Балтички пут у Хонгконгу

Политичке организације су првог школског дана на улице извеле око четири хиљаде ученика из 230 хонгконшких средњих школа, а званичници овог кинеског специјалног административног региона протесте су почели да називају „варварским“

Организатори протеста у Хонгконгу покушавају да пронађу нове начине како би појачали притиске на владу овог кинеског специјалног административног региона. Према наводима листа „Саут Чајна морнинг пост“, првог дана нове школске године омладинска политичка организација „Демосисто“ успела је да на улице изведе око четири хиљаде ђака из 230 хонгконшких средњих школа, што није мали, али ни импресиван број када се узме у обзир укупан број школа.
Ђаци су се придружили студентима и осталим учесницима протеста.
Скоро у исто време локалне власти у Хонгконгу саопштиле су да је од ескалације протеста у јуну до сада ухапшено 1.117 особа, а неки од званичника протесте су окарактерисали као „варварске“.

ШТА ЗАХТЕВАЈУ ДЕМОНСТРАНТИ? Демонстранти у Хонгконгу испоручили су властима пет захтева.
„Саут Чајна морнинг пост“ пише да демонстранти траже повлачење предлога измене закона који предвиђа могућност изручења грађана матичном делу Кине, оставку Кери Лем, шефице извршне власти Хонгконга, истрагу о наводно бруталном поступању полиције, пуштање на слободу ухапшених и веће демократске слободе.
Према извештају „Си-Ен-Ена“, демонстранти захтевају повлачење поменутог предлога измене закона, истрагу понашања полиције, амнестију за ухапшене, затим захтев да се протести више не означавају као нереди и покретање града из, како је наведено, застоја политичког процеса реформи.
Демонстранти упорно понављају ове захтеве, иако је Кери Лем у другој половини августа истакла да је спорни предлог промене закона „мртав“ и да не постоји намера да се „оживи“.

АЕРОДРОМ КАО МИРНО МЕСТО ЗА ПРОТЕСТЕ Власти Хонгконга суочавају се с два лица протеста. Прво лице су мирне демонстрације, као што је спектакуларно формирање осветљеног људског ланца дуж улица или седење на травњаку парка Тамар у кварту Адмиралитет. Наличје протеста су агресивне групе демонстраната које већ недељама парализују саобраћај, упадајући у метро станице. Ескалација насиља догодила се када су демонстранти недавно упали на хонгконшки аеродром, након чега је отказано око хиљаду летова.
Хонгконшки аеродром, извесно, није одабран случајно за мету. Овај важан међународни аеродром, са кога је могуће одлетети на око две стотине одредишта у свету, учествује са око пет одсто у бруто домаћем производу Хонгконга.
Иако су кинеске берзе остале стабилне након летње ескалације протеста, процене говоре да ће економија Хонгконга најјачи ударац претрпети у области туризма, будући да се очекује да ће, због насилних демонстрација, број страних туриста у граду бити смањен за тридесет до педесет одсто.
У извештају „Си-Ен-Ена“ од 30. августа, међутим, наводи се да су демонстранти нa хонгконшки аеродром дошли као на сигурно протестно место, далеко од улица на којима су сукоби с полицијом постали уобичајена појава, што се, дакако, променило интервенцијом полиције која је на концу успела да деблокира ову ваздушну луку.

ПОДРШКА ИЗ ВИЉНУСА Политички одјеци протеста у Хонгконгу, након тринаест недеља, полако се преливају и у иностранство, где се одмеравају присталице два табора.
Литвански министар спољних послова Линас Линкевичијус позвао је у понедељак Џифеј Шена, кинеског амбасадора у Виљнусу, и уручио му званичну дипломатску ноту због наводне умешаности кинеске амбасаде у организовање политичког скупа 23. августа.
Неколико десетина грађана Виљнуса тог дана формирало је људски ланац, слично као што су учинили демонстранти у Хонгконгу, испољавајући на тај начин солидарност с њима.
Грађани Виљнуса који подржавају законите власти Хонгконга и неки од кинеских држављана супротставили су им се узвицима да је Хонгконг део Кине.
Линас Линкевичијус саопштио је тим поводом да су кинески званичници у Виљнусу „прешли линију“, оптужујући их да стоје иза скупа подршке званичним кинеским властима.
„Министарство спољних послова Републике Литваније изражава жаљење и одбацује радње особља амбасаде Народне Републике Кине које је учествовало у организовању незаконитих радњи које су предузели кинески држављани током овог инцидента“, наведено је у ноти урученој кинеском амбасадору.

ЗНАЧАЈ „БАЛТИЧКОГ ПУТА“ Поменути људски ланац, формиран 23. августа у Хонгконгу, према саопштењу организатора простирао се дуж шездесетак километара и окупио је, према истом извору, 210 хиљада људи. Велики политички перформанс у Хонгконгу организован је на тридесету годишњицу „Балтичког пута“, сличног перформанса који је 1989. окупио око два милиона грађана Литваније, Естоније и Летоније који су формирали људски ланац дуг 680 километара. Циљ тог протеста било је отцепљење три прибалтичке републике од СССР-а, односно Русије.
Балтичке земље ове године имају значајну улогу у политичким порукама Запада Пекингу. У мају ове године у Риги је уприличен скуп подршке далај-лами и влади Тибета у егзилу, управо уз образложење да је политичко искуство прибалтичких република у односу на СССР драгоцено за Тибет и његов статус.
Орвеловски речено, ма како спонтано у медијима на Западу изгледали, протести у Хонгконгу су знатно спонтанији…