ВОДИЧ КРОЗ ДУШЕВНИ ЛАВИРИНТ

Пише Бојан Јовановић

Ауторски и издавачки подухват: Речник психологије, допуњено и проширено издање

Будући да се последњих деценија психологија развијала и разгранала, јавила се и потреба да се стечена сазнања уграде у ново – пето по реду издање Речника ….Жарка Требјешанина (прво објављено пре две деценије), у којем близу хиљаду нових и иновираних одредница чини готово петину њиховог укупног броја од око 4.800

Сазнање да је бављење лексикографијом тежак, неисплатив и незахвалан посао изражено је и пословицом која вели да само ономе кога не воле богови дају задатак да прави речнике. Да такав аутор није у божјој милости доказује и чињеница да и након објављивања речника он настави да ради на њему како би га допунио и усагласио са захтевима времена. Међутим, истина је изгледа другачија, јер богови управо ономе коме су наклоњени и дају такав посао знајући да га једино он може најбоље и обавити. Изложен искушењу које може савладати, аутор који је сматрао да је слободно изабрао тематику свог занимања, увиђа да је заправо она изабрала њега. Но било како да тумачимо посвећеност на изради речника, тај рад одликује и виши принцип који етички превазилази лични интерес аутора за оваквим креативним самопотврђивањем.
Један од тих аутора у нашој средини је и Жарко Требјешанин у чијем богатом и значајном опусу писање речника има посебан значај. Осим Речника психологије, који је у новом издању крајем прошле године објавила београдска „Агапе књига“, он је и писац Малог речника психоанализе, као и обимних Лексикона психоанализе и Речника Јунгових појмова и симбола. За разлику од првог, од пре две деценије, које је до сада четири пута обнављано, пето издање Речника психологије је значајно допуњено и проширено.
Будући да се последњих деценија психологија развијала и разгранала, јавила се и потреба да се та стечена сазнања уграде у ново издање Речника у којем близу хиљаду нових и иновираних одредница чини готово петину њиховог укупног броја од око 4.800. Несумњив квалитет овог Требјешаниновог дела се огледа у његовој обухватности релевантних области и појава везаних за психологију и стручно обрађеним одредницама написаним јасним, разумљивим и стилски дотераним српским језиком. Полазећи најчешће од етимологије назива, аутор даје основно, али и друга значења настала током развоја и диференцирања одређеног појма и термина чиме је указао и на њихову историчност.
Психолошка знања која нуди ова књига важна су за разумевање комплексне људске природе као битног чиниоца у процесу стварања идентитета појединца. Психолошки механизми постају у култури средство остварења задатих циљева човековог самопотврђивања. У том процесу и долази до испољавања и латентне, тамне његове природе која прети да засени оне манифестне, позитивне хумане вредности. И управо разлика између тог прикривеног и појавног указује на несигурност и неизвесност људског постојања, а знања до којих долази заинтересовани читалац овог речника омогућују му сигурније животно путовање. Та знања осветљавају несхватљиве људске поступке с којима се појединац свакодневно суочава, па су зато одреднице својеврсни знаци на животном путу који га благовремено упозоравају да не залута у душевном лавиринту.

