Tamo daleko od istine

U nastojanju da po svaku cenu odbrani novonastali identitet, crnogorska vlast atakuje i na kulturne događaje koji imaju veze sa Srbima i Srbijom, čak i na srpske pesme iz njene slobodarske istorije

Ma koliko se Milo Đukanović upinjao da sve delove Crne Gore preusmeri ka novim nacionalnim pozicijama, to mu, izgleda, ne polazi baš za rukom. I ne samo u ruralnim, planinskim predelima, gde srpsko poreklo i srpski zaveti nikada nisu ni dovođeni u pitanje, nego i tamo gde se skorojevićka montenegrinska svest primila bar koliko i u Podgorici – u primorju, u Boki Kotorskoj, Herceg Novom, naročito. Po režim je već toliko opasno da mora i sud da reaguje.

KRIVIČNA PRIJAVA Crnogorski pokret (CP), koji je pre četiri godine osnovan kao udruženje sa ciljem da afirmiše crnogorske vrednosti, podneo je krivičnu prijavu Vrhovnom državnom tužilaštvu protiv Mitropolije crnogorsko-primorske (MCP) i muzičara Vlada Georgieva, s obrazloženjem da su počinili krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Crne Gore, i izazivanja nacionalne, rasne i verske mržnje.
Razlog za krivičnu prijavu je manifestacija „Trg od ćirilice“, održana prošlog vikenda u Herceg Novom, u okviru koje je bio i humanitarni koncert „Za naše Kosovo i Metohiju“ na kome je poznati muzičar Vlado Georgiev otpevao „Tamo daleko“ i „Crna Gora i Srbija, to je jedna familija“.
A koliko su odnosi Crne Gore i Srbije poljuljani, sa tendencijom dodatnog pogoršanja, govori i ranije najavljena krivična prijava protiv organizatora ove manifestacije od strane Ministarstva kulture Crne Gore zbog, kako je bilo navedeno, zbog „kršenja niza zakonskih odredbi, isticanja simbola drugih država, skrnavljenja državne himne i gotovo nezaobilaznih političkih i nacionalističkih poruka“.

[restrict] NEPOGODNI REPERTOAR PESAMA Vlast u Podgorici pogodilo je, kako pišu „Novosti“, javno isticanje srpske zastave i repertoar srpskih pesama, koje su mahom bile posvećene Kosmetu – Ivana Žigon i „Kosovski božuri“ izveli su numeru „Vidovdan“, Danica Crnogorčević pesmu „Sini jarko sunce sa Kosova“, a grupa 357 odu „Hriste Bože“. Problematična je bila i velika srpska trobojka sa natpisom „Herceg Novi“ na pozornici.
Iz CP navode da su se na pomenutom koncertu istupima govornika, podržanih, kako kažu, „organizovanim klerofašističkim divljanjem mase huligana, vređali Crnogorci i Crna Gora i prizivala okupacija zemlje“, preneo je portal RTCG.
Izvodile su se, kažu, pesme „Tamo daleko“ i „Crna Gora i Srbija, to je jedna familija“, koje su „osobenom interpretacijom pevača Vlada Georgieva, menjanjem određenih reči, sugerisale da su delovi Crne Gore Srbija i da je Crna Gora podređena Srbiji“. Iz CP kažu da je poznato da je Vlado Georgiev, izvodeći pesmu „Tamo daleko“ po Srbiji, pevao stihove „Tamo daleko, daleko kraj mora, tamo je Herceg Novi, tamo je Srbija“.
I za lokalni DPS bi „logično bilo da se saopštenjem oglasio bilo ko iz Srbije, makar i Bećković Matija da viteški odbrani zemlju iz koje potiče. Zato u odsustvu istog, da se ne bi ćerali, a ćerat ćemo se ako bude trebalo, tzv. humanitarnim koncertom u Novom, Srbija više nije ’tamo daleko’ nego sve dalje i dalje“, navedeno je u saopštenju opštinskog odbora DPS-a u Herceg Novom.
I dok iz opštinskog odbora DPS-a kažu da je reč o političkom skupu posle kojeg je Srbija „sve dalje i dalje“, iz Prave Crne Gore ih pitaju kome je namenjena ta poruka i sa kim se obračunava „lokalna kvazielita vladajuće stranke“. „Sabor u Herceg Novom je prilika da Srbi iz Crne Gore pokažu kako se vole i kako se čuva i brani humanost i ljudsko dostojanstvo“, rekao je predsednik Prave Crne Gore Marko Milačić.

