Плава испомоћ

Кинески полицајци у Србији

Добронамерни гест, иначе познат у свету, да кинески полицајци помажу нашим у контакту с кинеским грађанима у Србији, на Западу се гледа с подозрењем јер Србија и на тај начин клизи из њиховог „гвозденог“ загрљаја и контроле

Речи председника Србије Александра Вучића, на свечаности којом је обележена 70. годишњица оснивања Кине, да „Кина нема поузданијег партнера и искренијег пријатеља од Србије“ управо су нашле потврду на један необичан начин и то баш на улицама српских градова. Велико је било изненађење грађана када су приметили униформисане кинеске полицајце у заједничким патролама с нашим полицајцима.
Да не буде забуне, кинески полицајци нису опремљени средствима принуде и, по важећим законима, они не могу да имају икаква овлашћења према нашим држављанима или кинеским туристима. Улога кинеских полицајаца у мешовитим полицијским патролама, према најавама званичника, сводиће се на превођење и помагање српским колегама да комуницирају с кинеским држављанима којих је, као туриста, све више у Србији.
У МУП-у су још пре месец дана најавили формирање заједничких патрола српске и кинеске полиције које би ове јесени требало да раде у поменутим градовима. Тада је саопштено да је реч о договору који је постигнут током посете министра јавне безбедности Кине Џао Кеџија Србији. Чак су презентацији прве мешовите патроле припадника МУП-а и припадника кинеског Министарства јавне безбедности у Београду присуствовали министар унутрашњих послова Небојша Стефановић и амбасадорка Кине у Србији Чен Бо.

КИНЕСКА ШЕСТОРКА Српско-кинеске патроле су распоређене на више локација у Београду – у Кнез Михаиловој улици, на Калемегдану, на Тргу републике, у блоку 70 и на аеродрому „Никола Тесла“. У оквиру пилот-пројекта шест полицајаца из Кине ће се, за сада, смењивати у патролама у Београду, Новом Саду и Смедереву.
Од ступања визне либерализације на снагу број кинеских туриста у Србији је нагло порастао. Кинези су постали најбројнији страни посетиоци, а у 2019. очекује се чак 40 одсто више туриста из Кине него претходне године. Грађанске патроле ће, како је рекла амбасадорка Чен Бо, користити туристима да се осећају сигурније у Србији. Односно кинески полицајци ће успостављањем хитне телефонске линије за пријаве на кинеском језику и обиласком места где живе кинески држављани, те обиласком кинеских предузећа и институција, помагати српској полицији како би се обезбедила још боља сигурност грађана Кине.
„Верујем да кинески полицајци неће бити само чувари безбедности него и амбасадори нашег пријатељства и да ће њихов долазак још више приближити наше две земље. Очекујемо да ће се и одважни српски полицајци у блиској будућности појавити на улицама у Кини“, рекла је амбасадорка.
Долазак кинеских полицајаца у Србију није први такав аранжман у региону. Они учествују у заједничким патролама и у другим државама региона и ЕУ, као што и српски полицајци учествују у сличним патролама у другим земљама. Кинези већ друго лето патролирају заједно с хрватским колегама на јадранском приморју, у Загребу и на Плитвичким језерима. Нешто јужније, у Црној Гори, током летње сезоне, уз црногорске колеге патролирају и полицајци из Србије, Албаније, Хрватске, Италије, Румуније и Северне Македоније. „На нашим границама су већ годинама припадници полиције Чешке, Словачке, Мађарске и Аустрије у циклусима са десет или двадесет полицајаца који помажу око миграната, а имамо и одређен број турских полицајаца на границама као помоћ за њихове сународнике који путују кроз нашу земљу. Такође, имамо и десет наших полицајаца на граници између Северне Македоније и Грчке“, истакао је министар унутрашњих послова Србије Небојша Стефановић.