НАУЧЕНИ ОПТИМИЗАМ

Допуњено бројним новим терминима и проширеним првобитним одредницама, ново издање Речника је, дакле, прави одговор на потребу за његовом адекватном иновацијом. За протекле две деценије научни развој психологије и њена атрактивност учинили су је једном од најпопуларнијих хуманистичких наука. Упоредо с развојем класичних дисциплина, попут еволуционе, социјалне и когнитивне психологије, убрзани развој створио је и нове психолошке гране, као што су психологија маркетинга и позитивна психологија.
Наслеђујући искуство хуманистичке психологије, позитивна психологија настаје крајем прошлог века као својеврсна реакција на песимистички приступ усмерен на проучавање човекове патологије и сагледавање тамне стране његове природе. Промењен поглед на љуску природу не открива значај позитивних људских емоција емпатије, пријатности, задовољства, среће и љубави у развоју и самопотврђивању појединца, јер се одавно зна да човек није само агресиван, егоистичан и похлепан већ да је и алтруистичко биће које је, успостављањем пријатељских веза и исказивањем солидарности с другима, способно да изгради вредан, здрав и смислен живот. Међутим, експериментална психолошка истраживања су открила важност позитивних емоција за превазилажење егзистенцијалних тешкоћа и остварење животних циљева, али су и потврдила значај средине за обликовање претпоставки за остварење таквог људског живота. Утврђено је да урођени и научени оптимизам даје појединцима веће животне шансе од оних који имају песимистички поглед на свет, јер управо оболели од најтеже болести живе дуже у терминалној фази обољења од песимиста.
Значај позитивног и оптимистичког односа за квалитетан, успешан и срећнији живот доказан је и експериментално. Показало се да уколико према естетски недопадљивој особи околина има позитиван однос, па и истиче њене неизражене естетске одлике, како су се у циљу експеримента чланови колектива и односили према својој колегиници говорећи јој да је лепа и допадљива, онда особа почиње и да се пролепшава и обраћајући већу пажњу на свој естетски изглед почиње све више да личи на своју идеалтипску представу коју јој шаље њена околина. Средина је огледало у којем она затиче свој симулирани одраз на који се угледа и настоји да га учини стварним. Доказује се да као што околина може због омаловажавања да маргинализује своје изузетне појединце, о чему говори и позната пословица да нико није постао пророк у свом месту, тако може и пресудно да утиче да инфериорни ојачају и постану њени значајни и поштовани чланови.
Попут наученом песимистичком погледу на свет, човек се може научити оптимистичком односу према животу. Овај став је добио и практичну примену у психологији спорта а исказује се у уобичајеним изјавама спортиста који понављају флоскуле тог наученог оптимизма да ће из пораза „извући поуке“ и да „морају да остану позитивни“. Несумњиво је да човек учи читавог живота, али када професионални спортиста на заласку каријере због недовољне мотивисаности и залагања доживи пораз, онда изјавом да је научио још једну лекцију, у време када би такве лекције требало да даје другима, јавно понавља градиво из оптимизма користећи га као начин самоодбране и показујући самонеразумевање суштинског разлога свог неуспеха.

КУЛТУРА ИНТЕРНЕТА

Нова сазнања из области когнитивне психологије, везана за процес меморисања и активирања релевантних информација, постала су битна за технологију стварања вештачке интелигенције. У том контексту аутор је и посветио одговарајућу пажњу терминима као што је „меморијска адреса“, која бинарним бројем означава локацију у меморијској јединици компјутера што се користи за маркирање локације одређеног податка да би се на основу те информације он могао пронаћи.
Оваква врста речника спада у отворена дела која се, с обзиром на константан научни и културни развој, увек могу допуњавати и иновирати. Тако би се, на пример, из области психологије религије и ово издање Речника психологије могло допунити одредницом о самарићанском експерименту, а проширити у одредници о нуминозности њеним првобитним значењем (лат. numen – знак, миг, наговештај), јер је оно важно за разумевање човековог примарног религијског искуства насталог из његове комуникације с наднаравним када је у тренутку своје беспомоћности представу о богу доживљавао кроз поруку коју му је упућивао.
Требјешанин је у извесним одредницама осветлио психолошки аспект појединих облика како традиционалне (шаманизам), тако и савремене културе (бренд, брендирање, брендирање личности, мода). У данашње доба, упоредо с поменутим развојем психологије у последње две деценије, експанзијом интернета, човеков свет је добио нову димензију, а виртуелна реалност постала важан чинилац његове културе. Настао је и читав један нови свет, одређен знацима, појмовима и симболима, с којима је човекова душевна реалност постала још сложенија и пространији.
Можда су превелика очекивања читаоца који ће у овој књизи тражити психолошко одређење селфија, профила, хејтера, блогера, јутјубера, сајта, друштвене мреже, пријатеља, пратиоца и многих других појмова и израза који обележавају данашњу интернет-културу. Имајући, међутим, у виду ауторову праксу, основано је очекивати да ће већ у новом издању Речник психологије бити допуњен и тим одредницама које су, попут других, важни знаци заинтересованом за сналажење у сопственом душевном лавиринту.
Ова опаска, наравно, не умањује изузетну вредност ове књиге којом су и стручњаци и лаици добили поуздано средство за информисање и сналажење у сложеном свету психологије. Несумњиво је да ново издање Речника психологије представља не само допринос психологији као науци већ и нашој култури. Стваран без институционалних претпоставки за рад на оваквом капиталном делу, овај речник је, као плод великог труда и ентузијазма појединца, прворазредан ауторски подухват којем је и млади издавач „Агапе књига“ дао свој адекватан допринос.