KRIZA IDENTITETA Nije Beograd ćutao, pa ni Matija Bećković.
Ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić kaže da mu je drago što narod u Crnoj Gori ne proživljava krizu identiteta, što se, prema njegovim rečima, ne bi moglo reći i za političko rukovodstvo u toj zemlji.
„U diplomatiji je načelo reciprociteta jedan od postulata bavljenja tom profesijom, međutim, uvođenjem tog principa u odnose sa Crnom Gorom ispaštao bi narod u toj zemlji, a to je za Srbiju neprihvatljivo“, izjavio je Dačić za „Blic“.
Srpski akademik Matija Bećković, koji zbog svojih stavova ima poznate probleme sa crnogorskim vlastima, u svom stilu je prokomentarisao odluku crnogorskih institucija o krivičnoj prijavi protiv pop pevača Vlada Georgieva zbog njegovog nastupa u Herceg Novom.
„Nadam se da za taj skandal neće čuti Haradinaj, koji Srbima ne brani da ističu svoju zastavu i pevaju svoje pesme. Uostalom, on mi nije zabranio da uđem na Kosovo, a nadam se, ako mi Crnogorci ne daju da odem u Velje Duboko, da će me Haradinaj pustiti u Plav ili Gusinje. Šta ih briga šta Srbi pevaju, kad taj jezik ne razumeju, sem ako nije istina ono što se priča da su oni svi Srbi, a ’piše se’ samo trideset posto“, izjavio je akademik Matija Bećković za „Novosti“.
Za razliku od Bećkovića, događaj u Herceg Novom i najave tužbi oćutali su mnogi Crnogorci u Srbiji (kažu da ih u Srbiji ima više nego u Crnoj Gori), od onih iz Lovćenca u središtu Bačke, koji bez ustručavanja ističu crnogorsku zastavu i pevaju crnogorske pesme, pa do onih potuljenih „terazijskih Crnogoraca“, koji uživaju srpske nacionalne penzije a kada odu u Crnu Goru, menjaju govor (sa beogradskog na crnogorski) i obavezno glasaju za samostalnu Crnu Goru.
S tim u vezi, Ministarstvo kulture Crne Gore je pozdravilo odluku budvanske opštine da, „nakon oštrih reakcija crnogorske javnosti“, odustane od ideje organizovanja koncerta trubača iz Guče u tom gradu. Dakle, pritisak i namerno izazivanje tenzija urodili su plodom.
Srpski nacionalni savet Crne Gore smatra da su za srpski narod u toj zemlji prestala da važe osnovna ustavna načela kao što su sloboda, mir, tolerancija, poštovanje ljudskih prava, multikulturalnost, demokratija i vladavina prava.
„To se ogleda u onemogućavanju i ometanju izražavanja, čuvanja, razvijanja i javnog ispoljavanja nacionalne, etničke, kulturne i verske posebnosti, kao i izbora, upotrebe i javnog isticanja nacionalnih simbola i obeležavanja nacionalnih praznika“, ističe Srpski nacionalni savet u saopštenju koje prenosi „Tanjug“.

ODRICANJE OD KOSOVA I METOHIJE Za mitropolita crnogorsko-primorskog Amfilohija krivična prijava ministra kulture Aleksandra Bogdanovića, zbog humanitarnog koncerta u Herceg Novom, predstavlja svedočanstvo nerazumlja jednog čoveka, ali i onih koji su ga postavili na to mjesto.
Jer, kako kaže ovaj pravoslavni arhijerej, „poricati trobojku, a predstavljati se za ministra Crne Gore ne spada u normalne stvari. Pjesmu ’Tamo daleko’ pjeva sva Evropa. Biti protiv te pjesme u Crnoj Gori, i to u ime Crne Gore, postavlja pitanje – koja je to Crna Gora? To nije moja i Crna Gora Petrovića. To nije Crna Gora, to je Montenegro. Sve ono što se čulo na Kanli kuli smeta toj družini koja je pljunula na kralja Nikolu, i odrekli su se onih grobova za oslobođenje Kosova i Metohije 1912. i 1913. godine i veliko je pitanje dokle će ići to odricanje…“
Mitropolit Amfilohije smatra da je ovo što se dešava u Crnoj Gori sramna priča o odricanju od Kosova i Metohije, ali, usput, podseća i da je kralj Nikola predao ključeve Dečana tadašnjem mitropolitu, a potom i patrijarhu Gavrilu Dožiću. Dakle, kako mitropolit naglašava, ključevi Metohije su u Cetinjskom manastiru, a oni koji se toga odriču – odriču se izvorne i prave Crne Gore. „Oni mogu da rade šta hoće, ali Kosovo i Metohija ostaju sastavni dio Crne Gore, kao što je to bilo od vremena Vojislavljevića, Balšića, pa sve do Petrovića. Kosovo i Metohija je temelj Crne Gore. Oni koji se svega toga odriču bore se protiv, kako kažu, Velike Srbije, ali ustoličuju Veliku Albaniju“, odbrusio je mitropolit.

KURTI U TUZIMA Mitropolit je verovatno mislio na nedavnu posetu Aljbina Kurtija, predsednika kosovskog Pokreta „Samoopredeljenje“ i jednog od protagonista ideje „Velike Albanije“, Tuzima u Crnoj Gori, i njegovo učešće na skupu na kojem se veličala Albanija.
Crnogorski portal „Borba“ objavio je fotografije tog događaja, uz komentar da se na njima može videti da je u Tuzima Kurti dočekan „kao da je došao u Albaniju, a ne u Crnu Goru“, te da su se na skupu vijorile albanske zastave i pevale albanske pesme.
Portal navodi i da crnogorske vlasti Kurtiju ne smeju da zabrane ulazak u Crnu Goru, dok zabranjuju ulazak srpskim akademicima, profesorima i istoričarima, uz podsećanje da je upravo grupa poslanika „Samoopredeljenja“ pre nekoliko godina ušla na teritoriju Crne Gore, i osam kilometara od granične tačke postavila zastavu Albanije kako bi simbolično pokazala gde je „prava granica“ na Čakoru.
Crnogorska vlast je reagovala tek posle skupa na Cijevni, jer je isticana zastava Albanije bez nacionalne zastave CG, zbog čega će Ministarstvo kulture podneti krivičnu prijavu i protiv organizatora ovog skupa. Tek da se „Vlasi ne dosete“, jer se skup u Cijevni odigrao kada i onaj u Herceg Novom.

DVA OKA U GLAVI Ni Vlado Georgiev, inkriminisani izvođač pesme „Tamo daleko“, nije ostao bez komentara na najavu tužbe protiv njega zbog „negiranja crnogorskog identiteta“, za koju ocenjuje da je, u stvari, poruka da Srbi u CG nisu dobrodošli.
„Optužuju Srbe za svoje poreklo i lozu. Nikad nisam čuo da se bilo ko pobunio kad se na feštama u Boki razvije hrvatska zastava. Meni to nikad nije zasmetalo. Ko god da je ’Tamo daleko’ povezao sa mržnjom treba da propadne u zemlju od stida, a odatle zatim da potraži ozbiljnu lekarsku pomoć. Ja sam rođeni Novljanin i Crnu Goru volim kao jedno od moja dva oka u glavi. Gospodo, prestanite da vređate. Zaustavite se kad osetite da će imalo mržnje izaći iz vas,“ rekao je Georgiev.
Poznati pevač je objavio snimak na svom tviter nalogu na kojem se vidi kako brodom plovi ka ostrvu Vidu sa Ljubomirom Saramandićem, kustosom Muzeja na Vidu i kustosom Srpske kuće, improvizujući mali čas istorije za Ministarstvo kulture Crne Gore, CP i sve ostale koji ne znaju šta je „Tamo daleko“ i koliko su daleko otišli…
Iako legitimitet crnogorskog identiteta niko i ne osporava, u Crnoj Gori se umanjuje sve što je srpsko – počevši od toga kako se zove jezik koji uče deca u školi, preko ukidanja mogućnosti dvojnog državljanstva, što je najviše pogodilo crnogorske Srbe (koji bi se na taj način simbolično povezali s maticom, a i rešili gomilu praktičnih problema – mnogi među njima imaju imovinu u Srbiji, ili studiraju, ili rade), pa sve do oduzimanja prava da se manastiri Morača, Ostrog i na stotine crkava u Crnoj Gori zovu srpskim, odnosno imovinom SPC.

PODSEĆANJE NA ISTORIJU Svetom arhijerejskom liturgijom u hramu Uspenja Presvete Bogorodice u manastiru Savina upravo je počeo Svetostefanski crkveno-narodni sabor, upriličen povodom praznika prenosa moštiju Svetog arhiđakona Stefana – slave Herceg Novog, sa nedvosmislenom porukom i upozorenjem vlasti u Podgorici: „Odnos koji Vlada Crne Gore bude imala prema imovini Pravoslavne Crkve Srpske u Boki i Crnoj Gori u narednom periodu opredijeliće odluke Velikog bokeškog crkveno-narodnog sabora koji je u pripremi“.
Pozivajući se na istorijske činjenice, Sabor podseća da je Boka Kotorska od 1870. do 1931. godine imala zasebnu Bokokotorsku i Dubrovačku eparhiju kojoj je zaštitnik bio Sveti Sava. Ujedinila se u Srpsku patrijaršiju direktno i nastavila svoj život do spajanja sa Mitropolijom crnogorskom 1932. godine. Godine 1918, koja je ključna za predlog zakona (kojim bi vlast da otme imovinu SPC), Boka Kotorska i njena Srpska pravoslavna eparhija nemaju veze sa Crnom Gorom. Navodi se da je Boka, od davnina, duhovno pripadala Zetskoj i Humskoj episkopiji koje je osnovao Sveti Sava još 1219. godine i da je Boka Kotorska prvi put u svojoj istoriji ušla, i to bez demokratske procedure, u nezavisnu Crnu Goru 2006. godine.
Sabor ukazuje na još upečatljiviji podatak: „Kada je 1848. godine Ban Jelačić počeo da stvara ’Trojedinu Kraljevinu’ od Hrvatske, Dalmacije i Slavonije, podrazumijevajući da Boka pripada Dalmaciji, pozvao je i Boku u tu zajednicu, a Petar II Petrović Njegoš, u svome jugoslovenskom zanosu, na neki način je podržao tu ideju i sugerisao Bokeljima da pristanu na to. Tim povodom je sazvana Svebokeška skupština u Prčnju 13. juna 1848. godine, na kojoj su pravoslavni i rimokatolici, njih oko 300, odgovorili Njegošu sa dužnim poštovanje, ali su ga odbili sa argumentacijom iz pisma koje su uputili Hrvatsko-slavonskom saboru:
„Najperva i najsvetia naša dužnost ta e javiti pred svietom da mi Dalmatinci niesmo, no Bokezi… /koi pripadamo/… po položaju, po istorii, po eziku, i po plemenu većeg broja slavensko-srpskoj narodnosti…“
Pokušaj oduzimanje imovine SPC sasvim sigurno nije prvi potez Mila Đukanovića protiv srpske manjine i pokušaj da pod plaštom „odbrane interesa Crne Gore“ osnaži i zadrži čelnu poziciju koju je „osvojio“ još pre 28 godina i ukupno šest mandata, što predsedničkih, što premijerskih. Mnoga istraživanja i studije utvrdili su da je proglašenje Crne Gore za nezavisnu državu samo ubrzalo proces asimilacije Srba u Crnoj Gori (umanjilo procenat Srba od popisa 2003. do popisa 2011, i značajno umanjilo broj onih koji koriste srpski jezik između dva popisa). Crna Gora je proglašena građanskom državom: nameće se građanski koncept asimilacije, i Srbima i ostalim manjinskim narodima neprestano natura javnomnjenjski pritisak da su nedovoljno lojalni crnogorskoj državi. Proces naturanja crnogorskog identiteta je, međutim, neuspešan. Nacionalnih Crnogoraca je manje od 50 odsto, oni su zapravo manjina u svojoj državi, i kada bi sadašnja vlast pala, broj Crnogoraca bi se još više smanjio.
To se može razumeti tek kad se malo zaviri u istoriju. Nema ni punih sto godina od popisa stanovništva u Crnoj Gori iz 1921. kada se 92,96 odsto od ukupnog stanovništva Crne Gore izjasnilo da etnički pripada srpskom narodu. U poslednjih sto godina u Crnoj Gori nije bilo masovnijih seoba, ali rezultati popisa drastično su se menjali i predstavljaju, u stvari, sliku političkih kretanja na relaciji Crna Gora – Srbija. Jedan narod – srpski – čas se pojavljivao čas nestajao u istoj državi, u istim granicama.
Sve do 1948. udeo srpskog naroda u ukupnom broju crnogorskog stanovništva iznosio je preko 90 odsto. Teška golootočka 1948. godina broj Srba u Crnoj Gori svodi na nemogućih 1,78 odsto i fabrikuje crnogorsku naciju koja po golootočkom popisu čini 90,67 odsto stanovništva Crne Gore. U novije vreme, od devet odsto Srba 1991. godine, dogurali su do 32 odsto 2003. godine, kada je Crnogoraca bilo 43 odsto, a najviše se građana izjasnilo da govori srpski jezik, njih 63 odsto. Danas vlast čini sve da procenat Crnogoraca bude preko 50 odsto i da budu većinski narod. Još samo da i tamo daleko, kraj mora nema te proklete istorije koja neprestano upozorava i opominje…

[/restrict]