АМЕРИЧКО ЛИЦЕМЕРЈЕ Поред тога што овакве полицијске патроле представљају уобичајену међународну полицијску сарадњу, која је потребна како би се унапредили капацитети за поступање полицијских службеника према страним држављанима, патроле у Србији су изазвале одређена подозрења код неких западних посматрача и аналитичара. Амерички аналитичар Курт Басинер, из међународне организације Савет за политику демократизације, рекао је за „Глас Америке“ да не види конкретну корист или сврху од формирања заједничких патрола српске и кинеске полиције, односно од таквог вида сарадње Србије и Кине. Басинер каже да му то делује „потпуно надреално“ и подсећа да је Србија кандидат за чланство у ЕУ, која представља заједницу демократских држава, док Кина, како каже, не припада тој групи. Осим што је занемарио њихово истоветно присуство у Хрватској, Басинер не преза од „надградње“ својих сумњи увезујући заједничке патроле с кинеским системом надзора постављеног у Србији јер, како каже, у сектору надзора Србија и Кина сарађују најмање четири године. Ова алузија, у ствари, служи да још једном изрази ионако у Америци наглашену хистерију и антикампању према кинеској компанији „Хуавеј“. Наводно су камере ове компаније постављене у Београду опремљене софтвером за препознавање лица и регистарских таблица.
Колико су западни аналитичари непринципијелни и чак злонамерни говори податак о Лондону, који је још прошле године јавно тестирао технологију за препознавање лица људи у маси, што би допринело „повећању безбедности на јавном месту“. Басинер лондонски пример очигледно намерно превиђа. Као и податак да су Лондон и Велика Британија рекордери по коришћењу такозваног Си-Си-Ти-Вија (видео-надзора). Процене су фрапантне јер чак ни полиција, наводно, не зна колико је надзорних камера и где су све постављене. Спекулише се да их је више од Британаца – чак 62 милиона. Замислите тај осећај кад, рецимо, возите бицикл улицом, кроз парк, шуму а знате да је све покривено камерама.
Пре ће бити да се ово само надовезује на писање америчког магазина „Форин полиси“ у јуну ове године. Гласило блиско владајућој структури у Вашингтону оцењује да би наша земља могла да послужи Пекингу као стратешка тачка из које би, захваљујући најмодернијој технологији, могли да контролишу читав Стари континент. Да би то чињенично поткрепио, амерички магазин подсећа на случај Марка Милићева који је 2014. године кантрименом прегазио младића у Београду и потом побегао у Кину. За разлику од власти у Србији, Кинези су успели да га ухапсе у року од три дана управо захваљујући својој технологији.
„Форин полиси“ истиче наводни страх и да ће поменути систем надзора заправо бити злоупотребљен за политичке циљеве. „У Европи и Северној Америци једна од највећих бојазни у вези са ’Хуавеј’ технологијом је што она може бити искоришћена за јачање аутократских система – и управо то би овакав систем надзора произвео у Србији. У тренутној политичкој клими Србије, уместо да се осећају безбеднима, грађани би били уплашени. Србија је постала нека врста заморчета: преко њеног случаја се тестира на који би начин друге земље могле да се носе са сличним изазовима“, пише „Форин полиси“ и додаје да се овај пројекат већ спроводи на Малти, у Турској, Русији, Украјини, Азербејџану и Казахстану. Ни овде ни речи о Лондону и Великој Британији. Да се, рецимо, купује енглеска технологија, да ли би било ових сумњи? Односно, како пита „Форин полиси“, шта би у случају поменуте „зависности“ Пекинг тражио од Србије заузврат? Овај магазин нуди и неке одговоре. „’Хуавејев’ пилот-пројекат у Србији би могао да буде полигон за његове планове у Европи, који укључују примену 5Г технологија чему се САД и ЕУ жестоко противе. Инвазивност овакве надзорне технологије би такође могла да значи да ће кинеска национална обавештајна мрежа постати интернационална. У том случају, Србија би могла да служи као одскочна даска у напорима Кине да оствари технолошку доминацију и ширење утицаја на Европу“, закључује „Форин полиси“.
Овакво писање у длаку се слаже с упозорењем америчког амбасадора у ЕУ Гордона Сонланда да ће се све земље које дозволе „Хуавеју“ и другим кинеским компанијама учешће у инфраструктурним пројектима суочити с америчким противмерама, а на списку је и Србија. Србија је, вероватно, већ на америчкој листи „спорних“ земаља јер су Кинези код нас већ уложили милијарде у Железару Смедерево, РТБ Бор, Железницу, ТЕ Костолац, Пупинов мост, а најављују и изградњу београдског метроа. Да им сметају кинеске инвестиције у Србији потврдио је недавно и председник Вучић, истакавши да у Европској унији постоји „антикинески лоби који се бори против свега кинеског у Европи“.
Није тек тако шеф дипломатије Словачке Мирослав Лајчак упозорио Београд да најављено потписивање Споразума о слободној трговини са Евроазијском унијом (25. октобра) не приближава Србију њеном стратешком циљу – чланству у ЕУ. Није тешко у оваквим поступцима уочити и прозрети тежњу Запада да се Србија држи у потпуној зависности од главних западних држава и њихових савеза, ЕУ и НАТО. И не само Србија већ цео Балкан према којем се Запад понаша као према свом дворишту, у стилу старих колонијалних времена.
Међутим, ваљда се и ми питамо нешто. А што се тиче Кине, она је већ ту. Било кроз знатне и ничим условљене инвестиције, било у бројним туристичким посетама Кинеза, чији су полицајци на нашим улицама само природан след такве сарадње и низа аранжмана. Европа, тачније Европска унија је ионако још увек далеко.