainable development solutions network) уз логистичку подршку Центра за међународне односе и одрживи развој – CIRSD (Center for international relations and sustainable development).
Председник ЦИРСД-а Вук Јеремић председавао је скупу у Хотелу „Метропол“, уз уводник подељен „драгим пријатељима“ у сали, међу којима се – незван – нашао и новинар „Печата“.
Председавајући се позвао на два кључна догађаја везана за почетак кампање „освешћења“: потписивање Агенде УН о одрживом развоју (2015), и међународна конференција у Паризу COP21 на којој је предложен свеобухватни, правно-обавезујући споразум о методама за смањење емисије CO2. Председавајући нам је пренео поруку с врха финансијске пирамиде, да се кључна питања стављена пред човечанство у контексту ова два догађаја могу решити само уз помоћ приватног сектора, уз помоћ двојца: јавно-приватно партнерство. Подсећајући на поплаве што су задесиле део Европе и Србију, уводничар скупа сматра да бисмо морали да порадимо на буђењу свести о потреби да се и ми укључимо у овај бизнис план.
Малом човеку, који још увек памти дане након престанка бомбардовања 1999, праћене до тада невиђеним пљусковима (док је остатак Европе на мапи био без облачка), „теорија завере“ о постојању климатског инжењеринга ремети миран сан. Па ипак, климатски инжењеринг, хемијски ратови, војне вежбе, ХААРП систем нису се ниједног тренутка нашли на дневном реду COP21, као ни климатско оружје за будуће ратове којим се хвали Пентагон. Уместо тога поручено нам је да краве и њихова балега представљају озбиљну претњу човечанству, промовишући вегански покрет као спасоносну алтернативу. На крају београдске промоције зелене Агенде 21 реч су узели предузетници, да би у расправи под насловом „Зелено тржиште и инвестиције“ (Green Market and Investments) изнели своја решења и предрачун трошкова.

ЕВРОПСКА КЛИМАТСКА ДЕКЛАРАЦИЈА За то време, далеко од светлости позорнице, професор филозофије и научни сарадник Центра за етику и културу универзитета „Нотр Дам“ Томас Вилијамс извештава јавност да је преко 500 научника и професионалаца – који се баве климом и пратећим научним дисциплинама – 24. септембра послало генералном секретару УН „Европску климатску декларацију“, захтевајући покретање озбиљне дебате о климатским променама, на највишем стручном нивоу, уместо дилетантских процена о стварном стању и злоупотреба Грете Тумберг. Вилијамс упозорава на опасност од искључивања етике из планова за овај глобални предузетнички подухват, критикујући хистерију око климатских промена.
Потписници „Европске климатске декларације“ упозоравају да се наука не сме злоупотребљавати у политичке сврхе, а климатска политика би морала много више да се ослања на науку: „Научници би се морали отворено позабавити неизвесностима и претеривањима у својим предвиђањима глобалног загревања, док би политичари морали да непристрасно израчунају стварне користи као и замишљене трошкове прилагођавања глобалном загревању, као и стварне трошкове и замишљене предности ублажавања.“
Научници наглашавају важност да се не срља с трошењем новца на изузетно скупе експерименте с климом, пре него што се утврде чињенице. „Не постоје статистички докази да глобално загревање појачава урагане, поплаве, суше и сличне природне катастрофе, или их чини чешћим… Мере за ублажавање емисије CO2 једнако су штетне колико и скупе. Ветротурбине, на пример, убијају птице и слепе мишеве, а плантаже палминог уља уништавају биолошку разноврсност прашума… Јавна политика мора поштовати научну и економску стварност, уместо што се поводи за помодним бесмислицама нашег времена… Не постоји климатско ванредно стање. Стога нема разлога за панику и аларм… Оштро се противимо штетној и нереалној политици без емисије CO2 која је предложена за 2050. годину… Ако се појаве бољи приступи, а они то засигурно јесу, имамо довољно времена за размишљање и прилагођавање.“
Док научници наглашавају опасност од увођења рекета земљама Трећег света које базирају своју енергетску независност на угљу, Зелена алијанса је 2008. објавила план „Последња шанса за угаљ“, који заговара неопходност да се дажбине корисницима угља уведу до 2020. Кад ће бити стављене на сто све тржишне могућности, укључујући The New Deal for Nature – којим се целој природи одређује новчана вредност.
С друге стране – потписници Европске климатске декларације наглашавају да би циљ међународне политике требало да буде обезбеђивање поуздане и приступачне енергије у сваком тренутку и свим народима широм света. „Сурово је и непромишљено заговарати расипање трилиона на основу резултата таквих незрелих модела који бесмислено и сурово подривају економски систем, угрожавајући животе у земљама којима је ускраћен приступ приступачној, континуираној електричној енергији… Ми вас позивамо да следите климатску политику засновану на здравој науци, реалној економији и истинској забринутости за оне који су оштећени скупим и непотребним покушајима ублажавања.“

Крај

Један коментар

  1. Ранко Р. Спалевић

    Зелене стране Црвеног Печата јасно нам поручују: Црно нам се пише ако…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *